Tutorijal Kako efikasno da izaberete Linuks kao novi i stariji korisnici?

[Dr.Jackson]

Данас има доста људи који говоре о томе како су неке диструбиције лаке а неке диструбуције су тешке. То је погрешно. Не постоје лаке и тешке диструбуције, премда уистину постоје неке које се теже за одржавање од других али их то не чини тешкима. Ово је једно кратко упуство како да прескочите тражењеу по Google-у која је за вас Линукс диструбуција а сви знамо да ће тамо прва диструбуција да изађе је Ubuntu. Међутим поставља се питање да је да ли декстоп окружење и workflow Ubuntu-a је оно што ви желите? Постоје бројне Линукс диструбуције настале на бази Ubuntu-a који кориснику нуде можда бољи искуство.

Углавном, да скратимо причу

1. отиђете на сајт distrochooser! Distrochooser.de је сајт помоћу којег можете видите на брзи начин која је Линукс дистрибуција за вас. Ово су моји резултати. Једино ми је жао што нема Slackwere-a на листи али зато има CRUX који ми је испао на тесту.
   1. Debian - користим га на главном рачунару
   2. Arch
   3. Gentoo
   4. Artix
   5. CRUX
   6. Void
   

   

   
   
   Напомена: кад су понуђена више одговора можете да кликните два пута на исти и онда звездица је пуна. То значи да тај одгогор префирате​
2. Посетите сајт дистрибуције, погледајте шта она нуди, каква је то диструбуција, каква јој је филозифија, научите шта је слободни софтвер (free software) и зашто он важан део Линукс система и филозофије, да ли користите уобичајне пакете или неке своје, да ли свој јединствени фајл систем, да ли је написана на свом језику, да ли је написана од 0 или се заснива на некој од познатих. Затим инсталирајте VirtualBox на вашој Windows машини и крените редом да пробате као ја што сам својевремено па сам из Linux-a упао у Solaris системе случајно. Зато постоји тачка 1 да вам се то не догоди. Можете поново да урадите тест 1 ако сте стекли нова сазнања.
   
   
   
   
3. Опратите пажњу на табелу које су пријатељске дистрибуције. Табела је мојих руку дело!
   Ако тражите дистубуцију са старије особе онда је можда боље да инсталирате неке ограничене које саме надограђују и саме се старију о себи EndlessOS или ChromeOS Flex.

 

[Anpasan]

Међутим поставља се питање да је да ли декстоп окружење и workflow Ubuntu-a је оно што ви желите?

Da se nadovežem, za došljake sa Windowsa, najprijateljskija desktop iskustvo pruža ju distribucije sa KDE desktopom. Što će reći, ni jedan od distroa koje navodiš kao "prijateljske".

 

[Dr.Jackson]

Da se nadovežem, za došljake sa Windowsa, najprijateljskija desktop iskustvo pruža ju distribucije sa KDE desktopom. Što će reći, ni jedan od distroa koje navodiš kao "prijateljske".

Није тачно. Plasma је блотована и препуна опција и искуснији могу да се загубе унутра. За препоруку је само за оне које воле да кастомизују и да истражују нове опције. Једноставни Cinnamon и Budgie су далеко бољи. XFCE је такође добар јер има Control Panel.


Nitrux користи KDE Plasma али доста кастомизована но све је AppImage тако да се апликације саме надограђују и налазе се у контернеру. Одеш у центар, клик на инстал без лозинке и то је то. Ту је наравно и Кубунту који је само флејвор Убунта са другим десктопом.

Linux Lite - XFCE. Setings код XFCE-a је исти Control Panel-у. Ту вам се налази све што вас занима а уз то долази уз Google Chrome.

Kubuntu - KDE Plasma на Ubuntu

Овде можете да пронађете остале опције...
https://ubuntu.com/desktop/flavours

 

[Anpasan]

Plasma је блотована и препуна опција и искуснији могу да се загубе унутра

Plasma je po meni funkcionalno najpribliznije iskustvo. Naravno da ima i puno detalja u kojima se korisnik može izgubiti ali koga zanima na šta će ličiti Windows 13 desktop, na pravom je mestu.

Ne bih se složio da je bloat ako se to odnosi na upotrebu sistemskih resursa jer je postala stedljivija i od funkcionalno rudimentarnijih desktop okruženja.

