Како фотографисати уз природно светло од јутра до мрака

Sensei

Master
Moderator
Poruka
64.816
Како фотографисати уз природно светло од јутра до мрака

Наишао сам на веомна поучан артикал који је написала JYOTSNA BHAMIDIPATI, озбиљан фотографски ентузијаста, иначе инжењер по струци.
Преносим делимичан превод са неким додатним сликама за илустрацију:


wpImage-10.jpg


Фотографисање са одређеном врстом природног светла даће вам различите и креативне резултате - све док у своје креације унесете мало композиционе игре. Јутарње, поподневно и вечерње светло (као што је приказано овде) даће различита расположења и представљаће вам различите изазове као фотографу.
 
Poslednja izmena:
Проучавање природног светла око нас један је од начина да нам помогне да побољшамо своју игру као уметника. Пошто ниједно светло није лоше светло, а свака врста се може обликовати за стварање различитог изгледа, ево неколико различитих начина на које се можете играти са три различите врсте природног светла.
 
ТИП ПРИРОДНОГ СВЕТЛА #1: ЈУТАРЊЕ СВЕТЛО

wpImage-2.jpg


Јутарње светло обично се доживљава као „смиреније“ и често мекше према субјектима. Ако фотографишете субјекат око изласка сунца, има ћете прекрасно позадинско освјетљење за рад, златни сјај и моћи ћете створити свеукупно топлији и сањивији изглед.


Јутарње светло је једна од омиљених врста природног светла за фотографисање породице са новорођенчетом у њиховим домовима.
 
wpImage-2a.jpg


Ова врста природног светла може бити нибитина, чак и када снимате у затвореном простору са осветљењем прозора, али вам заиста може помоћи да се усредсредите на везу између субјеката без потребе да радите са оштрим сенкама.
 
ТИП ПРИРОДНОГ СВЕТЛА #2: ПОСЛЕПОДНЕВНО СВЕТЛО

late-afternoon-sun-forest-park-autumn-burst-late-afternoon-autumn-sunlight-forest-park-queens-...jpg


Поподневно светло је оштро и неуједначено, што значи да се морате ослонити на композицију и перспективу како вам сенке не би одвлачиле пажњу. Рад може бити прилично изазован, поготово ако примените исте принципе као и када снимате у блажем светлу. Овде можете постати креативни и играти се са светлом како бисте стварали различите сцене користећи сенке у свом послу.
 
Приликом снимања на отвореном простору

wpImage-5.jpg


Када је светло јако оштро и снимате на отвореном простору без дрвећа које филтрира светлост која пролази кроз њега - а нема рефлектора који би преусмерили светлост - ово је време када волим да снимим еколошки портрет. Покушајте више да прикажете окружење у оваквим ситуацијама, идући за минимализмом у портретирању. То би могло значити кориштење светла за наглашавање боје, сцене или облика и текстура на локацији.
 
Када је субјекат окружен дрвећем и зградама


wpImage-6.jpg


Није увек лако пронаћи просторе где апсолутно нема дрвећа или зграда које блокирају наш поглед на светлост - посебно ако живимо у ужурбаном урбаном окружењу. У оваквим ситуацијама најбоље је да унесете то дрвеће и зграде у своју сцену и употребите их за креативно уоквиривање теме.


wpImage-9a.jpg


Овде такође може доћи до изражаја перспектива. Можете покушати да снимате из различитих углова (одозго, одоздо или са светлом које светли директно на ваш објекат) док снимате најистакнутије тачке. Коришћење природно доступних реквизита, попут лишћа, шалова или шешира, такође може помоћи у стварању прелепе и јединствене сјајне светлости.
 
Poslednja izmena:
ТИП ПРИРОДНОГ СВЕТЛА #3: ВЕЧЕРЊЕ СВЕТЛО

wpImage-12.jpg


Снимање при вечерњој светлости је слично снимању при јутарњем светлу - може дати резултате који су сањарски са тим прелепим златним сјајем - осим што, наравно, не морате да устајете прерано и имате довољно времена за планирање твој снимак.
 
wpImage-13.jpg


Што се тиче снимања у вечерњем светлу, можете створити различите изгледе у истој сцени једноставном променом перспективе у односу на субјекат:

  1. Позадинско осветљење субјекта док стварате топле, естетски пријатне слике инспирисане светлошћу.

