Bivši guverner američke centralne banke (FED), Alen Grinspen, koji je ovaj posao radio skoro 30 godina, ovih dana je u intervjuu nemačkom "Šternu" jasno izrekao baš ono što upućeni u tajne monetarne politike odavno već naslućuju. Dolar će, po svemu sudeći, morati uskoro da ustupi mesto svetske rezervne monete znatno jačem i stabilnijem evru.
Ali, i bez Grinspena zna se da je Amerika odavno prezadužena, ekonomski iscrpljena, radna mesta se poslednjih godina masovno sele iz SAD jeftinijoj radnoj snazi na Daleki Istok, a američka nacija, ogrezla u nemoralu i psihološkoj devijantnosti, prepuna nasilja i obesti od trke za novcem i abnormalno visokim standardom, moraće ka -tad da se spusti na tlo - u realnost. Gde je normalno da jedan glumac, muzičar ili fudbaler zaradi stotine miliona dolara?
Cene nekretnina su ovih dana drastično pale zbog enormno visoke ponude na tržištu. Radi se zapravo o nekretninama koje su kao hipoteka (mortgage = mrtav zalog) pripale bankama. Banke koje su obilato prodavala bezvredne dolare uzimajući kao "mrtav zalog" nekrentine, sada nemaju kome da to prodaju. Niko nema takozvanog "svežeg" novca da ih kupi.
Ova pljačkaška vrteška sastavljana od spekulativnog novca i realnih vrednosti, u kojoj su bankari vekovima prodavali NIŠTA, da bi od gradjana uzeli SVE, došla je konačno do tačke kada se vrteška mora usporiti ili potpuno zaustaviti, da se sve ne raspadne. O spekulativnom (bankarskom) novcu ste već čitali u tekstovima Ko vlada svetom? i Mali vodič za ljubitelje kredita.
Da će američka berza verovatno doživeti težak potres, jer će cene mnogih akcija drastično pasti, upućuje i nedavni gest anonimnog berzanskog špekulanta koji se krajem avgusta u velkoj ponudi (put options) za kupovinu akcija od 21. septembra 2007. praktično "opkladio" da će doći do kraha berze. On je kupio opcioni ugovor (za kupovinu paketa od 6.5 miliona akcija po ceni od 740 $ do što iznosi 4.5 milijarde dolara. Kupac ove opcije predvidja da će nakon tog datuma doći do pada akcija od 30 do 50 %. Ukoliko se to ne dogodi kupac će biti u gubitku najmanje 1 milijardu dolara (!), ako do pada dodje zaradiće najmanje 2 milijarde (!).
Šta može da izazove ovako veliki pad vrednosti akcija? Teroristički napad, svakako. To je prvo što su mnogi pomislili.
Ali, ako ste čitali tekst o tome ko zaista stoji iza Al kaide i Osame Bin Ladena, onda ste shvatili da globalna elita veoma vešto orkestrira terorizmom upravo zato da bi imala opravdanje za svoje finansijske spekulacije. Kako bi se inače ovi berzanski spekulanti tako obogatili? Možda pukom srećom?
Na žalost, mnogi misle da su ovi špekulanti nalik kockarima. Ali nije tako. Samo glupi ljudi se kockaju sa vlastitim novcem. Pametni ljudi na sve načine pokušavaju da novac uvećaju. A bankari su pametni. (Zamislite samo kako bi bilo pogubno za vlasnika lutrije kada bi se loto kuglice izvlačile nasumice iz šešira? Ili iz običnog prozirnog lavora? Šta, ako neko svaki put ubode "sedmicu". Zato, ako ste u loto biznisu i želite da zaradite puno para od naivnih kockara, morate za izvlačenje kuglica imati veoma preciznu skalameriju (poseban bubanj na primer) i, naravno, sve uplaćene kombinacije brojeva u kompjuteru pre izvlačenja. Kompjuter će vam 'očas posla dati onaj broj koji niko nije uplatio. "Sedmicu" ćete pustiti tek u svakom desetom ili petnaestom izvlačenju. Dakle, smanjićete 10 do 15 puta mogućnost da isplatite premiju. I uzimaćete tako velike pare gramzivim i lakomislenim naivcima. Prosta logika, zar ne?)
