- Poruka
- 290.235
Australijska aviokompanija Kvantas najavila je da će od kraja 2025. godine leteti od istočne obale Australije do Londona oko 19 sati u jednom potezu. Trenuto najduži komercijalni letovi traju oko 24 sata, ali su podeljeni na kraće delove.
Postavlja se pitanje da li će promene do kojih dolaz tokom dugotrajnih letova koji sada postoje i podeljenji su na više delova biti drugačije od onih koje će se dešavati na najavljenim letovima koji će trajati 19 sati u jednom potezu?
Možete da dehidrirate
Dehidratacija je uobičajena na dugim letovima. To može da objasni zašto su vaše grlo, nos i koža suvi tokom leta. Što je let duži, veći je rizik od dehidracije. kaže za The Conversation Toni Šimer, pilot, specijalista za vazduhoplovnu medicinu i klinički predavač na Univerzitetu u Adelejdu.
Takođe rizikujete dehidrataciju, navodi on ako ne pijete dovoljno vode ili pijete previše alkohola, Alkohol je diuretik, što dovodi do gubljene tečnosti kroz pražnjenje bešike.
On savetiuje da popijte vodu pre nego što se ukrcate na let. Tokom leta, takođe ćete morati da pijete više vode nego što biste inače.
Promene povezane sa ušima, sinusima, crevima i snom
Kako se pritisak u kabini menja, telo reaguje u skladu s tim. Promene do koji može doći su sledeće:
Bolovi u ušima – kada je pritisak vazduha sa obe strane vaše bubne opne različit, on vrši pritisak na bubnu opnu.
Glavobolje – mogu da budu prouzrokovane širenjem vazduha zarobljenog u vašim sinusima.
Problemi sa crevima – samo prihvatite činjenicu da ćete imati veču potrebu za ispuštanjem gasova.
Pospanost – možete da se osećate više pospano nego obično. To je zbog toga što telo ne može da apsorbuje onoliko kiseonika iz vazduha u kabini na visini nego što bi to bilo na zemlji. Usporavanje je način na koji se telo štiti i zbog toga možete da se osećate pospano.
Dobra vest je da većina ovih problema neće nužno biti izraženija na dužim letovima. Oni su uglavnom problem dok avion poleće i sleće.
Mogli biste da razvijete krvne ugruške
Ako se ne krećete u avionu i što više od sledećih faktora rizika imate, veća je šansa za stvaranje krvnih ugrušaka. U povećanom riziku su:
– osobe starije dobi
– gojazne osobe
– osobe sa prethodnom istorijom ili porodičnom istorijom ugrušaka
– osobe sa određenim vrstama poremećaja zgrušavanja
– osobe sa karcinomom
– ako ste nedavno bili imobilizovani ili operisani
– ako ste trudni ili nedavno ste se porodili
– ako koristite hormonske supstitucione terapije ili oralne kontraceptivne pilule.
Prema pregledu iz 2022. godine, kombinovanjem podataka iz 18 studija, što duže putujete, veći je rizik od krvnih ugrušaka.
Autori su izračunali da postoji 26 odsto veći rizik za svaka dva sata putovanja avionom, počevši nakon četiri sata.
Dok ti dokazi ne dođu, aktuelni saveti i dalje važe. Nastavite da se krećete, ostanite hidrirani i ograničite konzumiranje alkohola.
Pregled iz 2021. kombinovao je rezultate devet ispitivanja sa 2.637 učesnika koji su odabrani da nose kompresijske čarape, ili ne, na letovima koji traju više od pet sati.
Nijedan učesnik nije razvio simptomatski DVT. Ali postojali su dokazi da su ljudi koji su nosili čarape značajno smanjili svoje šanse za razvoj ugrušaka bez simptoma,
a znamo da svaki ugrušak potencijalno može da raste, pomera se i kasnije izaziva simptome.
Džet leg, radijacija i kovid
Džet leg, koji je prilično poznat korisnicima ovih letova, je cirkadijalna disritmija (desinhronizacija), u organizmu čoveka, nastala kao posledica letenja avionom kroz više vremenskih zona.On obično postaje problematičniji kada pređete tri ili više vremenskih zona, posebno ako putujete na istok.
„Ako često koristite duge letove, razumno je pretpostaviti da što ste duže u vazduhu, to je veća izloženost kosmičkom zračenju. Kao što ime govori, ovo zračenje dolazi iz kosmosa, i može da povećati rizik od karcinoma i reproduktivnih problema. Nije poznato koji nivo izloženosti se smatra bezbednim. Međutim, osim ako često letite, malo je verovatno da će to biti problem“, navodi Šimer.
I ne treba zaboraviti i dalje aktuelan kovid. Preduzmite uobičajene mere predostrožnosti: redovno perite ruke, nosite masku i ne letite ako vam nije dobro.
Istraživanje o tome kako telo reaguje na duže, neprekidne letove između Australije i Evrope je još u ranoj fazi.