  2. Окрените субјекте према светлости тако да буду прелијепи златним сјајем. Ово светло може изгледати оштро и веома наранџасто, па би могло имати смисла затражити од субјеката да затворе очи (како би избегли жмиркање) или да их одврате од вас упркос томе што гледају у залазак сунца.

  3. Користите ободно светло или поставите субјекте у силуету са богатим бојама и јаким светлом.

  4. Направите светлосне одсјаје да бисте произвели потпуно другачији изглед и визуелни осећај.

  5. Снимајте током плавог сата (или сумрака) да бисте добили креативне, сањиве и другачије фотографије од заласка сунца.
 
b9676e75f3e14ab5b2a2a0a8b6239006.jpg
Јиотсна (Јио) Бхамидипати
Jyotsna (Jyo) BHAMIDIPATI је бивши инжењер електротехнике која се претворила у уметничког фотографа за стил живота и већ неколико година ствара слике које осликавају појам савршенства у уметности. Она има седиште у Северној Калифорнији и углавном ради портрете и комерцијалне наруџбине. Она је мама, педагог, писац и говорник. Предавала је на бројним конференцијама, укључујући Click Away, Imaging USA, The Reset Conference and WPPI. Она је аутор самосталне наставе „Сенке и светлост“ и суоснивачица “Call Me Artist” повлачења, где она и њен пословни партнер сваке године приређују интимне образовне фотографске посете. Тренутно се Јио може наћи како током целе године предаје своју четворонедељну радионицу кроз Click Photo School названу The Imperfectionist.
 
Poslednja izmena:
постоје правила како да се нешто постигне. На фотографу је да изабере шта хоће, а ово је један од артикала који укратко објашњава како да се постигне одређени резултат.

Исто као што се зна шта је златни пресек и зашто многи теже да главни субјект фотографије сместа баш ту.
 
Треба научити шта је бленда, шта је експозиција и како одабрати најбољу осетиљвост у датим условима.
Наравно за екстеријер треба имати и што бољи поларизациони филтер.
Ови примери показују резултат , али не показују како се до њега долази.
Само учењем о светлу и вежбом се постижу резултати, а то се постиже ако нам је камера подешена за мануелно снимање.
 
Poslednja izmena:
Треба научити шта је бленда, шта је експозиција и како одабрати најбољу осетиљвост у датим условима.
Наравно за екстеријер треба имати и што бољи поларизациони филтер.
Ови примери показују резултат , али не показују како се до њега долази.
Само чењем о светлу и вежбом се постижу резултати, а то се постиже ако нам је камера подешена за мануелно снимање.
Горње напомене подразумевају познавање основа фотографије. Фокус артикла је на ефикасно и креативно коришћење природног светла као и ефикасно "урамљивање" фотографије (обухватање сцене).

Можда се неко од нас у некој другој теми докачи бленде, експозиције, сочива (објектива) и других ствари чије познавање је неопходно да би "ухватили" сцену како смо је и замислили у глави или смо видели да неко други ради па би и ми ;)
 
ја најчешће користим полуаутоматско снимање где ми је један параметар примаран. Рецимо, хоћу широм отворену бленду због овог или оног разлога а пустим да камера прорачуна експозицију. Ако је предугачка, што би изазвало замућење (блур), онда повећам ИСО осетљивост све док не постигнем шта сам хтео или одустанем у разочарењу јер је камера достигла неки лимит. Некада свесно коригујем експозицију ка тамнијој да бих је убрзао и избегао замућење....

Можда би било згодно започети тему где би чланови поставили слику која им се свиђа а да они који знају објасне како се то постиже?
 
Ono što pokušavaš sad ne mogu ti preneti za ceo svoj život.
Prvo, svetlo je najbitnije u celoj priči i prvo pod B je: ko stoji iza fotoaparata i prvo pod C je: da li stvarno i umeš da koristiš fotoaparat, bez obzira kog kvaliteta je.
I posle sveg opisanog, i dalje stojim iza mog prvog odgovora.
Sve ostalo je besmisleno kao i ova tema. Nigde ne vidim tvojih ruku i oka dela, bez obzira na neke zakonitosti na kojima insistiraš.
 
