Kako ista stvar da se kaže na dva potpuno različita načina =)

Lexa

Buduća legenda
Poruka
30.368
Evo daću vam božanstven primer. Jedna drugarica (osoba A), recimo, izbegava kontakt sa drugom (osobom B) koja je u nevolji, ili ima velike probleme i strašno je uplašena.....

Osoba A će to nazvati: "Ne želim da joj smetam, da joj se još i ja nakačim..."
Osoba B će to nazvati: "Nije bila tu kad mi je bila najpotrebnija."

Pitanje ostaje da li je osoba A zaista bila iskrena u svojoj nameri da ne smeta, ili jednostavno nije htela da se druži sa osobom B koja bi je mračila, nego se okrenula drugim ljudima, sebe radi.

U životu nailazimo na ovakve situacije maltene svaki dan. Zovu to: posmatranje iz dva ugla, ili - svaka priča ima dve strane (ponekad i više...)

A da li polazite od toga da se uvek u odnosima dvoje ljudi treba naći krivica jednog i drugog, ili mislite da neki postupci baš i nisu učinjeni kao reakcija, već više kao čin proste sebičnosti (u većini slučajeva je baš sebičnost u pitanju), dakle, sebičnost koja se ne želi priznati.
Dobar primer je večito osuđivana žena koja trpi batine, gde se u većini slučajeva baš na nju baca akcenat, umesto na muža siledžiju (tema koju sam jedared otvorila).

Imate li neke svoje primere ovog tipa?
 
Свако од нас има примере кад је био особа А и особа Б, у зависности од ситуације.

Ја мислим да у свакој ситуацији постоји кривица и једне и друге стране уколико постоји недореченост у исказима.
Свако отворено треба да каже шта му треба од другог и кад то каже онда тај други одлучује о томе да ли ће прихватити да задовољи ту потребу или неће да прихвати.
Не улазим сад у разлоге којима ће се водити у свом поступању.
Ако се не укаже отворено на своје потребе, онда друга страна не сноси баш сву одговорност за то што их није разумела.

Што се тиче особе А, не бих се сложио да је у питању само обична себичност у већини случајева. Има ту и много незаинтересованости и површности у односима које људи граде. Просто, док је све лако, односи се називају неким великим именима, а у ствари су мали и пуцају на првом озбиљном испиту који подразумева одрежену врсту жртве за другога (То може бити, рецимо, време које је потребно одвојити да се неко саслуша)...
Ако се добро сећам, Његош каже:
"У добру је лако добар бити
на муци се познају јунаци".
Мука је увек лакмус папир сваког односа.

Кад све то прође, онда дође време да се тај и такав однос преиспита.

Ништа не може да траје довека ако се обе стране не улажу у то и ако обе стране нису спремне да праштају јер не постоје људи који не праве глупости и не постоје људи који не праве веће пропусте од глупости. Само је питање како ће то прихватити онај чије је очекивање изневерено.
Мислим да је праштање мера свега јер увек треба да размишљамо и о својим поступцима кад меримо туђе.
Ово, наравно, не подразумева да се прашта по сваку цену. Предуслов је да друга страна увиди своје грешке и пропусте.

Искрено, појма немам да ли је одоговор адекватан у контексту постављеног питања и проблема али то је мој став о међуљудским односима уопште.
 
dobro jutro, evo mene iz noćne i da odgovorim pre nego što legnem u miran san:
- prvo, primer ti nije božanstven jer da jeste, ne bi pravila problem oko nj
- drugo, sama si kovač svoje sreće, a pošto si nežno žensko ( prilično sitno, dodao bih ), kovač kao zanimanje ti ne bi leglo
- treće, uvek si ti kriva za bilo što u tzv akciji i reakciji
- četvrto, idi danas do neke radnje gde prodaju cipele, kupi tesne cipele i videćeš kako će svi problemi o kojima razmišljaš nestati jer će ti na umu biti samo jedna stvar, a to su žuljevi novih, tesnih cipela

ps. a ako se radi o nasilju u porodici, pozovi policiju
 
Ja sam uvek za to da se prijateljima izadje u susret, naravno da se ne namećeš previše, jer i to može da bude naporno osobi B.
Inače moram da kažem da sam ja bila par puta osoba A, iz sledećih razloga: Imam drugaricu koja je kraljica drame. U pocetku sam je slusala i savetovala, medjutim savete su slusali zidovi oko nas.
Bila je u fazonu, kao radi joj se nesto ali to nesto je pogresno. Onda je ja savetujem da to ne radi, ona me ne poslusa i napravi glupost, i onda me dva meseca ubija sa njeom grižom savesti. Potom prodje malo, pa ispocetka i tako godinama. Kada je njena glupost dosegla vrhunac, ja sam joj rekla da me njene gluposti ne zanimaju, a ona me je optuzila da sam nikakva drugarica, necu da joj ucinim, bla, bla, bla.
Naravno druzimo se i dalje, ja sam joj pomagala u nekim realnim situacijama, kada normalnom coveku i treba pomoci ali o pojedinim stvarima mi vise ne prica. I dan danas ona tvrdi da je moja krivica sto se ne druzimo kao pre, mene iskreno i nije briga jer takva osoba nije vredna mog prijateljstva.
 