Berzanskim "kockarima" su zato uvek potrebni berzanski potresi, ali koje će kontrolisati. Njih izazivaju najčešće ratovi i nestabilno tržište. Ko zna ishod rata - nosi sve. Dakle, treba krizu izazvati, orkestrirati njome i iz nje profitirati. U globalnom biznisu gde se "igra" sa trilionima dolara i milionima ljudskih života, ništa se ne može prepustiti slučaju.
Globalizam je upravo sistem globalne vlasti. Globalni mozgovi znaju kako se to radi i imaju moćne poluge za sprovodjenje svojih zamisli. Dakle, ako možete da kontrolište finansijske i privredne tokove u čitavom svetu, onda podela sa državnim granicama ne znači ništa više do crno belih polja velike šahovske table (kako je političku scenu nazvao i Zbignjev Bržežinski). Vi se onda slobodno možete zalagati za globalizam.
Samo sa ovakvom igrom bilo je moguće staviti pod kontrolu pojedinih dinastija stotine triliona dolara bogatstva iz čitavog sveta.
Ali, dok čekamo rasplet na američkoj berzi, pogledajmo kako je SAD postala imperija i šta to zaista znači?
ŠTA JE IMPERIJA?
Za razliku od nacionalne države, koja putem poreza globi sopstvene gradjane, imperija na isti način oporezuje druge države. Razlog za stvaranje imperije je upravo to - globa drugih država i naroda.
U poznatoj istoriji ljudske civilizacije uvek je postojala neka imperija - Vavilon, Asirija, Egipat, Grčka, Rim, Španija, Turska, Francuska, Velika Britanija. Danas je to SAD.
Istorijski globa se vršila u različitim formama. Uzimalo se najčešće zlato i srebro, ali i drugi metali, zatim robovi, žene, vojnici, stoka, usevi i sl. Silom nametnuta globa uvek je bila direktna - vojno okupirana država morala je globu da daje direktno imperiji.
Ali, da bi jedna država došla u poziciju da se nametne kao imperija, ona mora prvo dobro da razvije sopstvenu ekonomiju kojom će stvoriti jaku vojsku i finansirati ratove.
Iako je primarni zadatak vojske odbrana ekonomije, u slučaju SAD stvorena je izuzetno snažna vojska očigledno sa namerom da Amerika vremenom postane imperija. Jer, SAD nikada nisu bile ugrožene spoljnjim neprijateljima. Ali, da ponovimo, ništa u politici nije slučajno. Naročito ako podjete od činjenice da se državnom politikom nikada nisu bavili obični ljudi (narod), već isključivo vlastelini. Dinastički princip nasledjivanja dao je vlasteli i duži život. Dakle, planiranje razvoja sopstvenog gazdinstva u narednih 200 - 300 godina jeste - državna politika.
Poslednja imperija, SAD, prvi put u istoriji za oporezovanje drugih država upotrebila je drugačiji metod - indirektnu globu putem monetarne politike. SAD su tako potlačenim zemljama u ogromnim količinama distribuirale svoj novac (papirnu obveznicu), koji su vremenom namerno obezvredjivali.
Evo kako je to teklo.
GLOBA PUTEM MONETARNE POLITIKE
Ekonomski razvoj Amerike počinje odmah nakon revolucije u Rusiji, kada su poslednji vlastelini, Romanovi, zbačeni sa vlasti. Učinjeno je to baš u trenutku kada se, sirovinama i jeftinom radnom snagom prebogata Rusija, spremala na tehnološku revoluciju. To bi od Rusije za samo nekoliko decenija stvorilo najmoćniju ekonomiju na svetu. Ali Globalni Mozak ne sedi u Rusiji. Naprotiv, Rusija mu se još pre hiljadu godina izmakla kontroli. (Ali, u ovom tekstu nećemo o ovom Globalnom Mozgu, odnosno najvećoj i najstarijoj političkoj konsalting agenciji na svetu).
