Kada je Bog podelio Adama na muško i žensko podelio je i njihove sposobnosti, Tako je Eva kao buduća majka dobila da može da oseti svoju dušu, svoja osećanja jer su osećanja odgovor duše na naše misli. Ono šta su misli na nivou uma to su osećanja na nivou duše. U budući da majka treba da oseti detinje potrebe njoj je dopalo da bude osetljivija na tom planu.
A Adamu je dato da bude bliži razumu tako da Adam bolje čuje glas razuma. Shvatićete da govorim o muškarcima i ženama kada govorim o Adamu i Evi, kao i o razlikama u načinu na koji doživljavaju svet. Žene doživljavaju kroz osećanja dok su muškarci za to malo uskraćeni pa se hvataju za razum. Zato je prihvatljivo da žene gledaju na ravnodušnost tako strogo jer im život bez osećanja ne znači mnogo.
Da bih objasnio ravnodušnost morao bih prvo da objasnim odakle dolaze osećanja i kako su povezana sa našim mislima, Tako imamo tri vrste osećanja,
Euforična osećanja, to je kada dobiješ na sprtskoj prognozi, kada osvojiš devojku u koju si zaljubljen ili dečka u koga je zaljubljena, kada kupimo novi ajfon ili kola.
Suprotno euforičnim osećanjima su osećanja patnji,nezadovoljstvo kada u zadnjem minutu izgubimo na sportskoj prognozi, , bes kada slupamo kola, ljutnja na devojku koja nas je ostavila....
Kad bi smo to uporedili sa prolaskom kroz tunel, desni zid tunela bi bila osećanja patnji, a levi zid euforična osećanja, i tako mi idući kroz mračan tunel čas udarimo u jedan zid čas u drugi i stalno se povređujemo,čak i kada nam je lepo.
Treća vrsta osećanja su životna radost, ljubav, prema bližnjima, milost, zahvalnost, sa ovakvim osećanjima mi idemo sredinom tunela i tada nam zarastaju rane koje smo stekli udaranjem u zidove tunela.
A kakva je ta prava ljubav koja je tako tiha da je skoro i ne primećujemo, kao sunce u proleće nit ti je hladno nit toplo, nego onako potaman.
Prava ljubav je stvar razuma i zato žene takvu ljubav doživljavaju kao ravnodušnost, jer je nenametljiva i skoro nikakva za njih koje su kroz osećanja navikle da doživljavaju svet.
Kada dete traži od majke koka kolu, ona mu daje jer je njoj lepo kada je njenom detetu lepo. Ona to smatra za ljubav nesvesna da to nije prava ljubav nego sebična ljubav.
Ja volim kada je mom detetu lepo. Prava ljubav prvo razmisli o tome šta je osnovna životna potreba deteta pa mu umesto koka kole da vodu, ili neki vitaminski sok.
Prava ljubav se ne povodi za osećanjima nego sluša glas razuma, I budući da su osećanja odgovor duše na naše misli to se postavlja pitanje kako nastaju naše misli.
Naše misli su uglavnom posledica našega suda oslonjenog na našu istinu, pa ako je istina u nama dobra mi ćemo imati lepa osećanja, a ako je naša istina osnovana na zabludama onda imamo euforična i osećanja patnji.
Nema ravnodušnosti, postoji samo nezainteresovanost,kada sretnemo komšiju o kome su nam rekli da krade mi već imamo loš sud o njemu, nećemo moći biti ravnodušni čak i kad pokušavamo da se pretvaramo da je sve ok.
A kad sretnemo drugog o kome imamo lepo mišljenje lice nam se samo širi u osmeh jer su naša osećanja prema njemu lepa.
A kad sretnemo nekoga prolaznika koga i ne znamo i o njemu nemamo nikakvu istinu onda će se u nama pojaviti nezainteresovanost za tog čoveka i mi ćemo prema njemu biti eventualno ravnodušni.
Vidimo iz rečenog da mu većinom nismo ravnodušni jer uvek imamo neko mišljenje i osećanja o ljudima oko nas, ali ima ljudi, pogotovu žena koje pravu ljubav, milost zahvalnost, tumače kao ravnodušnost jer su im ta osećanja previše fina za njihovu osećajnost
Toliki ljudi pre njih živeli, a sad su nam postali hleb