 

[Dr.Jackson]

Plasma je po meni funkcionalno najpribliznije iskustvo. Naravno da ima i puno detalja u kojima se korisnik može izgubiti ali koga zanima na šta će ličiti Windows 13 desktop, na pravom je mestu.

Ne bih se složio da je bloat ako se to odnosi na upotrebu sistemskih resursa jer je postala stedljivija i od funkcionalno rudimentarnijih desktop okruženja.

Плазма има толико надоградњи да је право чудо како ради. Онај мени је хаос а то кориснику не треба.

 

[Anpasan]

Плазма има толико надоградњи да је право чудо како ради. Онај мени је хаос а то кориснику не треба.

To se može reći i za ostala desktop okruženja koja se aktivno razvijaju. A Rolling distroi gde je to posebno izraženo ionako nisu za preporucivanje neiskusnima..

 

[Dr.Jackson]

To se može reći i za ostala desktop okruženja koja se aktivno razvijaju. A Rolling distroi gde je to posebno izraženo ionako nisu za preporucivanje neiskusnima..

2015 сам пробао OpenSUSE Leap са Плазмом лоше исксутво баговито све у односу на Linux Mint Cinnamon где ми је све било познато.

 

[Casual Observer]

Данас има доста људи који говоре о томе како су неке диструбиције лаке а неке диструбуције су тешке. То је погрешно. Не постоје лаке и тешке диструбуције, премда уистину постоје неке које се теже за одржавање од других али их то не чини тешкима. Ово је једно кратко упуство како да прескочите тражењеу по Google-у која је за вас Линукс диструбуција а сви знамо да ће тамо прва диструбуција да изађе је Ubuntu. Међутим поставља се питање да је да ли декстоп окружење и workflow Ubuntu-a је оно што ви желите? Постоје бројне Линукс диструбуције настале на бази Ubuntu-a који кориснику нуде можда бољи искуство.

Углавном, да скратимо причу

1. отиђете на сајт distrochooser! Distrochooser.de је сајт помоћу којег можете видите на брзи начин која је Линукс дистрибуција за вас. Ово су моји резултати. Једино ми је жао што нема Slackwere-a на листи али зато има CRUX који ми је испао на тесту.
   1. Debian - користим га на главном рачунару
   2. Arch
   3. Gentoo
   4. Artix
   5. CRUX
   6. Void
   Pogledajte prilog 1267655
   
   Напомена: кад су понуђена више одговора можете да кликните два пута на исти и онда звездица је пуна. То значи да тај одгогор префирате​
2. Посетите сајт дистрибуције, погледајте шта она нуди, каква је то диструбуција, каква јој је филозифија, научите шта је слободни софтвер (free software) и зашто он важан део Линукс система и филозофије, да ли користите уобичајне пакете или неке своје, да ли свој јединствени фајл систем, да ли је написана на свом језику, да ли је написана од 0 или се заснива на некој од познатих. Затим инсталирајте VirtualBox на вашој Windows машини и крените редом да пробате као ја што сам својевремено па сам из Linux-a упао у Solaris системе случајно. Зато постоји тачка 1 да вам се то не догоди. Можете поново да урадите тест 1 ако сте стекли нова сазнања.
   
   
   
   
3. Опратите пажњу на табелу које су пријатељске дистрибуције. Табела је мојих руку дело!
   Ако тражите дистубуцију са старије особе онда је можда боље да инсталирате неке ограничене које саме надограђују и саме се старију о себи EndlessOS или ChromeOS Flex.

Pogledajte prilog 1267658

Zaboravljaš da je Bog stvorio RPM.

 

[Casual Observer]

To se može reći i za ostala desktop okruženja koja se aktivno razvijaju. A Rolling distroi gde je to posebno izraženo ionako nisu za preporucivanje neiskusnima..

Niti za nešto ozbiljno - nisu jednom latest & greatest biblioteke zenule ozbiljne pakete, a sa rolling distro više nema nazad, bar ne tako lako.

 

[Anpasan]

2015 сам пробао OpenSUSE Leap са Плазмом лоше исксутво баговито све у односу на Linux Mint Cinnamon где ми је све било познато.

OpenSuse I Fedora nisu ništa manje testing distroi of Archa. Sa tim da su njihovi korisnici laboratorijski kunići uz čiju pomoć se uobličavaju njihova komercijalna izdanja. Ima ih kojima ni to nije problem.