ја најчешће користим полуаутоматско снимање где ми је један параметар примаран. Р
ja obicno koristim isto poluautomatiku sa manuelnim podesavanjem otvora blende da bih diktirao dubinu polja
 
Ко је учио фотографију користећи аналогну технологију зна да постоји једна справа која се зове светломер. Значи мери се светло и на основу тога се одређују параметри.
Дигитални апарати мерење светла такође имају уграђеноу себи, па можемо да проверимо себе и да да прво измеримо светло па тек онда подешавамо параметре у мануелном моду.Ако нам се резултат не допада због штимунга можемо да коригујемо параметре према жељи и осећању онога што желимо да добијемо.
Примери из уводног поста се уопште тиме не баве па остаје нејасно чему служе.
 
IVANA TEŠIĆ
foto_Ivana_Tesic-kcb.jpg

Element prirode doživljen je kao kontemplativni prostor saživljavanja sa prostorima percepcije naše subjektivne svesti, koja teži da se udalji od ponekad banalizovanog urbanog postojanja. Refleksija ogledala oličena u samom trouglu upućuje na paradoks osećanja samoće i izolovanosti istovremeno shvaćene kao poreba za samospoznajom. Trougao kao jedna od idealnih geometrijskih formi u sredini autentične i netaknute prirode
 
За озбиљну фотографију све радиш мануелно. Од бленде, ескпозиције, исо осетљивости, светла и још милион других ствари. Некад можеш имати среће али то је ако да снимаш документарну фотографију па те позитивно части марфи са резултатом. Није исто ићи са фокусом 35 и 1,4 блендом и шкљоцати на све што видиш или седети од 5 ујутро до 22 увече са синаром или линхофом и плочама чекајући кад ће светло да буде тачно онако како желиш, ако је само природно светло оно што ти треба. За рад са моделима и са напр 75 посто дневног светла где ћеш сенке дорадити са флешом или рефлектујућим паноима мораш имати екипу поред себе. За било какав озбиљнији портре напр. у контрасветлу мораш познавати фотографију и законитости. За елиминисање позадине који није само блур није довољан телац и велика бленда већ однос светла напред назад. Фотографија је најлепши хоби од свих, а имао сам многе. Постала ми је професија и свакоме ко има неки визиуелни уметнички потенцијал саветовао бих му за почетак баш фотографију. Данас је јефтина и само инспирација и начин запажања детаља може доста да каже о особи која стоји иза апарата. Техника је секундарна, за неке ствари је неопходна добра, али за саму суштину експресије је некад довољан и мобилни.
 
За озбиљну фотографију све радиш мануелно. Од бленде, ескпозиције, исо осетљивости, светла и још милион других ствари.
Slažem se za profesionalnu fotografiju gde imaš i vremena i opreme a pre svega znanje uzročno posledičnih veza. Nisam zamislio da ova tema bude sveobuhvatna lekcija o svetlu u fotografiji već blagi podsetnik gde bi kakvo prirodno svetlo imalo najefikasniju i oku ugodnu upotrebu. A usputno možda nekome da ideju šta i gde da slika prvom prilikom.

Svodi se na par saveta šta možemo da uradimo kada se zadesimo samo sa kamerom ili čak samo telefonom na nekom mestu. Planirana fotografija je nešto drugo.

Ovde su mahom sve amateri, a ono malo profesionalaca što dolazi "drži jezik za zubima".
 
Хајде да не мистификујемо ствари које су једноставне. Фотографија је занат за који се школује , дипломира , добије мајссторско писмо и полажедржавни испит.
Насупрот томе стоји аматерска фотографија којој је у наше време технологија и техника омогућила да буквално свако може да направи коректну фотографију.
Онај ко се не задовољава и кога не задовољава само регистровање људи , догађаја и предмета за успомену, мора да учи и мало више , на првом месту о светлу и његовом коришћењу и да експериментишући долази до резултата који ће да га задовоље.
Ова тема је до сада била пренствено намењена аматерима и њиховим радовима , али су и професионалци на њој добро дошли, као сјајан пример и стимуланс.
 

Back
Top