Pa, recimo da često ne znamo šta bismo rekli osobi koja nam je draga, a koja je u teškoj situaciji, koliko god dobro da je poznajemo.
Takođe, treba se razlučiti da ponekad osoba jednostavno želi sama da reši svoj problem, bez ičije pomoći, i bez ičijih konsultacija.
Ja idem parolom da se ne trpam dok mi ne traži pomoć. Prijatelj uvek zna da može da računa na vas kadgod mu je to potrebno.

Sa druge strane, ako ja toliko ne pričam o tome zbog čega mi je teško, kako će moj prijatelj znati da baš to meni predstavlja ogroman problem?!

Što se tiče krivice, mislim da nije pravo pitanje da li mislimo da treba tražiti krivca, ili ne, već da je nažalost odgovor da će to uvek uslediti kad je u pitanju neki ovakav nesporazum. Ako to ne bude povređena osoba, koja će smatrati da joj nije dovoljno pažnje posvećeno, biće to osoba B, koja će misliti da je osoba A izbegava. A to je očigledno nesporazum.
 
svaka se situacija moze posmatrati iz vise uglova
osnovni problem je sto ljudi posmatraju stvari samo iz svog ugla ubedjeni da je samo njihovo stanoviste ispravno, ne trudeci se da se stave u kozu one druge strane, a kamoli da pokusaju da je razumeju
i definitivno jeste u pitanju sebicnost, koja je prisutna u svakoj pori drustva, zivimo u siledzijskom i sebicnom vremenu, u kome se ceni sebicnost i siledzijstvo kao put do cilja, koji je najcesce materijalan
zato odsustvo empatije uopste ne cudi

s druge strane, i dobre namere umeju da se pogresno protumace, iz istih uzroka kao i gorepomenuti nesporazumi
druga strana kojoj se pruza pomoc ili savet ume da protumaci (opet iz svoje vizure) da je osoba koja nudi pomoc podstaknuta sebicnim pobudama

da li je u ovo ludo vreme moguce izgraditi odnos u kome se sebicluk kao imperativ bivstvovanja nece nametnuti kao pravilo?
mislim da je moguce, ali to su relacije kada su ili ljudi drugaciji od vremena u kome zive ( a ima ih) ili su relacije koje su toliko jake (da se ljudi toliko razumeju) da svoje nesporazume umeju i zele da razjasne bez sebicne postavke

izmedju ova dva najcesce vecina ljudi pliva, nekada vodjena dobrim namerama, nekada sebicnim (zavisno od situacije), nekada tumaceci tudje postupke kao dobru nameru, a nekada kao sebicluk
i kao sto rekoh, nije poenta u trazenju krivca
istina je obicno negde na sredini

veoma je vazno razluciti uzrok i posledicu
ako je posledica da neko dobija batine, ne postoji uzrok koji to moze da opravdava
 
Ajd ovako..da sam ja osoba A i da znam da moja prijateljica osoba B prolazi kroz tezak period, dala bih joj do znanja da moze da racuna na mene u svakom smislu ali se ne bih nabacivala, ne bih stalno zivkala i insistirala na druzenju. Opet, ovisi i o tome koliko mi je osoba B bliska. Ja ne vidim nikakvu zadnju nameru u situaciji koju je Lexa postavila kod osobe A. Mozda ona zapravo ne zna kako da se postavi, mozda je stanje osobe B kontaminira, a ona nema nikakav efikasan sistem za brisanje, odnosno za podrsku. Postoje tako ljudi koji su potpuno imobilisani u nekim situacijama, i ne znaju ni kako bi sebi pomogli a kamoli drugome. Takvima treba izricito traziti..ajde samnom u setnju da pricamo, ajde mi pomozi savetom, ajde uradi za mene to i to, ne mogu, ne smem, sta god...
Mozda osoba A ocekuje od osobe B da je ona potrazi, da joj da do znanja da joj je potrebna. Moze biti nesporazum jednostavno. Tako mi sve zvuci.
 
Obradovala sam se kada sam videla ovu temicu, ali tek sada vidim da je nova. Oživeće, nadam se.

