Kako je duh povezan s telom?

  • Začetnik teme Začetnik teme bau
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Veeeeliko pitanje...

Uvek sam se pitala kako to da se neko sav izlomi u nesreci...ili izresetaju ga- i ostane ziv.

A neko samo malo jace udari u neki deo tela na pr. potinjak...ili gde god- i ostane na mestu mrtav....

I gde je ta granica, u kom stepenu ostecenosti tela-duh izadje iz njega??

Uvek mi je to bila velika misterija.....
 
Pink.Pearl:
Veeeeliko pitanje...

Uvek sam se pitala kako to da se neko sav izlomi u nesreci...ili izresetaju ga- i ostane ziv.

A neko samo malo jace udari u neki deo tela na pr. potinjak...ili gde god- i ostane na mestu mrtav....

I gde je ta granica, u kom stepenu ostecenosti tela-duh izadje iz njega??

Uvek mi je to bila velika misterija.....
Kliknite za proširenje...

Evo prilike da resimo misteriju.Ili bar da pokusamo.
 
bau:
Kako je duh,kao ne-materija,povezan s telom coveka koje jeste materija?
Gde je i da li postoji tacka spajanja?
Kliknite za proširenje...

Та веза је синхронистичка а не веза узрока и последице. Матерјално тело може да покрене само друго матерјално тело тако што ће деловати на њега силом. Дух није и не може бити карика таквог ланца где ће дух да покреће тело.
Веза духа и тела је синхронистичка. А шта је синхроницитет пренећу овде као одговор нешто што сам писао на теми о истом а где сам дотакао и везу духа и тела:

Учење о принципу акаузалних веза, или синхроницитету везује се пре свега за Карла Густава Јунга. Али, мало је познато, иако је и сам Јунг навео у свом делу, да је Шопенхауер тај који је дошао до тога у својим Парерга и паралипомена... или Трансцендентне спекулације "О привидној хотимичности у судбини појединца".

Принцип акаузалних веза следи из трансценденте воље која је матафизички једно, тако да све њене објективације или каузални ланци јесу сихронистички повезани једни са другима, а све захваљујући свом пореклу које је једна једина трансцендентна воља.

Вероватно је свако од вас некада доживео да мислећи на нешто, управо то нешто се и деси у свету око њега. Познат је онај чувени Јунгов пример у коме је његова пацијенткња описавала свој сан о египатском скарабеју да би баш у том тренутку у собу кроз прозор улетела буба, која је најближи европски сродник скарабеја. Тако нешто се често дешава у животу сваког човека а примера је безброј. Ево, сећам се једног недавног са овог форума а који морам споменути.
Наиме, ради се о теми о сунчарењу; једној веома дискутабилној и релативно опасној пракси због чега је тема била закључана пре више од годину дана.
Пре неки дан, нови модератор је тему откључао и ја сам у њој најавио да ћу обавестити покретача теме, а који није био на форуму годину дана од тада, да му је тема откључана. Међутим, постављач теме се појавио управо тада и послао пост у исти минут када сам и ја најавио да ћу га позвати.
То можете видети овде.

псотови број 182 и 183
http://forum.krstarica.com/showthread.php/278655-Hranjenje-Suncem-ili-Obrok-od-Sunca?p=17352622&viewfull=1#post17352622

Ово је само пример од многих који се свима дешавају.
Међутим, и поред свих таквих примера остаје онај назови "реалистичко позитивистички став" да су све то само случајности. Нису... и то је веома лако доказати обичним указивањем на једну чињеницу.
Свет нису билијарске кугле које се случајно сусрећу, већ ту има и нечег недељивог...то јест трајања, воља..кретање...онога што нема делова, самим тим је и изван каузалног низа, јер шта је недељиво оно нема ни делова који зовемо узрок нити последица; тако да свако испољење тога у појави, свако трајање, кретање, воља, представљаће синхронистичке догађаје.

