Kako da uverim nekoga da veruje u Bibliju?

andjelijaa:
imam pitanje za tebe,kada i zbog cega si se okrenuo ovim verovanjima?
Kliknite za proširenje...
Па одрастао сам у породици која је била вјерничка а и није била у исто вријеме. Дјед са очеве стране ми је био комунист и члан СКЈ, бака са очеве стране такође није то пуно сматрала значајним као ни отац док је мајчина страна била више привржена вјери. Славили смо ми празнике а послије дједове смрти и славу али никад ја лично нисам као мали сматрао вјеру дијелом живота своје породице. У основној школи смо имали православну вјеронауку али углавном је тај предмет имао репутацију најлаганијег предмета а не предмета који учи дјецу о истинама о Богу. Са неких 12-13 година ушао сам у ону своју пубертетску побуњеничку фазу и постао сам атеиста. Мислио сам да је Бог измишљотина, да то нема истине, да су то митови, читао сам атеистичке блогове по интернету (прије свега блог знаност и библија), писао на неким мртвим форумима против религије. Пошто сам увијек јако волио проучавати историју одлучио сам да прочитам и Св. Писмо као један значајан историјски документ тако да сам Библију први пут прочитао са 13 година док сам је још сматрао скупином митова и бајки. И то прво читање ми није промјенило мишљење.

Током тог периода свађао сам се у школи са својим вјероучитељем јер ми је то све што је причао било апсурдно. Испитивао сам га плаћа ли Црква порез и сличне ствари. У суштини био сам мали клошар али у моју одбрану био сам млађи малољетник. Но човјеку сам био симпатичан и 2015. ме позвао да се прикључим локалној црквеној омладинској организацији чији сам постао члан. У том тренутку ја сам ишао у цркву само кад се носило кољиво за славу и никад више. У оквиру те организације организовало се гледање филмова о Литургији, о иконама и организовала су се путовања у Београд тада недовршеном Храму Св. Саве и једном локалном манастиру. Тај период ме већ мало понукао да промјеним своје мишљење о религији кад сам већ био око цркве стално и учествовао у активностима. Сам сам по интернету проучавао и почео прелазити из атеиста у вјерника али још нисам постао прави вјерник већ сам више био вјерник на папиру. Нисам се молио Богу кући, почео сам ићи на Литургије али нисам се причешћивао нити постио сем Бадњицу и Велики Петак.

У тој фази сам био до 2020. године. Дакле био сам вјерник али не неки претјерано пожртвовани. То се промјенило послије испита из Уставног права што ми је био задњи испит прве године факултета. Рекох ајде да одем у Саборну Цркву св. Георгија у Новом Саду. Ту сам упалио свијеће и помолио се Богу за здравље себе и своје породице и успјех на факултету и положио сам тај испит са 10. У то исто вријеме сам на једном другом интернет форуму почео улазити у дискусије са припадницима других вјероисповијести прије свега са муслиманима и схватио сам да ја заправо немам појма о православном хришћанству сем неких најосновнијих ствари и да немам јаких аргумената док добро не проучим православну вјеру.
 
И тако сам почео рапидно читање православне литературе почев од неких почетничких ствари па све до Тачног изложења св. Дамаскина и Догматике аве Јустина. Читао сам све од литургике до пророчанстава до тумачења Св. Писма до поука Св. Отаца. На Јутјубу гледао емисије ТВ Храм, предавања оца Рафаила, владике Атанасија, митрополита Амфилохија итд. Посебно бих истакао серијал Веронаука у кући на ТВ Храм који ми је доста помогао на почетку мог духовног пута. Поново сам прочитао Свето Писмо овај пут као чвршћи вјерник и једноставно ми је кликнуло све то. Обраћао сам пажњу на мјеста која нисам ни запазио кад сам читао са 13 година.

Од тада сам одлучио да постанем активнији вјерник, почео сам активно ићи на богослужења, постити, причешћивати се, исповиједати се, давати прилоге, молити се кући ујутро и навече и прије и послије сваког оброка и кад год имам потребу. Наставио сам активно проучавати. То је био период ЦОВИДа тако да се није пуно излазило напоље и ја сам сво своје вријеме посветио поред факултета проучавању православног хришћанства али и осталих вјероисповијести упоредо. Увјерио сам се у истину православног хришћанства. 2021. сам први пут посјетио Острог и осјетио сам такав духовни мир и онда још кад сам осјетио мирис моштију св. Василија дубоко сам се увјерио да сам у правој вјери и да друге истине нема. Наставио сам учествовати у молитвеном и светотајинском животу Цркве, изучавати православну вјеру, учествовати у расправама са другим вјероисповијестима на интернету које су ми додатно учврстиле вјеру кад сам схватио да имам аргументе против њихових ставова.
 
Maki!:
И тако сам почео рапидно читање православне литературе почев од неких почетничких ствари па све до Тачног изложења св. Дамаскина и Догматике аве Јустина. Читао сам све од литургике до пророчанстава до тумачења Св. Писма до поука Св. Отаца. На Јутјубу гледао емисије ТВ Храм, предавања оца Рафаила, владике Атанасија, митрополита Амфилохија итд. Посебно бих истакао серијал Веронаука у кући на ТВ Храм који ми је доста помогао на почетку мог духовног пута. Поново сам прочитао Свето Писмо овај пут као чвршћи вјерник и једноставно ми је кликнуло све то. Обраћао сам пажњу на мјеста која нисам ни запазио кад сам читао са 13 година.

Од тада сам одлучио да постанем активнији вјерник, почео сам активно ићи на богослужења, постити, причешћивати се, исповиједати се, давати прилоге, молити се кући ујутро и навече и прије и послије сваког оброка и кад год имам потребу. Наставио сам активно проучавати. То је био период ЦОВИДа тако да се није пуно излазило напоље и ја сам сво своје вријеме посветио поред факултета проучавању православног хришћанства али и осталих вјероисповијести упоредо. Увјерио сам се у истину православног хришћанства. 2021. сам први пут посјетио Острог и осјетио сам такав духовни мир и онда још кад сам осјетио мирис моштију св. Василија дубоко сам се увјерио да сам у правој вјери и да друге истине нема. Наставио сам учествовати у молитвеном и светотајинском животу Цркве, изучавати православну вјеру, учествовати у расправама са другим вјероисповијестима на интернету које су ми додатно учврстиле вјеру кад сам схватио да имам аргументе против њихових ставова.
Kliknite za proširenje...
Ti si još mlad i još si Bosanac, tako da treba imati razumevanja za tebe. Da si Hercegovac već bi se tražilo više od tebe.
 
Владан:
Најнесрећнији на свету су људи удаљени од Бога. Они неће бити срећни ни у овом, ни у будућем, вечном животу.
Kliknite za proširenje...
Slažem se, ali put do Boga nije popločan Biblijom....za neke duše nisu potrebni posrednici. Cenim osobe koje do Boga stižu kroz Bibliju i Crkvu, ali samo ako ne nameću svoj put drugima....
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Sensei
Da li različite hrišćanske denominacije različito tumače bibliju?
Odgovora
2
Pregleda
145
Sensei
Sensei
Sensei
Da li je u redu da ideš u crkvu u patikama?
2 3
Odgovora
67
Pregleda
826
Stojkov Menidjer
Stojkov Menidjer
Schrodinger
Naučnik pronašao dokaz da je univerzum simulacija - u Bibliji
Odgovora
9
Pregleda
278
Nečastivi
N

Back
Top