Svi smo mi i osobe A i osobe B, zavisi od situacije. U svakom slučaju, "A" prijateljima je uglavnom teško i mučno da iskažu nerazumevanje situacije u kojoj je prijatelj "B", da se distanciraju, ili izbegnu trenutnu podršku, sve i da želi da je pruži.
Sa druge strane, osoba "B" ume, naročito, u pomenutoj nevolji da pogrešno (neretko krajnje pesimistično, i inferiorno, tipa "Nije tu kada mi treba, ni on me ne razume... etc, etc... ") protumači postupak ili distancu osobe "A".

U tom slučaju, obe strane ne osećaju prijatnost, jedna jer treba da zauzme distancu, a druga jer distanca postoji, ali msilim da asertivni pristup pomaže. Iskrenost, uz podršku, ali bez potpunog uvijanja. Uvijanje tek da bude način izbegavanja konflikta u koji bi osoba "B" verovatno mogla da uplovi jer se oseća izigrano.

U svakom slučaju, velika je stvar biti tu za drugog čoveka kada mu je potrebno, ali tako da zna da može da računa na vas kao nekoga ko može da ga sasluša, razume, ali nipošto ne treba staviti sebe u poziciju da mi budemo ti koji treba da reše problem onog drugog.

Tipa: "B, znaš koliko dugo se družimo, i koliko mi znači što možemo da računamo jedno na drugo kada je to zaista potrebno. Međutim, nije nimalo lako biti u situaciji u kojoj si ti sada, i ne znam šta bih mogla da ti kažem. Verujem da ti jeste veoma teško, i žao mi je zbog toga, ali mi se nekada čini da si isuviše mračan/povučen/zatvoren, da mi sve što bih i mogla reći deluje suvišno, i nepotrebno. Nekad mislim da neke stvari čovek sam treba da reši i odluči. Ne želim da te sputavam ili zamaram svojim stavovima, deluje mi neprimereno, možda čak i neprirodno,a li želim da zanš da sam tu ako ti treba da sa nekim to podeliš."

Mislim da ne zvuči loše. Jeste malo opširno, ali mislim da se svi mi trudimo oko osoba do kojih nam je stalo.
Nismo tu da odlučujemo umesto svojih prijatelja, niti da rešavamo njihove probleme. Oni su, kao i mi misaona bića, i dovoljno su veliki da sami to prebrode. Naše je samo da ostanemo što smo bili: prijatelji. :)

Eto. :) Ja to koristim, meni dobro ide. :)


 
Da sam ja osoba A i da imam istoriju sa osobom B koja bi me obavezivala da joj se nadjem pri ruci u teskim momentima, verovatno bih joj dala do znanja da moze da racuna na mene.
Ali takodje je moguce da ja, osoba A, imam milijardu svojih problema, cije resavanje mora biti prioritet u odnosu na probleme osobe B. To se povrsinski moze nazvati sebicnoscu, ali eto, nije normalno da osoba B dolazi meni samoj na red pre mene.
Ili, ja, osoba A, sam se vec mnogo puta nasla osobi B i shvatila da ja sa svim njenim problemima ne umem da se nosim. I na to, drzim da ja, osoba A, imam legitimno pravo. Opet to povrsinski izgleda kao sebicnost, ali u stvari i nije - samo je realan odnos stvari.

I koliko god se folirali da smo apsolutno nesebicni i zaljubljeni u covecanstvo, ipak imamo pravo da se prvo pobrinemo o sebi. Cak i da izbegnemo problem nekog drugog jer nemamo energije da se bavimo njime ili na kraju krajeva, uopste ne mozemo da pomognemo.
 
Trenutno sam u situaciji osobe A...

Pozvala sam prijateljicu i rekla da može da računa na mene, uz nju sam za sve što joj treba i tu sam da joj uzmem deo obaveza koje ne može da postigne...(jer je svakog dana u bolnici)...Rekla sam joj, takođe, da ne želim da smetam i da me pozove kad joj trebam...

Opet uveče ne mogu da izdržim, razmišljam o njoj i pozovem...
ja: "možeš li da pričaš"?, pitam je...
ona: "sve vreme čekam da me nazoveš"...
...vredi li nešto da dodam...
 
Poslednja izmena:
Evo daću vam božanstven primer. Jedna drugarica (osoba A), recimo, izbegava kontakt sa drugom (osobom B) koja je u nevolji, ili ima velike probleme i strašno je uplašena.....

Osoba A će to nazvati: "Ne želim da joj smetam, da joj se još i ja nakačim..."
Osoba B će to nazvati: "Nije bila tu kad mi je bila najpotrebnija."

Pitanje ostaje da li je osoba A zaista bila iskrena u svojoj nameri da ne smeta, ili jednostavno nije htela da se druži sa osobom B koja bi je mračila, nego se okrenula drugim ljudima, sebe radi.

