Kako de rešiti boli za izgubljenom osobom

tačno , stavila si ga u fioku i produžiš da _živiš

ako se ne suočiš , i ako ne dozvoliš da izađe iz tvog života , ceo život izjedaće te iznutra
Ovo "odlaganje" mi se ne dopada, ono je deo tebe, nosiš je u sebi, tu je uvek prisutna, ta bol ali se srodiš sa njom i ta bol te ne sprečava da se smeješ.
 
Nikako i nikad.
Bol ostaje zauvek, ali prihvatanje stanja i navikavanje jesu mogući i do njih mora doći inače nam je potrebna adekvatna pomoć.
U mojoj religiji postoji uteha i vera da smo odvojeni samo privremeno ukoliko je osoba preminula.
Ukoliko je samo prekinut direktan kontakt, pa... bude teško, ali konačno, neka smo samo živi i zdravi.
Nisam od onih koji "odvole" nekog vremenom. Moja ljubav samo prođe kroz određenu metamorfozu i postane druga vrsta emocije u skupu svih ostalih čak i kada znam da su prijateljstva/veze/porodični odnosi i sl. apsolutno neobnovljivi.
 
Bol ostaje zauvek, ali prihvatanje stanja i navikavanje jesu mogući i do njih mora doći inače nam je potrebna adekvatna pomoć.
U mojoj religiji postoji uteha i vera da smo odvojeni samo privremeno ukoliko je osoba preminula.
Ukoliko je samo prekinut direktan kontakt, pa... bude teško, ali konačno, neka smo samo živi i zdravi.
Nisam od onih koji "odvole" nekog vremenom. Moja ljubav samo prođe kroz određenu metamorfozu i postane druga vrsta emocije u skupu svih ostalih čak i kada znam da su prijateljstva/veze/porodični odnosi i sl. apsolutno neobnovljivi.
Normalno je,moramo za zivotom dalje,ali kad god se setim jedne od tih osoba,isto boli kao i momenat kada sam cuo da su umrle.Covek jedva ceka da odradi radni vek i da ode u penziju da bi malo proziveo,ali tada stizu te nezeljene poruke i pozivi,da nekoga vise nema.Sve je teze se izmiriti s tim.
 
Ponekad je engleski jezik bolji za objasniti neke stvari, kao sto je i u ovom slucaju kljucne su 2 reci "grieving" koji specificno znaci zalost zbog gubitka nekoga/necega, mozemo ovde reci period ozaloscenosti. Ovaj proces obicno traje do 18 meseci nakon smrti nekoga (jedino je kod gubitka dece mnogo teze).
druga rec je "Letting go" sto u principu znaci pustiti nekoga ili nesto- bilo nakon razvoda, ostavljenog partnera ili smrti ili neceg treceg, jednostavno se mora prihvatiti.
I ovde lezi problem- neke osobe ne zele da "let go" tj da se rese svog bola sto moze biti iz vise razloga nekad jer je to zadnji stadijum prihvatanja situacije ili gubitka, a mnoge osobe ponekad vide bol kao dio sebe, pa onda odbijaju da se prepuste zaboravu.
 
Ljudski mozak funkcioniše po principu potiskivanja. Nazvaću ga " lažni zaborav ". Lažni, jer ništa ne zaboravljamo. Nakon izvesnog vremenskog perioda bol i tugu smeštamo na sigurno mesto. I oni tamo ostaju. Da bismo mogli dalje da funkcionišemo.
S vremena na vreme, nekada prizvani a nekada izazvani uspomenom, mirisom, zvukom, oni izlaze i sve nam se vraća. U cikličnom ponavljanju, osećamo nanovo tugu, nedostajanje i potrebu da neka sećanja ponovo odživimo.
 
Otežano tugovanje može da traje i mesecima i godinama, pogotovo kad se o tome ne razgovara ni sa bliskim prijateljima ni sa stručnim licima, sa psihologom, npr.

Mnogo vremena mi je bilo potrebno da shvatim one dve reči koje ne volim: Nikad više. Tada sam jedno osećanje zaključala u jednom delu svog srca.

I znala sam da jednog trenutka treba da se krene dalje. Taj trenutak ne treba planirati, on dođe spontano i kada se najmanje nadamo.

.
 

Back
Top