Danas se zna da je svrgavanje ruske dinastije finansirano iz medjunarodnih bankarskih krugova, te da su u neposrednim radovima učestvovali organizovani aktivisti medjunarodne komunističke mreže koju je smislila i finansirala takozvana judeo-masonerija. (Naravno, po ideji i scenariju Globalnog Mozga).
Dakle, dozvolimo da su takozvani "medjunarodni bankari" sami skovali plan da stvore jednu novu imperiju kojom će pokoriti ostali svet.
Američki dolar je tada bio vezan za zlato, tako da je njegova vrednost bila konstantna. Ovo je odredjeno Zakonom o zlatnom standardu još 1900. godine, donetim u mandatu predsednika Mekinlija. Količina dolara u opticaju je morala tako biti jednaka količini zlata koju je država posedovala.
Predsednik Mekinli je ubijen 1901. Atentator je bio mladi poljski Jevrejin (Frenk Čolgoš), blizak komunističkim krugovima u SAD koje je predvodila Ema Goldman. Tako je na predsednički položaj, bez izbora, stigao Teodor Ruzvelt, koji je samo godinu dana pre toga Mekinliju nametnut za potpredsednika.
Po procenama istoričara, T. Ruzvelt u to vreme ne bi mogao da bude izabran za predsednika. Otac mu je bio njujorški trgovac, a majka iz bogate jevrejske porodice Bjulok (Bullock), koji su bili i robovlasnici. Ruzvelt je obrazovan privatno na Harvardu (koji i danas slovi kao vodeći cionistički univerzitet), dok je njegov politički imidž kreiran u njujorškoj štampi.
Dakle, bio je predodredjen za državničku funkciju i važan zadatak. Upravo u njegovom mandatu (1901-1909.) privatni korporativni biznis pod kapom takozvane judeo-masonerije preuzeo je kontrolu nad velikim delom američke ekonomije.
Ali, i bez Grinspena zna se da je Amerika odavno prezadužena, ekonomski iscrpljena, radna mesta se poslednjih godina masovno sele iz SAD jeftinijoj radnoj snazi na Daleki Istok, a američka nacija, ogrezla u nemoralu i psihološkoj devijantnosti, prepuna nasilja i obesti od trke za novcem i abnormalno visokim standardom, moraće ka -tad da se spusti na tlo - u realnost. Gde je normalno da jedan glumac, muzičar ili fudbaler zaradi stotine miliona dolara?
Cene nekretnina su ovih dana drastično pale zbog enormno visoke ponude na tržištu. Radi se zapravo o nekretninama koje su kao hipoteka (mortgage = mrtav zalog) pripale bankama. Banke koje su obilato prodavala bezvredne dolare uzimajući kao "mrtav zalog" nekrentine, sada nemaju kome da to prodaju. Niko nema takozvanog "svežeg" novca da ih kupi.
Ova pljačkaška vrteška sastavljana od spekulativnog novca i realnih vrednosti, u kojoj su bankari vekovima prodavali NIŠTA, da bi od gradjana uzeli SVE, došla je konačno do tačke kada se vrteška mora usporiti ili potpuno zaustaviti, da se sve ne raspadne. O spekulativnom (bankarskom) novcu ste već čitali u tekstovima Ko vlada svetom? i Mali vodič za ljubitelje kredita.