Do prvih rezultate, trebalo bi da se pridržavate saveta lekara i aviokompanija.
link
Postavlja se pitanje da li će promene do kojih dolaz tokom dugotrajnih letova koji sada postoje i podeljenji su na više delova biti drugačije od onih koje će se dešavati na najavljenim letovima koji će trajati 19 sati u jednom potezu?
Možete da dehidrirate
Dehidratacija je uobičajena na dugim letovima. To može da objasni zašto su vaše grlo, nos i koža suvi tokom leta. Što je let duži, veći je rizik od dehidracije. kaže za The Conversation Toni Šimer, pilot, specijalista za vazduhoplovnu medicinu i klinički predavač na Univerzitetu u Adelejdu.
Takođe rizikujete dehidrataciju, navodi on ako ne pijete dovoljno vode ili pijete previše alkohola, Alkohol je diuretik, što dovodi do gubljene tečnosti kroz pražnjenje bešike.
On savetiuje da popijte vodu pre nego što se ukrcate na let. Tokom leta, takođe ćete morati da pijete više vode nego što biste inače.
Promene povezane sa ušima, sinusima, crevima i snom
Kako se pritisak u kabini menja, telo reaguje u skladu s tim. Promene do koji može doći su sledeće:
Bolovi u ušima – kada je pritisak vazduha sa obe strane vaše bubne opne različit, on vrši pritisak na bubnu opnu.
Glavobolje – mogu da budu prouzrokovane širenjem vazduha zarobljenog u vašim sinusima.
Problemi sa crevima – samo prihvatite činjenicu da ćete imati veču potrebu za ispuštanjem gasova.
Pospanost – možete da se osećate više pospano nego obično. To je zbog toga što telo ne može da apsorbuje onoliko kiseonika iz vazduha u kabini na visini nego što bi to bilo na zemlji. Usporavanje je način na koji se telo štiti i zbog toga možete da se osećate pospano.
Dobra vest je da većina ovih problema neće nužno biti izraženija na dužim letovima. Oni su uglavnom problem dok avion poleće i sleće.
Mogli biste da razvijete krvne ugruške
Ako se ne krećete u avionu i što više od sledećih faktora rizika imate, veća je šansa za stvaranje krvnih ugrušaka. U povećanom riziku su:
– osobe starije dobi
– gojazne osobe
– osobe sa prethodnom istorijom ili porodičnom istorijom ugrušaka
– osobe sa određenim vrstama poremećaja zgrušavanja
– osobe sa karcinomom
– ako ste nedavno bili imobilizovani ili operisani
– ako ste trudni ili nedavno ste se porodili
– ako koristite hormonske supstitucione terapije ili oralne kontraceptivne pilule.
Prema pregledu iz 2022. godine, kombinovanjem podataka iz 18 studija, što duže putujete, veći je rizik od krvnih ugrušaka.
Autori su izračunali da postoji 26 odsto veći rizik za svaka dva sata putovanja avionom, počevši nakon četiri sata.
Dok ti dokazi ne dođu, aktuelni saveti i dalje važe. Nastavite da se krećete, ostanite hidrirani i ograničite konzumiranje alkohola.
Pregled iz 2021. kombinovao je rezultate devet ispitivanja sa 2.637 učesnika koji su odabrani da nose kompresijske čarape, ili ne, na letovima koji traju više od pet sati.
Nijedan učesnik nije razvio simptomatski DVT. Ali postojali su dokazi da su ljudi koji su nosili čarape značajno smanjili svoje šanse za razvoj ugrušaka bez simptoma,
a znamo da svaki ugrušak potencijalno može da raste, pomera se i kasnije izaziva simptome.
Džet leg, radijacija i kovid
Džet leg, koji je prilično poznat korisnicima ovih letova, je cirkadijalna disritmija (desinhronizacija), u organizmu čoveka, nastala kao posledica letenja avionom kroz više vremenskih zona.On obično postaje problematičniji kada pređete tri ili više vremenskih zona, posebno ako putujete na istok.
„Ako često koristite duge letove, razumno je pretpostaviti da što ste duže u vazduhu, to je veća izloženost kosmičkom zračenju. Kao što ime govori, ovo zračenje dolazi iz kosmosa, i može da povećati rizik od karcinoma i reproduktivnih problema. Nije poznato koji nivo izloženosti se smatra bezbednim. Međutim, osim ako često letite, malo je verovatno da će to biti problem“, navodi Šimer.
I ne treba zaboraviti i dalje aktuelan kovid. Preduzmite uobičajene mere predostrožnosti: redovno perite ruke, nosite masku i ne letite ako vam nije dobro.
Istraživanje o tome kako telo reaguje na duže, neprekidne letove između Australije i Evrope je još u ranoj fazi.
Do prvih rezultate, trebalo bi da se pridržavate saveta lekara i aviokompanija.
link
