kako da se ponasam

[ariela]

Imam jedan problem koji se tice odnosa izmedju moje majke i mene ali je na neki nacin i sestra umesana...Ja sam ovde u inostranstvu druga godina i nisam se jos uvek snaslaonako kako samm zamisljalada ce to biti...Svi koji zivite van znate kako je tesko pogotovu uciti jezik aondase prilagoditi svemu ostalom...Ja sam se stvarno namucila dosad radeci sve i svastada bi u ovom trenutku jasno znalada dok ne naccim dobro jezik od nekog boljeg poslanpr. onog za sta sam skolu zavrsilanece biti nista...To je jednaprocedurakoja morada proddje i ja mislim da bi od mojih prijatelja malo ko imao snage i volje pa nakraju i hrabrosti da se upusti u sve to...Medjutim zamoju majku koju nisam nikad htela da sekiram uvekk je bila prica dami je dobro dase uklapam i da ce sve biti u redu...to mi se sadaobija o glavu jer onaocekuje da se pojavim sa novim autom doteranna ko sa modne piste i naravvno sa pricom da sam najzadd nasla priliku kao da oni rastu na drvetu...To je sve zbog komsiluka i rodbine kojima se ona hvalila kako sam ja otisla u svet i kako samm ovde u najmannju ruku ministar za kulturu...Zove me cesto i kuka mi na tel kako se sekira kako misli da cu propasti da cu se vratiti ko pop....i sl. a tu vatru podgreva i moja srecno udata sestra koja uvek ima kritiku za mene da sam neuspesna i pokusava da me ponizi...Ne samosazaljevam se naprotiv ali mi je veoma tesko stoje tako pogotovu kad sam ja ovde sama vikendom ili sa nekim sto kazu povrsnim poznanicima pricam eto tek da ne budem potpuno sama a oni su skupa i na izletima i na ruckovima i naravno ako neko ostane bez novca jedni druge ispomazu...Od mene se izgleda ocekuje nesto sto ja ne znam kako cu i kada uspeti pa mi lepo dodje da ne idiem kuci uopste...Onda bi mi naravno svalili krivicu kako sam neódgovorna jer su roditelji vec stari ljudi pa eto ja nikako dapitam kako su i sl...Srecom niko od njih mi ne trazi novac, alli me eto ubijaju tim malogradjanskim shvatanjima da ne znam kako da se postavim...

 

[MUDRICA]

Imam jedan problem koji se tice odnosa izmedju moje majke i mene ali je na neki nacin i sestra umesana...Ja sam ovde u inostranstvu druga godina i nisam se jos uvek snaslaonako kako samm zamisljalada ce to biti...Svi koji zivite van znate kako je tesko pogotovu uciti jezik aondase prilagoditi svemu ostalom...Ja sam se stvarno namucila dosad radeci sve i svastada bi u ovom trenutku jasno znalada dok ne naccim dobro jezik od nekog boljeg poslanpr. onog za sta sam skolu zavrsilanece biti nista...To je jednaprocedurakoja morada proddje i ja mislim da bi od mojih prijatelja malo ko imao snage i volje pa nakraju i hrabrosti da se upusti u sve to...Medjutim zamoju majku koju nisam nikad htela da sekiram uvekk je bila prica dami je dobro dase uklapam i da ce sve biti u redu...to mi se sadaobija o glavu jer onaocekuje da se pojavim sa novim autom doteranna ko sa modne piste i naravvno sa pricom da sam najzadd nasla priliku kao da oni rastu na drvetu...To je sve zbog komsiluka i rodbine kojima se ona hvalila kako sam ja otisla u svet i kako samm ovde u najmannju ruku ministar za kulturu...Zove me cesto i kuka mi na tel kako se sekira kako misli da cu propasti da cu se vratiti ko pop....i sl. a tu vatru podgreva i moja srecno udata sestra koja uvek ima kritiku za mene da sam neuspesna i pokusava da me ponizi...Ne samosazaljevam se naprotiv ali mi je veoma tesko stoje tako pogotovu kad sam ja ovde sama vikendom ili sa nekim sto kazu povrsnim poznanicima pricam eto tek da ne budem potpuno sama a oni su skupa i na izletima i na ruckovima i naravno ako neko ostane bez novca jedni druge ispomazu...Od mene se izgleda ocekuje nesto sto ja ne znam kako cu i kada uspeti pa mi lepo dodje da ne idiem kuci uopste...Onda bi mi naravno svalili krivicu kako sam neódgovorna jer su roditelji vec stari ljudi pa eto ja nikako dapitam kako su i sl...Srecom niko od njih mi ne trazi novac, alli me eto ubijaju tim malogradjanskim shvatanjima da ne znam kako da se postavim...

Ariela, potpuno te razumem. Porodica bi u takvim trenucima trebalo da ti pomogne i da bude uz tebe, ali se nazalost desava da "zakazu"...
Nemoj da se previse opterecujes time. Moja mama, npr, abnormalno mnogo brine za mene i moju buducnost (iako za to i nema velikih razloga). U toj brizi, iz najbolje namere, cesto me gusi.
Prvi moj savet bi bio da pokusas da popricas sa obe i da im iskreno stavis do znanja gde grese i kako to utice na tebe. Ako to ne upali, onda pokusaj da koliko je to moguce ignorises i da se koncentrises na ono sto TI u zivotu i od sebe zelis, a ne na ono sto drugi od tebe ocekuju. Napravi ciljeve u zivotu i budi hrabra. Sve ce to sigurno doci na svoje. :wink:
Srecno!

 

[barrbarra]

Usamljenost ti sigurno tesko pada, i ponekad se cilj izgubi iz vida pod pritiskom svega onoga sto te muci.Budi strpljiva.Pokusaj da se setis razloga koji su te motivisali da odes.Pokusaj da jasno definises ciljeve i veruj da ces ih ostvariti.Ponekad je potrebno samo malo vise vremena..Samo nemoj da odustanes.I onaj dan kada ti se cini da je sve potonulo, ima svoje sutra koje moze doneti potpuni preokret.Pogledalj ljude koji su ostvarili svoje ciljeve.Koji su "uspeli".Uspeli su jer su bili uporni, i imali viziju.A malogradjanska shvatanja tvoje porodice uvek ce biti prisutna.Nemoj dopustiti da te ona koce na tvom putu.Jednostavno to prihvati kao cinjenicu..jer se ta shvatanja vrlo tesko mogu iskoreniti..Samo nemoj dopustiti da ti takav njihov stav bude nesto sto ce te kociti.Voli ih takve kakvi jesu,i ne gubi svoj cilj iz vida.

 

[alexy]

Nije trebalo da lazes svoju majku.
Nemoj obracati paznju na druge. Budi uporna u onome sto zelis da postignes. Naporno radi i imaj vere u sebe. To je najbitnije - da sama u sebe verujes.
Jeste da je podrska porodice bitna, i da tvoji nemaju opravdanje za takav stav, ali probaj da ih razumes. Oni su verovatno tako odgojeni, zive u takvom okruzenju i verovatno ne znaju za drugo. Nemoj ovda da me pogresno razumes, ne zelim da omalovazavam tvoju porodicu, vec samo da ti kazem da to sto tako razmisljaju nije samo njihova krivica, vec je posledica odredjanog nacina zivota. Pokusaj da im objasnis sta je tebi bitno, sta ti zelis. Daj im argumente da veruju u tebe. Pokusaj da im objasnis da nije tako lako uspeti, pogotovu ako si negde gde nikoga ne znas. I reci im koliko bi ti znacila njihova podrska. Drzim ti palceve.