• Dragi prijatelji, kreiran je nov forum "Socijalna zastita" na kome ce se pricati o svim pitanjima vezanim za ovu aktuelnu temu u drustvu

Kako je Mihail Gorbačov oblikovao istoriju sveta u XX veku

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
281.759
Mihail Gorbačov je imao odlučujući uticaj na XX vek. Kao partijski vođa Sovjetskog Saveza "pisao" je svetsku istoriju. Njegov veliki istorijski značaj je nesporan, posebno za Nemce: dobitnika Nobelove nagrade za mir iz 1990. godine smatraju jednim od očeva ponovnog ujedinjenja Nemačke, i zato su ga više puta obasipali nagradama i počastima.

Međutim, Mihail Sergejevič Gorbačov takvo priznanje nikada nije dobio u svojoj zemlji. Gorbačov, koji je rođen na ruskom Severnom Kavkazu 1931. godine imao je iza sebe uspešnu partijsku karijeru kada ga je, u martu 1985, najviša sovjetska elita imenovala za novog generalnog sekretara Komunističke partije.

Mlad i dinamičan 54-godišnjak trebalo je da Sovjetski Savez, drugu supersilu koja je tavorila u stagnaciji, ponovo ojača, posebno ekonomski, a protiv velikog zapadnog klasnog neprijatelja, Sjedinjenih Država. Pored toga, Gorbačov je pokrenuo neobičan žar za reforme kako bi promenio birokratske i korumpirane sovjetske strukture.

Ruske reči "glasnost" za otvorenost i "perestrojka" za transformaciju postale su poznate po svetu. Da bi obezbedio ove unutrašnje reforme, Gorbačov se oslanjao na doslednu politiku popuštanja napetosti i mira prema Sjedinjenim Državama i njihovim zapadnim saveznicima u Hladnom ratu – s neočekivanim posledicama po svetsku istoriju.

Odobrenje za ponovno ujedinjenje Nemačke

Kada je 1990.godine izabran za prvog predsednika Sovjetskog Saveza, spoljni prsten sovjetske imperije se već bio raspao. Te nezaboravne jeseni 1989. narodi istočnih i centralnoevropskih narodnih republika oslobodili se svojih socijalističkih diktatura.

Varšavski pakt, istočni vojni savez koji je kontrolisao Sovjetski Savez bio je u ruševinama, a u najvažnijem plenu Sovjetskog Saveza u Drugom svetskom ratu – DDR-u – narod je zahtevao ne samo slobodu i demokratiju već i ujedinjenje sa Zapadnom Nemačkom.

Uz negodovanje mnogih konzervativaca u sovjetskoj nomenklaturi, Gorbačov je dozvolio da se sve ovo odvija mirnim putem. Time je raskinuo sa sovjetskom politikom nasilnog gušenja ustanaka u sopstvenoj sferi uticaja. Do takve politike su ga sigurno dovela njegova humanistička ubeđenja, ali je presudnu ulogu odigralo i veliko poverenje prema nemačkom kancelaru Helmutu Kolu.

Kol je to kasnije opisao na sledeći način: "Ne treba potcenjivati lične odluke Mihaila Gorbačova u toj teškoj istorijskoj situaciji. 24 sata nakon pada (Berlinskog) zida Štazi i KGB su pokušali da mu jasno stave do znanja: Sovjetske trupe u DDR-u su u opasnosti, sovjetska vojska mora da interveniše. Gorbačov se tome suprotstavio."

Prijateljstvo između Helmuta Kola i Mihaila Gorbačova bilo je važan faktor za sovjetsko odobrenje za ponovno ujedinjenje Nemačke, što je kasnije rezultiralo Sporazumom dva plus četiri između Zapadne Nemačke, Istočne Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Država.
Mihai-Gorbacev-i-Helmut-Kol-0277223308.jpg


Raspad Sovjetskog Saveza

Koliko god je Mihail Gorbačov ovom politikom olakšao međunarodne odnose i tako stekao priznanje i poverenje na Zapadu, toliko je izgubio političku moć u Sovjetskom Savezu.
Njegova reformska politika uništila je temelje sovjetskog sistema. Iz njegovih reformi nisu se pojavile nove održive institucije. U vreme kada su Evropljani, a posebno Nemci 1990. u godini ponovnog ujedinjenja od Mihaila Gorbačova pravili idola mirne i demokratske revolucije, sovjetska planska ekonomija je sve više propadala.
Neruske sovjetske republike – pre svega baltičke republike Estonija, Letonija i Litvanija – okrenule su se protiv sovjetsko-ruskog centra moći u Moskvi.