А колико је сихроницитет заправо заступљен, можете видети ако кажем да се чак и веза тела и духа узима као синхронистички догађај. Или, тело ради ,вођено детерминизмом, управо оно што ја мислим, у исто време када мислим....на тај начин куцам овај пост.

То је веза духа и тела! Нечег суштински различитог. Једно је изванпросторно, друго је простор. Само објекат може бити узрок промене објекта а дух, свест, воља, мисао ..нису објекти. То да када помислим и пожелим да покренем руку рецимо, и онда се то и деси у спољњем свету, представља синхронистички догађај у коме је каузални низ који је кренуо од првог узрока пре милијарду година.. на крају нужно довео до ситуације у коме се рука покреће баш у тренутку када ја помислим и пожелим да то урадим.
Веза између интензивног и екстензивног, тј. нечега суштински различитог, може се замислити само као синхронистичка.

Синхроницитет је, као што видите, можда толико присутан око нас да га и не примећујемо.
 
oziman:
Та веза је синхронистичка а не веза узрока и последице. Матерјално тело може да покрене само друго матерјално тело тако што ће деловати на њега силом. Дух није и не може бити карика таквог ланца где ће дух да покреће тело.
Веза духа и тела је синхронистичка. А шта је синхроницитет пренећу овде као одговор нешто што сам писао на теми о истом а где сам дотакао и везу духа и тела:

Учење о принципу акаузалних веза, или синхроницитету везује се пре свега за Карла Густава Јунга. Али, мало је познато, иако је и сам Јунг навео у свом делу, да је Шопенхауер тај који је дошао до тога у својим Парерга и паралипомена... или Трансцендентне спекулације "О привидној хотимичности у судбини појединца".

Принцип акаузалних веза следи из трансценденте воље која је матафизички једно, тако да све њене објективације или каузални ланци јесу сихронистички повезани једни са другима, а све захваљујући свом пореклу које је једна једина трансцендентна воља.

Вероватно је свако од вас некада доживео да мислећи на нешто, управо то нешто се и деси у свету око њега. Познат је онај чувени Јунгов пример у коме је његова пацијенткња описавала свој сан о египатском скарабеју да би баш у том тренутку у собу кроз прозор улетела буба, која је најближи европски сродник скарабеја. Тако нешто се често дешава у животу сваког човека а примера је безброј. Ево, сећам се једног недавног са овог форума а који морам споменути.
Наиме, ради се о теми о сунчарењу; једној веома дискутабилној и релативно опасној пракси због чега је тема била закључана пре више од годину дана.
Пре неки дан, нови модератор је тему откључао и ја сам у њој најавио да ћу обавестити покретача теме, а који није био на форуму годину дана од тада, да му је тема откључана. Међутим, постављач теме се појавио управо тада и послао пост у исти минут када сам и ја најавио да ћу га позвати.
То можете видети овде.

псотови број 182 и 183
http://forum.krstarica.com/showthread.php/278655-Hranjenje-Suncem-ili-Obrok-od-Sunca?p=17352622&viewfull=1#post17352622

Ово је само пример од многих који се свима дешавају.
Међутим, и поред свих таквих примера остаје онај назови "реалистичко позитивистички став" да су све то само случајности. Нису... и то је веома лако доказати обичним указивањем на једну чињеницу.
Свет нису билијарске кугле које се случајно сусрећу, већ ту има и нечег недељивог...то јест трајања, воља..кретање...онога што нема делова, самим тим је и изван каузалног низа, јер шта је недељиво оно нема ни делова који зовемо узрок нити последица; тако да свако испољење тога у појави, свако трајање, кретање, воља, представљаће синхронистичке догађаје.

А колико је сихроницитет заправо заступљен, можете видети ако кажем да се чак и веза тела и духа узима као синхронистички догађај. Или, тело ради ,вођено детерминизмом, управо оно што ја мислим, у исто време када мислим....на тај начин куцам овај пост.

