kumanovo
Domaćin
- Poruka
- 3.096
Kako je Kumanovo pripalo Makedoniji
Naša proslavljena šahistkinja velemajstor Milunka Lazarević, odličan je poznavalac naše istorije. Nedavno mi je u razgovoru, saznavši da pripremam ovaj tekst, preporučila da čujem našeg akademika Dobricu Ćosića koji ima lepu priču za novine o tome kako je Kumanovo pripalo Makedoniji posle Drugog svetskog rata, iako je u njemu dominirao srpski živalj. Naš veliki književnik ljubazno se odazvao mojoj znatiželji.
„Jednom prilikom sam upitao Aleksandra Rankovića, zašto je Kumanovo pripalo Makedoniji kada je u njemu dominirao srpski živalj. On mi je odgovorio da je posle izdaje Šatorova i vraćanja KP Makedonije, na ličnu intervenciju Dimitrova, u sastav Komunističke partije Jugoslavije, na čelo makedonske partije došao Aleksandar Koliševski. On je zatražio da Kumanovo privremeno pripadne Makedoniji, jer mu je podrška kumanovskih komunista bila vrlo važna. Toj odluci je doprinela i činjenica da je Kumanovo bilo daleko od Niša, a u tom rovitom stanju 1944. godine veze su održavane preko kurira. Naravno, to je trebalo da bude privremeno, a da će se narod izjasniti kojoj republici će pripasti Kumanovo. A šta se dogodilo videli smo“ – rekao mi je tada Dobrica Ćosić. Tom prilikom mi je preporučio da pročitam skoro izdatu knjigu Slavoljuba Đere Petrovića „Sećanja i zapisi jednog borca i doplomate“, koja otkriva mnoge nepoznate detalje o zbivanjima na jugu Srbije i kumanovskoj oblasti.
Naša proslavljena šahistkinja velemajstor Milunka Lazarević, odličan je poznavalac naše istorije. Nedavno mi je u razgovoru, saznavši da pripremam ovaj tekst, preporučila da čujem našeg akademika Dobricu Ćosića koji ima lepu priču za novine o tome kako je Kumanovo pripalo Makedoniji posle Drugog svetskog rata, iako je u njemu dominirao srpski živalj. Naš veliki književnik ljubazno se odazvao mojoj znatiželji.
„Jednom prilikom sam upitao Aleksandra Rankovića, zašto je Kumanovo pripalo Makedoniji kada je u njemu dominirao srpski živalj. On mi je odgovorio da je posle izdaje Šatorova i vraćanja KP Makedonije, na ličnu intervenciju Dimitrova, u sastav Komunističke partije Jugoslavije, na čelo makedonske partije došao Aleksandar Koliševski. On je zatražio da Kumanovo privremeno pripadne Makedoniji, jer mu je podrška kumanovskih komunista bila vrlo važna. Toj odluci je doprinela i činjenica da je Kumanovo bilo daleko od Niša, a u tom rovitom stanju 1944. godine veze su održavane preko kurira. Naravno, to je trebalo da bude privremeno, a da će se narod izjasniti kojoj republici će pripasti Kumanovo. A šta se dogodilo videli smo“ – rekao mi je tada Dobrica Ćosić. Tom prilikom mi je preporučio da pročitam skoro izdatu knjigu Slavoljuba Đere Petrovića „Sećanja i zapisi jednog borca i doplomate“, koja otkriva mnoge nepoznate detalje o zbivanjima na jugu Srbije i kumanovskoj oblasti.