U životu nailazimo na ovakve situacije maltene svaki dan. Zovu to: posmatranje iz dva ugla, ili - svaka priča ima dve strane (ponekad i više...)

A da li polazite od toga da se uvek u odnosima dvoje ljudi treba naći krivica jednog i drugog, ili mislite da neki postupci baš i nisu učinjeni kao reakcija, već više kao čin proste sebičnosti (u većini slučajeva je baš sebičnost u pitanju), dakle, sebičnost koja se ne želi priznati.
Dobar primer je večito osuđivana žena koja trpi batine, gde se u većini slučajeva baš na nju baca akcenat, umesto na muža siledžiju (tema koju sam jedared otvorila).

Imate li neke svoje primere ovog tipa?

imam...
 
Trenutno sam u situaciji osobe A...

Pozvala sam prijateljicu i rekla da može da računa na mene, uz nju sam za sve što joj treba i tu sam da joj uzmem deo obaveza koje ne može da postigne...(jer je svakog dana u bolnici)...Rekla sam joj, takođe, da ne želim da smetam i da me pozove kad joj trebam...

Opet uveče ne mogu da izdržim, razmišljam o njoj i pozovem...
ja: "možeš li da pričaš"?, pitam je...
ona: "sve vreme čekam da me nazoveš"...
...vredi li nešto da dodam...
U primeru osoba A nije nudila ništa, samo je nestala. Ovo što sam napisala kao njeno viđenje (njen ugao) je samo ono što verujem da bi odgovorila, kada bi je neko pitao zašto nije bila tu, ili bar pokušala.
 
Lezi na nešto tvrdo i ravno brajane, da te prođe glavobolja. Drago mi je da si mi opravdao svoje prisustvo na forumu u ovo čudno doba, ja tebi neću :)

PS Mrzim tesne cipele i uopšte neudobnu obuću, to preporuči svojoj ćerki da nosi jednog dana, mene zaobiđi. Aj laku noć.

oh vaša nadrkanosti, cenim da bih vas pre prekoračio, nego što bih vas zaobišao

nego, kako bi Ti rešila napisanu situaciju u uvodnom postu ???
 
dešava se to često kod površnih ljudi i pvršnih odnosa
ja npr. mrzim kad nešto kažem i nakon sekund-dva moram dodati ono "Šalim se"..to ne moram samo sa nekolicinom ljudi
ako učinim nešto što smatram ispravnim (a znam,da će neko koga se to tangira to protumačiti drukčije, ja lijepo prva objasnim...to i to sam uradila zbog toga i toga...)
Naučila sam: u odnosima gdje ti je stalo, stvari ne treba ostavljati nerazjašnjene...izvode se zaključci ni blizu prave istine
 
Postoji dve grupe ljudi
- jedna koja ti kaze da ce biti tu, kad ti treba
- druga koja je tu, kad ti treba

Drugim recima, kada si u nevolji SVI ce ti reci- racunaj na mene, zovi me sta god ti treba- jer jednostavno to tako treba da se kaze, to je kao ljudski, dobar si covek i tako to... 99% toga su prazne price.
I postoje oni koji ne govore da ce biti tu, nego su tu.

Promasila sam temu, al da se nadovezem na postove u vezi pomoci prijatelju...
 
Postoji dve grupe ljudi
- jedna koja ti kaze da ce biti tu, kad ti treba
- druga koja je tu, kad ti treba

Drugim recima, kada si u nevolji SVI ce ti reci- racunaj na mene, zovi me sta god ti treba- jer jednostavno to tako treba da se kaze, to je kao ljudski, dobar si covek i tako to... 99% toga su prazne price.
I postoje oni koji ne govore da ce biti tu, nego su tu.

Promasila sam temu, al da se nadovezem na postove u vezi pomoci prijatelju...[/QUOTE

...potpisujem....:ok::ok::ok:

...sve iz licnog iskustva..kad sam uletela u veeelikiii problem, imala sam, bar
sam tad tako mislila hiljadu prijatelja...i nekako su se prvih dana svi javljali i
savetom i tom pricom kao tu smo samo zovi ako ti nesto zatreba, znas da
mozes da racunas na nas.......
...e, cvrc..nije bas tako....
....kad vise nisam mogla sama, i kad sam ih zvala, kao da sam zvala marsovce,
svi ili skoro svi su imali nekih precih obaveza, cak ni da pricaju telefonom nisu
imali kad...tako da se broj pravih prijatelja sveo na ukupno slovima i brojem 3..
..hvala im na tome...a ostale sam zaboravila..
..niko nema nista od prazne price...po onoj staroj narodnoj: Na muci se
poznaju junaci....odatle i moj potpis ovde...
 

Back
Top