То је веза духа и тела! Нечег суштински различитог. Једно је изванпросторно, друго је простор. Само објекат може бити узрок промене објекта а дух, свест, воља, мисао ..нису објекти. То да када помислим и пожелим да покренем руку рецимо, и онда се то и деси у спољњем свету, представља синхронистички догађај у коме је каузални низ који је кренуо од првог узрока пре милијарду година.. на крају нужно довео до ситуације у коме се рука покреће баш у тренутку када ја помислим и пожелим да то урадим.
Веза између интензивног и екстензивног, тј. нечега суштински различитог, може се замислити само као синхронистичка.

Синхроницитет је, као што видите, можда толико присутан око нас да га и не примећујемо.
Kliknite za proširenje...

Duh bi mogao biti karika i to prva u nizu.Na telo ne deleluje direktno,vec preko veze koja spaja fizicko telo sa duhom.Mozda neko medjutelo,dusa,energetsko telo ocima nevidljivo i sl.
Sinhronicitet nije sporan,vec posrednik u vezi telo-duh.
 
bau:
Evo prilike da resimo misteriju.Ili bar da pokusamo.
Kliknite za proširenje...


Mozda neko sa medicinskim predznanjem zna vise? ..... sigurno se u teoriji neke stvari mogu objasniti :)

ja dobro plivam samo u metafizickim sferama :roll:

- - - - - - - - - -

Recimo, cula sam da je jedna zena bila mrtva vec...

- - - - - - - - - -

i medicinska sestra znala foru- ubode je iglom u stopalo

- - - - - - - - - -

i zena odmah skocila!
 
Pink.Pearl:
Mozda neko sa medicinskim predznanjem zna vise? ..... sigurno se u teoriji neke stvari mogu objasniti :)

ja dobro plivam samo u metafizickim sferama :roll:

- - - - - - - - - -

Recimo, cula sam da je jedna zena bila mrtva vec...

- - - - - - - - - -

i medicinska sestra znala foru- ubode je iglom u stopalo

- - - - - - - - - -

i zena odmah skocila!
Kliknite za proširenje...

Pa,neko sigurno zna.
Mozda samo ne zeli da podeli znanje s ostalima.

Sta je tu u pitanju,akupunkturna tacka neka ili sta?
 
oziman:
Та веза је синхронистичка а не веза узрока и последице. Матерјално тело може да покрене само друго матерјално тело тако што ће деловати на њега силом. Дух није и не може бити карика таквог ланца где ће дух да покреће тело.
Веза духа и тела је синхронистичка. А шта је синхроницитет пренећу овде као одговор нешто што сам писао на теми о истом а где сам дотакао и везу духа и тела:

Учење о принципу акаузалних веза, или синхроницитету везује се пре свега за Карла Густава Јунга. Али, мало је познато, иако је и сам Јунг навео у свом делу, да је Шопенхауер тај који је дошао до тога у својим Парерга и паралипомена... или Трансцендентне спекулације "О привидној хотимичности у судбини појединца".

Принцип акаузалних веза следи из трансценденте воље која је матафизички једно, тако да све њене објективације или каузални ланци јесу сихронистички повезани једни са другима, а све захваљујући свом пореклу које је једна једина трансцендентна воља.

Вероватно је свако од вас некада доживео да мислећи на нешто, управо то нешто се и деси у свету око њега. Познат је онај чувени Јунгов пример у коме је његова пацијенткња описавала свој сан о египатском скарабеју да би баш у том тренутку у собу кроз прозор улетела буба, која је најближи европски сродник скарабеја. Тако нешто се често дешава у животу сваког човека а примера је безброј. Ево, сећам се једног недавног са овог форума а који морам споменути...
Kliknite za proširenje...

A ja bih rekao, da mi ne zamere gospoda Jung i Šopenhauer, da je reč o gomili gluposti, te da je priča o sinhronicitetu, akauzalnim metafizičkim vezama i transcendentnim spekulacijama klasično ogrešenje o Okamovu oštricu iliti nastojanje da se konvencionalni fenomeni objasne suvišnim apstrakcijama i bespotrebno zakomplikuju što složenijim pojmovnim aparatom.