 

[Dr.Jackson]

OpenSuse I Fedora nisu ništa manje testing distroi of Archa. Sa tim da su njihovi korisnici laboratorijski kunići uz čiju pomoć se uobličavaju njihova komercijalna izdanja. Ima ih kojima ni to nije problem.

ОpenSUSE Tumbleweed и Fedora Rawhide су ролигиг дистрои. Обични су фиксни.

 

[Casual Observer]

ОpenSUSE Tumbleweed и Fedora Rawhide су ролигиг дистрои. Обични су фиксни.

Ko hoće da koristi neki ozbiljni paket na linux-u, MATLAB ili Mathematica-u (mnogo mu je) bolje da se drži fiksnih distribucija.

 

[Casual Observer]

ОpenSUSE Tumbleweed и Fedora Rawhide су ролигиг дистрои. Обични су фиксни.

Naravno, Arch Linux je odličan ako se neko bavi kompjuterom kao takvim, za bavljenje kompjuterima onih kojima ih ne bi trebalo ni davati u ruke naravno neka digital forensic distribucija, koja uopšte ne mount-uje HD u rw modu, a i toolz & xploite ne upisivati nigde, čist račun - duga ljubav. Takođe, crtptsetup/LUKS za /home i /usr/local are your friends, kažu da stres izaziva amneziju.

 

[Dr.Jackson]

Мислим да постоје диструбуције за то. Главне диструбуције су углавном за општу намену...

На пример.
https://kaisenlinux.org/

 

[bmaxa]

Niti za nešto ozbiljno - nisu jednom latest & greatest biblioteke zenule ozbiljne pakete, a sa rolling distro više nema nazad, bar ne tako lako.

Latest and greatest zeznu non rolling distroe poput Ubuntu, recimo hoces da probas novi Gnome... na rolling distribucijama
to nije problem, jer se sve zivo uklapa. Na non rolling ne rade nove aplikacije, pa onda posezes za upgrade librarija
sto obicno polomi sistem...

 

[Casual Observer]

Latest and greatest zeznu non rolling distroe poput Ubuntu, recimo hoces da probas novi Gnome... na rolling distribucijama
to nije problem, jer se sve zivo uklapa. Na non rolling ne rade nove aplikacije, pa onda posezes za upgrade librarija
sto obicno polomi sistem...

Ima krajnje ozbiljnih paketa koji su dostupni samo kao closed source, a vlasnici ne žure previše da ih kompajliraju sa najnovijim bibliotekama.

 

[bmaxa]

Ima krajnje ozbiljnih paketa koji su dostupni samo kao closed source, a vlasnici ne žure previše da ih kompajliraju sa najnovijim bibliotekama.

Radi sve to. Binary programi se ni ne kompajliraju sa nekom distribucijom vec vuku bilbioteke sa sobom....
Nekad je to bilo, pa kao stavis trazi neku staru biblioteku, to sam resavao sto svucem tu staru
i stavim je kod tog programa... problem je sa Linux paketima, koji traze nove biblioteke,
e sad tu na non rolling distroima ulece snap i flatpak... no ako hoces da probas nov desktop,
malo teze ce ici...

 

[Casual Observer]

Radi sve to. Binary programi se ni ne kompajliraju sa nekom distribucijom vec vuku bilbioteke sa sobom....
Nekad je to bilo, pa kao stavis trazi neku staru biblioteku, to sam resavao sto svucem tu staru
i stavim je kod tog programa... problem je sa Linux paketima, koji traze nove biblioteke,
e sad tu na non rolling distroima ulece snap i flatpak... no ako hoces da probas nov desktop,
malo teze ce ici...

More kad geniji prekompajliraju glibc2 i lepo izbace staru varijantu možeš samo da plačeš.

 

[bmaxa]

More kad geniji prekompajliraju glibc2 i lepo izbace staru varijantu možeš samo da plačeš.

Nisam sa time imao problema... imao sam samo kada kernel modul iskompajliram sa jednim gcc-om a oni uvale kernel kompajliran
sa drugim gcc-om... obicno na promenu verzije gcc-a... no zanima me koji to binary tebi ne radi? Evo imam najmatoriji
google earth, radi bez problema...

 

[Casual Observer]

OkNisam sa time imao problema... imao sam samo kada kernel modul iskompajliram sa jednim gcc-om a oni uvale kernel kompajliran
sa drugim gcc-om... obicno na promenu verzije gcc-a... no zanima me koji to binary tebi ne radi? Evo imam najmatoriji
google earth, radi bez problema...

