Kako je legendarni glumac dobio nadimak Čkalja

[Nina]

Miodrag Petrović Čkalja (1924-2003) je umetnik čije ime i danas izaziva osmeh i setu u isto vreme, a njegov nadimak, koji je postao legendaran, nastao je gotovo slučajno.Sve se odigralo na obali reke u okolini Kruševca, gde je mladi Miodrag Petrović provodio slobodno vreme sa svojim drugovima iz kraja. Među njima je bio i njegov bliski prijatelj, izvesni Jeftić.

Tokom pecanja, jedan od štapova (ili deo pribora) se zaglavio ili otplovio malo dalje od obale. Miodragu je bila potrebna čaklja - dugačka motka sa metalnom kukom na vrhu koja služi za primicanje čamaca ili izvlačenje predmeta iz vode.U brzini i dečjem uzbuđenju, umesto da vikne „Daj mi čaklju!“, Miodrag je napravio lapsus i povikao:„Daj mi čkalju!“

 

[Nina]

Njegov drug Jeftić je odmah primetio taj smešan lapsus. Kako je Miodrag u to vreme bio izuzetno visok, mršav i tanak, Jeftiću je ta nova, izmišljena reč zvučala kao savršen opis njegovog fizičkog izgleda.

Jeftić je počeo da ga proziva tim imenom, ostala deca su to istog trena prihvatila, i tako je „Čkalja“ postao njegov trajni identitet pre nego što je uopšte stao na javnu scenu.Iako je u mladosti krenuo putem koji nije nagoveštavao umetnost - upisao je veterinu - život ga je odveo na sasvim drugu stranu. Već sa 25 godina, 1946. našao se pred mikrofonom Radio Beograd u kultnoj emisiji Veselo veče. Sve što je usledilo posle toga preraslo je u legendu.

Njegov talenat brzo su svi prepoznali, a samo neke od uloga po kojima ga pamtimo odigrao je u ostvarenjima „Ljubav na seoski način“, „Bog je umro uzalud“, „Vruć vetar“, „Kamiondžije“, „Paja i Jare“, „Avanture Borivoja Šurdilovića“, „Kamiondžije opet voze“, „Nema malih bogova“, „Sreća u torbi“, „Na mesto, građanine Pokorni“, „Na slovo, na slovo“, „Orlovi rano lete“, „Zlatna praćka“, „Put oko sveta“, „Višnja na Tašmajdanu“, „Pokojnik“ i drugim.link

 

[Nikita Kulganov]

 

[Black_star]

pročitah na fejsbuku prvo, prc.

 

[Black_star]

ovako nešto bi Čkalja danas izjavio...