Ali kriza je pogodila i samu Rusiju, gde se budući ruski predsednik Boris Jeljcin spremao da preuzme političko vođstvo. Građani Sovjetskog Saveza, koji nikada nisu direktno birali Gorbačova na slobodnim i poštenim izborima, iz dana u dan su postajali sve siromašniji, okrivljujući za to direktno Gorbačova.

Da li je njegova politika sama dovela do propadanja Sovjetskog Saveza ili sovjetski sistem ionako više nije bio sposoban za reformu - ostaće centralno pitanje za istoričare.

Gorbačov je nastavio da gubi moć i prestiž. A s njim i sovjetska nomenklatura. U avgustu 1991, kada Gorbačov nije uspeo da ispuni zahteve sovjetskih tvrdolinijaša koji su tražili da se silom krene protiv otcepljenih sovjetskih republika, oni su izveli državni udar protiv njega. Gorbačov je stavljen u kućni pritvor na Krimu. Ali pučisti nisu uspeli jer su se tome suprotstavili ljudi u Moskvi, predvođeni novoizabranim ruskim predsednikom Jeljcinom.

Drugačiji svet

Kada se Gorbačov sa Krima vratio u Moskvu, svet je bio drugačiji: sovjetske strukture su bile obezvređene i njegova funkcija sovjetskog predsednika u stvari više nije postojala – takođe i zato što je sam Gorbačov doveo mnoge pučiste na funkcije.
Tako je Gorbačov, nekoliko sati pre raspada Sovjetskog Saveza 25. decembra 1991, u televizijskom govoru morao da objavi ostavku na mesto sovjetskog predsednika.

Svojim oproštajnim govorom Gorbačov je u Rusiji nestao u političku beznačajnost. Kao kandidat na predsedničkim izborima 1996. godine dobio je samo 0,5 odsto glasova.
Na Zapadu je, pak, Mihail Gorbačov ostao popularan i priznat i posle ostavke. Ima nečeg tragičnog u ovom dihotomnom pogledu na Mihaila Gorbačova, iako ostaje nada da će jednog dana, u Rusiji, sećanje na Gorbačova biti bolje. U svakom slučaju, u nemačkim knjigama o istoriji on će uvek imati važno i cenjeno mesto.

Izvor: Ingo Mantojfel/ Deutsche Welle/Nacionalna geografija
Mihail-Gorbacov-i-Margaret-Tacer-0006135548.jpg
 

Rogonos

Zainteresovan član
Poruka
165
Mora se ipak reći da su bile potrebne određene veštine da biste napravili uzornu aparatčičku karijeru u totalitarnom Sovjetskom Savezu. Imao je on tu sposobnost, bez sumnje.

Ali realno, truli sistem se kotrljao ka svom krahu. Višedecenijska trka u naoružanju iscrpila je neefikasnu ekonomiju. Da bi se spasio SSSR kao takav, bilo je apsolutno neophodno prekinuti vojnu konfrontaciju (zadnja velika avantura u Avganistanu)

Kolaps neodrživog plana, lošeg upravljanja počeo je mnogo pre Gorbačova. Za kratko vreme, povećanje izvoza nafte uz rast cena sprečilo je kolaps, ali je kolaps cena nafte posle 1986. godine ubrzao uništavanje finansija i potrošnje.

Za ogroman uvoz žitarica jednostavno nije bilo deviza, pa je na Zapadu bio potreban kredit. Pravi socijalizam je došao do logičnog kraja, država nije mogla da obezbedi stanovništvu ni robu za svakodnevnu upotrebu, ni hranu, nije bilo ničega.