Google Earth je OK, pisan je od samog starta tako da se kompajlira za linuks, nego ima i firmi koje se samo povremeno dosete da izbace neku linuks verziju svog paketa, i tome treba podešavanje po 100,000 environment varijabli da bi se uopšte i pokrenulo, i linkuju ga samo tako.

 

[bmaxa]

Google Earth je OK, pisan je od samog starta tako da se kompajlira za linuks, nego ima i firmi koje se samo povremeno dosete da izbace neku linuks verziju svog paketa, i tome treba podešavanje po 100,000 environment varijabli da bi se uopšte i pokrenulo, i linkuju ga samo tako.

Mozda neka stara Linux igra ili tako nesto? Ajde daj primer jednog programa, pa da vidimo

 

[Casual Observer]

Mozda neka stara Linux igra ili tako nesto? Ajde daj primer jednog programa, pa da vidimo

MATLAB Toolboksi su poznati po tome.

 

[Dr.Jackson]

Latest and greatest zeznu non rolling distroe poput Ubuntu, recimo hoces da probas novi Gnome... na rolling distribucijama
to nije problem, jer se sve zivo uklapa. Na non rolling ne rade nove aplikacije, pa onda posezes za upgrade librarija
sto obicno polomi sistem...

Arch је кул али има ограничен пакет менаџер који нема никакву контролу над пакетима. Ја углавном волим дистрое где имам апсолутну контролу над системом тако да могу да спречим да се нешто "поломи" какав је Debian, Gentoo, NixOS или Void па и Slackwere којег опасно размишљам да ставим лаптоп.

Artix рецимо не срља са новим пакетима као Arch тако да није тачно да је то Arch са другим инит системом како га Јутубери предстљају. На пример да би иснталирао Librewolf на Artix-у не мораш уопште да имаш укључен AUR јер га имаш у свом репоу. Obarun је то а не Artix. Оbarun осим пар круцијалних пакета из своје репозоторије све чупа из стандарних репозоторија. Међутим мана код Obarun-a је што све је зависно од systemd-a укључујући и elogind не може да се инсталира па се сликај...

 

[Casual Observer]

Arch је кул али има ограничен пакет менаџер који нема никакву контролу над пакетима. Ја углавном волим дистрое где имам апсолутну контролу над системом тако да могу да спречим да се нешто "поломи" какав је Debian, Gentoo, NixOS или Void па и Slackwere којег опасно размишљам да ставим лаптоп.

Artix рецимо не срља са новим пакетима као Arch тако да није тачно да је то Arch са другим инит системом како га Јутубери предстљају. На пример да би иснталирао Librewolf на Artix-у не мораш уопште да имаш укључен AUR јер га имаш у свом репоу. Obarun је то а не Artix. Оbarun осим пар круцијалних пакета из своје репозоторије све чупа из стандарних репозоторија. Међутим мана код Obarun-a је што све је зависно од systemd-a укључујући и elogind не може да се инсталира па се сликај...

A zašto toliko beže od systemd? Sys V init je prilično jednostavan, init comes first, samo nije precizirano baš koji init. Kao neko ko koristi isključivo Red Hat od legendarnog 5.2 od pre podele na Fedoru i RHEL ne razumem ljude koji se toliko plaše SystemD.

One of the most fundamental distinctions in modern Linux systems is whether they use SystemV or Systemd. Here are the main differences between the two.

1. SystemV is older, and goes all the way back to original Unix.
2. SystemD is the new system that many distros are moving to.
3. SystemD was designed to provide faster booting, better dependency management, and much more.
4. SystemD handles startup processes through .service files.
5. SystemV handles startup processes through shell scripts in /etc/init*.

Indicators​

• If you’re starting and stopping things using systemctl restart sshd, etc, you’re on a SystemD system.
• If you’re starting and stopping things using /etc/init.d/sshd start, etc, you’re on a SystemV system.

 

[Dr.Jackson]

A zašto toliko beže od systemd? Sys V i it je prilično jednostavan, init comes first, samo nije precizirano baš koji init.

Зато што "није у складу са UNIX" филозофијом пошто systemd није само init system.

Artix користи OpenRC (Gentoo, Alpine, Nutrix), Runit (Void), S6 или Dinit.
Obarun користи S6 - Suite 66.

И онда укуцаш hostnamectl из рандом упуства и изненадиш се...