Da će američka berza verovatno doživeti težak potres, jer će cene mnogih akcija drastično pasti, upućuje i nedavni gest anonimnog berzanskog špekulanta koji se krajem avgusta u velkoj ponudi (put options) za kupovinu akcija od 21. septembra 2007. praktično "opkladio" da će doći do kraha berze. On je kupio opcioni ugovor (za kupovinu paketa od 6.5 miliona akcija po ceni od 740 $ do što iznosi 4.5 milijarde dolara. Kupac ove opcije predvidja da će nakon tog datuma doći do pada akcija od 30 do 50 %. Ukoliko se to ne dogodi kupac će biti u gubitku najmanje 1 milijardu dolara (!), ako do pada dodje zaradiće najmanje 2 milijarde (!).
Šta može da izazove ovako veliki pad vrednosti akcija? Teroristički napad, svakako. To je prvo što su mnogi pomislili.
Ali, ako ste čitali tekst o tome ko zaista stoji iza Al kaide i Osame Bin Ladena, onda ste shvatili da globalna elita veoma vešto orkestrira terorizmom upravo zato da bi imala opravdanje za svoje finansijske spekulacije. Kako bi se inače ovi berzanski spekulanti tako obogatili? Možda pukom srećom?
Na žalost, mnogi misle da su ovi špekulanti nalik kockarima. Ali nije tako. Samo glupi ljudi se kockaju sa vlastitim novcem. Pametni ljudi na sve načine pokušavaju da novac uvećaju. A bankari su pametni. (Zamislite samo kako bi bilo pogubno za vlasnika lutrije kada bi se loto kuglice izvlačile nasumice iz šešira? Ili iz običnog prozirnog lavora? Šta, ako neko svaki put ubode "sedmicu". Zato, ako ste u loto biznisu i želite da zaradite puno para od naivnih kockara, morate za izvlačenje kuglica imati veoma preciznu skalameriju (poseban bubanj na primer) i, naravno, sve uplaćene kombinacije brojeva u kompjuteru pre izvlačenja. Kompjuter će vam 'očas posla dati onaj broj koji niko nije uplatio. "Sedmicu" ćete pustiti tek u svakom desetom ili petnaestom izvlačenju. Dakle, smanjićete 10 do 15 puta mogućnost da isplatite premiju. I uzimaćete tako velike pare gramzivim i lakomislenim naivcima. Prosta logika, zar ne?)
Berzanskim "kockarima" su zato uvek potrebni berzanski potresi, ali koje će kontrolisati. Njih izazivaju najčešće ratovi i nestabilno tržište. Ko zna ishod rata - nosi sve. Dakle, treba krizu izazvati, orkestrirati njome i iz nje profitirati. U globalnom biznisu gde se "igra" sa trilionima dolara i milionima ljudskih života, ništa se ne može prepustiti slučaju.
Globalizam je upravo sistem globalne vlasti. Globalni mozgovi znaju kako se to radi i imaju moćne poluge za sprovodjenje svojih zamisli. Dakle, ako možete da kontrolište finansijske i privredne tokove u čitavom svetu, onda podela sa državnim granicama ne znači ništa više do crno belih polja velike šahovske table (kako je političku scenu nazvao i Zbignjev Bržežinski). Vi se onda slobodno možete zalagati za globalizam.
Samo sa ovakvom igrom bilo je moguće staviti pod kontrolu pojedinih dinastija stotine triliona dolara bogatstva iz čitavog sveta.
Ali, dok čekamo rasplet na američkoj berzi, pogledajmo kako je SAD postala imperija i šta to zaista znači?
ŠTA JE IMPERIJA?
Za razliku od nacionalne države, koja putem poreza globi sopstvene gradjane, imperija na isti način oporezuje druge države. Razlog za stvaranje imperije je upravo to - globa drugih država i naroda.
U poznatoj istoriji ljudske civilizacije uvek je postojala neka imperija - Vavilon, Asirija, Egipat, Grčka, Rim, Španija, Turska, Francuska, Velika Britanija. Danas je to SAD.
Istorijski globa se vršila u različitim formama. Uzimalo se najčešće zlato i srebro, ali i drugi metali, zatim robovi, žene, vojnici, stoka, usevi i sl. Silom nametnuta globa uvek je bila direktna - vojno okupirana država morala je globu da daje direktno imperiji.