Moralo se nešto učiniti da se truli sovjetski model spase od kolapsa, a Gorbačov je odabrao plan "spasavanja" za perestrojku. Cilj je bio dobiti kredit i tehnologiju sa zapada. Zauzvrat su morali da ponude nešto privlačno Zapadu. Berlinski zid se prosto nametao.

Već je postojalo iskustvo iz ranih sedamdesetih, kada se moglo "prodati" detant i Jevreje. U zamenu za dozvolu da emigriraju u Izrael, Sovjetski Savez je dobijao zalihe žita iz SAD. Detant je okončan ratom u Avganistanu. Naravno da je sada i Gorbačov želeo da taj isti posao sklopi u većem obimu. Ostalo je istorija.

Zanimljivo mi je da je Gorbačov više puta branio Putinovu aneksiju Krima. Za njega je to bio korak ka ponovnom uspostavljanju SSSR-a, za koji se osećao krivim zbog njegovog raspada. Kratkotrajnu slobodu i geopolitičke preokrete devedesetih "dugujemo" Gorbačovu. Bio je veliki ne u svojim uspesima, već u neuspesima.
 

Vaša Visost...

Domaćin
Banovan
Poruka
3.301
Gorbačov, informacije o njemu, od katoličkog glavnog egzorcista, Malachi Martina, i vrlo uvezanog jezuita, koji je jedan od nekoliko stotina privilegiranih duša, koje su pročitale treću fatimsku tajnu...

- nije izgubio moć nakon odlaska, samo je preseljen na puno moćniju poziciju...
- osnivač je nove svjetske religije, koja će bit implementirana narodima kroz UN...
- njihova božica je Gaja, majka zemlja...
- nažalost, vidjeli smo nedavno, da ta pizdarija sa majkom zemljom, kreće i unutar katoličkih krugova, pod drugim nazivom - Pachamama...


.
 

Обилић

Poznat
Poruka
7.569
Odobravan i kritikovan zbog raspada Sovjetskog saveza,I posle toliko godina postavlja se pitanje da li je bio u pravu

Koliko ja vidim uspešne države ne menjaju ništa.

A stalna promena je naređenje broj jedan.
Pa kako, a ovi ništa ne menjaju ?

Menjaju,
- kola svake godine,
- mobilne telefone,
- modu,
- vlade sirotih naroda,
- i pol vole da promene
- Ameri i stanište promene bar 5 puta u toku životu.

Eto to oni menjaju, politički i ekonomski sistem ne.
Ne izlazi mi iz glave jedan Bosanac koji rezignirano reče:

"Bosna je u 20. veku promenila 9 država !"
Shvatio čovek u čemu je gvint i šta ne treba raditi.

Gorbi nije shvatio ...

Nije on jedini, njegovim stopama je krenuo i Putin.
Videćemo i kako će Englezi proći, ja mislim da ih je Boris teško zaebao, ali videćemo ...

Pa da li je uopšte moguća velika promena ?
Jeste, ali ti treba jako dobar plan šta i kako treba uraditi, i opet - treba jako velika sreća.
 
Poruka
8.716
Koliko ja vidim uspešne države ne menjaju ništa.

A stalna promena je naređenje broj jedan.
Pa kako, a ovi ništa ne menjaju ?

Menjaju,
- kola svake godine,
- mobilne telefone,
- modu,
- vlade sirotih naroda,
- i pol vole da promene
- Ameri i stanište promene bar 5 puta u toku životu.

Eto to oni menjaju, politički i ekonomski sistem ne.
Ne izlazi mi iz glave jedan Bosanac koji rezignirano reče:

"Bosna je u 20. veku promenila 9 država !"
Shvatio čovek u čemu je gvint i šta ne treba raditi.

Gorbi nije shvatio ...

Nije on jedini, njegovim stopama je krenuo i Putin.
Videćemo i kako će Englezi proći, ja mislim da ih je Boris teško zaebao, ali videćemo ...

Pa da li je uopšte moguća velika promena ?
Jeste, ali ti treba jako dobar plan šta i kako treba uraditi, i opet - treba jako velika sreća.
“Nije on jedini, njegovim stopama je krenuo i Putin”

Nešto što bi dokazivalo tvrdnju, bez pozivanja na futurologiju.
 
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.