Prvo, ljudi stalno misle, razmišljaju... O najrazličitijim temama, predmetima, pojavama, osobama. I uglavnom vrlo retko dolazi do geometrijske podudarnosti između predmeta razmišljanja i onoga što u tom trenutku zatičemo u praksi. Ali nekada se desi i to, da ti posle sna o skarabeju uleti gundelj kroz prozor ili da pošto danima misliš o ribi koja te nogirala sinhronicistički i sudbinski je sretneš na ulici, i to baš u momentu kada si slučajno pomislio na nju. :) Prosto kao misleća bića, u stanjima budnosti i nepomućene svesti, misaono smo angažovani dobar deo svojih života i sada u beskrajnom kolažu misli i razmišljanja koji su deo nas nekada će se desiti i to da razmišljajući o Bajagi baš tada sretnemo Bajagu na ulici. I sada je to razlog da za jednu tako 'vanvremensku' i 'metafizičku' pojavu nudimo objašnjenja u vidu nekakvog sinhroniciteta, metafizičkih akauzalnih veza i ostalih pizdarija. A šta ćemo sa milionima ostalih nedobitnih listića, sinhronicitet bio na stand byu. :lol:

Ja se slažem da je to česta pojava i da se svima ovde tako nešto više puta događalo, ali blage veze to ni sa kakvim metafizičkim sinhronicitetom nema, prosto je reč o besmislenim korelacijama. Neko će prigovoriti da je verovatnoća takve slučajnosti veoma mala, te da to povlači potrebu za sinhronicističkim i inim eksplikacijama. Ali, to je, naravno, pogrešno, jer bez obzira na to koliko malo a priori verovatna podudarnost će se ispoljiti u dovoljno velikom skupu fenomena. Priroda i ljudsko društvo su toliko bogati fenomenima, da treba samo malo zagrebati po tom površini da bi se pronašle čudesne i sasvim proizvoljne podudarnosti, od kojih će onda Jung ili Šopenhauer napraviti nedokučivu filozofiju života... A ništa više od zakona velikih brojeva!
 
bau:
Pa,neko sigurno zna.
Mozda samo ne zeli da podeli znanje s ostalima.

Sta je tu u pitanju,akupunkturna tacka neka ili sta?
Kliknite za proširenje...

Dogadjaj mi je ispricala sestra koja se bavi medicinom...cim je vidim pitacu je i napisati ovde... (za par dana)

Mora biti da je neka tacka povezana sa nervnim sistemom.... i da je u trenutku kada je ona zabila ti ogromnu iglu u tacki na stopalu- nervi su preneli jedan SHOK

Gde je tu duh...i kako funkcionise? Jel se vratio u telo ili?? :dontunderstand:
 
Erazmus Roterdamus:
A ja bih rekao, da mi ne zamere gospoda Jung i Šopenhauer, da je reč o gomili gluposti, te da je priča o sinhronicitetu, akauzalnim metafizičkim vezama i transcendentnim spekulacijama klasično ogrešenje o Okamovu oštricu iliti nastojanje da se konvencionalni fenomeni objasne suvišnim apstrakcijama i bespotrebno zakomplikuju što složenijim pojmovnim aparatom.

Prvo, ljudi stalno misle, razmišljaju... O najrazličitijim temama, predmetima, pojavama, osobama. I uglavnom vrlo retko dolazi do geometrijske podudarnosti između predmeta razmišljanja i onoga što u tom trenutku zatičemo u praksi. Ali nekada se desi i to, da ti posle sna o skarabeju uleti gundelj kroz prozor ili da pošto danima misliš o ribi koja te nogirala sinhronicistički i sudbinski je sretneš na ulici, i to baš u momentu kada si slučajno pomislio na nju. :) Prosto kao misleća bića, u stanjima budnosti i nepomućene svesti, misaono smo angažovani dobar deo svojih života i sada u beskrajnom kolažu misli i razmišljanja koji su deo nas nekada će se desiti i to da razmišljajući o Bajagi baš tada sretnemo Bajagu na ulici. I sada je to razlog da za jednu tako 'vanvremensku' i 'metafizičku' pojavu nudimo objašnjenja u vidu nekakvog sinhroniciteta, metafizičkih akauzalnih veza i ostalih pizdarija. A šta ćemo sa milionima ostalih nedobitnih listića, sinhronicitet bio na stand byu. :lol:

Ja se slažem da je to česta pojava i da se svima ovde tako nešto više puta događalo, ali blage veze to ni sa kakvim metafizičkim sinhronicitetom nema, prosto je reč o besmislenim korelacijama. Neko će prigovoriti da je verovatnoća takve slučajnosti veoma mala, te da to povlači potrebu za sinhronicističkim i inim eksplikacijama. Ali, to je, naravno, pogrešno, jer bez obzira na to koliko malo a priori verovatna podudarnost će se ispoljiti u dovoljno velikom skupu fenomena. Priroda i ljudsko društvo su toliko bogati fenomenima, da treba samo malo zagrebati po tom površini da bi se pronašle čudesne i sasvim proizvoljne podudarnosti, od kojih će onda Jung ili Šopenhauer napraviti nedokučivu filozofiju života... A ništa više od zakona velikih brojeva!
Kliknite za proširenje...

Журећи да проспеш те материјалистичке флоскуле типа "то је само" ниси прочито други део поста где сам указао да је синхроницитет заправо толико заступљен да га и не примећујемо. Ето овај мој пост који читаш је резултат синхорницитета јер моја воља и мисли да га напишем коинцидирају са узрочно последичним везама које сежу од почетка времена у прошлост па све до ослобађања енергије из хране коју сам јутрос појео а која узрочно послеидчним везама акције и реакције покреће моје руке и прсте да куцају овај пост и то баш на начин како ја мислим и желим.

Та подударност је синхроницитет. Кад год ти нешто помислиш и урадиш то је синхроницитет.

И још ћеш ти просипати ту наивну позитивистичо материјалситичко "то је само".. Ма немој?


Штета што је Јунг на ову општост синхорницитета која се испољава као веза духа и тела није јасно указао уместо оног скаребеја него тек касније у једној малој фусноти. Па тиме није нажалост вама сировим материјалистма зачепио уста.
 
Pink.Pearl:
Dogadjaj mi je ispricala sestra koja se bavi medicinom...cim je vidim pitacu je i napisati ovde... (za par dana)

Mora biti da je neka tacka povezana sa nervnim sistemom.... i da je u trenutku kada je ona zabila ti ogromnu iglu u tacki na stopalu- nervi su preneli jedan SHOK

Gde je tu duh...i kako funkcionise? Jel se vratio u telo ili?? :dontunderstand:
Kliknite za proširenje...

Дух није предмет да негде одлази и да се негде враћа. Изван духа нема објективног света па самим тим ни тела у које би се враћао. Јер је тело и цео објективан свет у духу а не дух у телу и посредно у објективном свету.

пс. Толико је мишљење већине овде и уопште већине људи наопако постављено да је то просто невероватно 300 година после БАРКЛИЈА, 200 после Канта.. људи лутају апсрудима мишљења еонима далеко од истине.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Kako je Niče na javi doživeo Raskoljnikov san ?
Odgovora
5
Pregleda
305
UltraBasic
UltraBasic
UnboundFlame
Put sa Ničeom: Dnevnik jednog slobodnog duha (Koračajući s Ničeom: lično, duboko, opasno)
Odgovora
3
Pregleda
235
UnboundFlame
UnboundFlame
RužnaKoLopov
Kako lako objasniti filozofiju,jednostavni primeri za totalne početnike
Odgovora
4
Pregleda
324
Svetozar ot Ružičić
Svetozar ot Ružičić

Back
Top