Ali, da bi jedna država došla u poziciju da se nametne kao imperija, ona mora prvo dobro da razvije sopstvenu ekonomiju kojom će stvoriti jaku vojsku i finansirati ratove.
Iako je primarni zadatak vojske odbrana ekonomije, u slučaju SAD stvorena je izuzetno snažna vojska očigledno sa namerom da Amerika vremenom postane imperija. Jer, SAD nikada nisu bile ugrožene spoljnjim neprijateljima. Ali, da ponovimo, ništa u politici nije slučajno. Naročito ako podjete od činjenice da se državnom politikom nikada nisu bavili obični ljudi (narod), već isključivo vlastelini. Dinastički princip nasledjivanja dao je vlasteli i duži život. Dakle, planiranje razvoja sopstvenog gazdinstva u narednih 200 - 300 godina jeste - državna politika.
Poslednja imperija, SAD, prvi put u istoriji za oporezovanje drugih država upotrebila je drugačiji metod - indirektnu globu putem monetarne politike. SAD su tako potlačenim zemljama u ogromnim količinama distribuirale svoj novac (papirnu obveznicu), koji su vremenom namerno obezvredjivali.
Evo kako je to teklo.
GLOBA PUTEM MONETARNE POLITIKE
Ekonomski razvoj Amerike počinje odmah nakon revolucije u Rusiji, kada su poslednji vlastelini, Romanovi, zbačeni sa vlasti. Učinjeno je to baš u trenutku kada se, sirovinama i jeftinom radnom snagom prebogata Rusija, spremala na tehnološku revoluciju. To bi od Rusije za samo nekoliko decenija stvorilo najmoćniju ekonomiju na svetu. Ali Globalni Mozak ne sedi u Rusiji. Naprotiv, Rusija mu se još pre hiljadu godina izmakla kontroli. (Ali, u ovom tekstu nećemo o ovom Globalnom Mozgu, odnosno najvećoj i najstarijoj političkoj konsalting agenciji na svetu).
Danas se zna da je svrgavanje ruske dinastije finansirano iz medjunarodnih bankarskih krugova, te da su u neposrednim radovima učestvovali organizovani aktivisti medjunarodne komunističke mreže koju je smislila i finansirala takozvana judeo-masonerija. (Naravno, po ideji i scenariju Globalnog Mozga).
Dakle, dozvolimo da su takozvani "medjunarodni bankari" sami skovali plan da stvore jednu novu imperiju kojom će pokoriti ostali svet.
Američki dolar je tada bio vezan za zlato, tako da je njegova vrednost bila konstantna. Ovo je odredjeno Zakonom o zlatnom standardu još 1900. godine, donetim u mandatu predsednika Mekinlija. Količina dolara u opticaju je morala tako biti jednaka količini zlata koju je država posedovala.
Predsednik Mekinli je ubijen 1901. Atentator je bio mladi poljski Jevrejin (Frenk Čolgoš), blizak komunističkim krugovima u SAD koje je predvodila Ema Goldman. Tako je na predsednički položaj, bez izbora, stigao Teodor Ruzvelt, koji je samo godinu dana pre toga Mekinliju nametnut za potpredsednika.
Po procenama istoričara, T. Ruzvelt u to vreme ne bi mogao da bude izabran za predsednika. Otac mu je bio njujorški trgovac, a majka iz bogate jevrejske porodice Bjulok (Bullock), koji su bili i robovlasnici. Ruzvelt je obrazovan privatno na Harvardu (koji i danas slovi kao vodeći cionistički univerzitet), dok je njegov politički imidž kreiran u njujorškoj štampi.
Dakle, bio je predodredjen za državničku funkciju i važan zadatak. Upravo u njegovom mandatu (1901-1909.) privatni korporativni biznis pod kapom takozvane judeo-masonerije preuzeo je kontrolu nad velikim delom američke ekonomije.
