Kako biti

[koto]

Хех....свако ко има децу зна онај осећај кад су мали, па ти скачу по глави цео боговетни дан, брљаве по столу, падају наглавачке, туку се, урлају, свађају се....а у нама све кува и мислимо:''О, да ли ће се смирити макар на пола сата?!!''
А онда се разболе, скочи им температура на 40 па само куњају, окице им горе, спавају по цео дан или леже мирно, ћутећи... У кући коначно мир и тишина....а ми мислимо:''Скачите нам по глави, урлајте, само оздравите, само да све опет буде у нормалном хаосу!''

Е, тако ти је и са ситуацијом коју описујеш и са самоћом.
Ко зна како је вратити се међу глуве зидове и данима се сударати са њима...... тек тај уме да цени како је у ствари супер када имаш неког ко ће да псује док гледа утакмицу, неког ко ће да шизи што си му узурпирао компјутер и неког ко ће да другоме виче да је магарац!

hm, ja znam opisanu situaciju. ali, moji zidovi nisu moji neprijatelji, oni su moj dom, moje gnezdo.
i da, naravno, da svako normalno bice ima potrebu da voli, i da bude voljeno..ali takodje svako ko je imao nesrecu da zivi sa nekim ko ga ne voli, i te kakko vreduje svoju samocu, i svoj MIR..
silva je rekla kratko, ali jasno.
pitanje nije kako biti sam, a srecan. pitanje je kako biti srecan uopste. jer neki su ljudi srecni u paru, neki su nesrecni. neki su srecni sami, neki su nesrecni..
sreca je varljiva, prolazna, a mi smo dramoseri koji smo skloni da veliku srecu koju recimo imamo negiramo jer je pala kisa, jer je dete dobilo jedinicu, jer nema para..

 

[taote]

Tja, to sa srećom... Mislim da je najvažnije razviti u sebi sposobnost za sreću. Da se ona prepozna i doživi. Često od drveća ne vidimo šumu. Tako je to i sa srećom, kao i sa ostalim stvarima u životu.
Ima ljudi koji nikada neće biti srećni, iako po mišljenju okoline imaju sve uslove za to. Rekla bih da oni u stvari ne poznaju sebe i traže uvek ono što nemaju, misle da nemaju ili što ima neko drugi...a i ne pitaju se da li je to što druge usrećuje sreća i za njih.
Česta pojava u današnje vreme, gotovo "normalna" je da tražimo zadovoljenje svojih potreba ili želja spolja, od drugih, od "života"... Od svakog osim od nas samih. Niko više neće da se potrudi za nešto. Odmah se setim reklame za one sprave na baterije, koje vam obećavaju da možete sedeti i gledati TV, a trbušni mišići sami jačaju. Sve bez napora! To je postao imperativ današnjice.

Dobro je malo se"spustiti na zemlju", i shvatiti da su samo retke stvari, do kojih se teško dolazi cenjene. Ono, čega ima na svakom koraku i do čega je moguće doći bez napora ne cenimo. Možda je tako i pravo. A možda treba malo da "zavirimo u sebe" i počnemo da merimo svoju sreću prema onome šta nam je stvarno potrebno, bez obzira koliko je lako ili teško doćo do toga.?

 

[gost 52128]

Hm, sama a srećna - može. Usamljena - e, to je grozno
Sviđa mi se šta je Hellen napisala, o gluvim zidovima, jao kako se toga dobro sećam i nikada to neću zaboraviti! Ali meni je to usamljenost, ne samoća. Samoća je: sama u sobi ili životu, čitam, gledam film, šetam, radim nešto što volim. A usamljenost: ja sama u sobi ili životu, a očajnički mi je potreban oslonac, društvo, partner, neko da bude na mojoj strani.

 

[gospodarica]

samoca nikog nije usrecila

 

[gost 39034]

sama.........a srecna ?

nikako
ja mogu da budem sama, ali nikada ne mogu da budem sretna bez muskarca
ili, bez ljubavi, ako vam tako lepse zvuci

 

[Maximinus]

Hm, sama a srećna - može. Usamljena - e, to je grozno
Sviđa mi se šta je Hellen napisala, o gluvim zidovima, jao kako se toga dobro sećam i nikada to neću zaboraviti! Ali meni je to usamljenost, ne samoća. Samoća je: sama u sobi ili životu, čitam, gledam film, šetam, radim nešto što volim. A usamljenost: ja sama u sobi ili životu, a očajnički mi je potreban oslonac, društvo, partner, neko da bude na mojoj strani.

Lepo rečeno... Čini mi se da i aktivna "potraga" za tim novim partnerom, ili novim prijateljem, može sama po sebi da pomogne da se lakše prebrodi period usamljenosti, pored recimo bavljenja omiljenim aktivnostima... Upravo ta nada da će uskoro doći novo poznanstvo sa "pravom osobom" čini podnošljivijom usamljenost... Kako je ono rekao M. Antić? "I samo onda kad i mi tražimo, moći će neko i nas da sretne"

 

[Waterfall]

Hm, sama a srećna - može. Usamljena - e, to je grozno
Sviđa mi se šta je Hellen napisala, o gluvim zidovima, jao kako se toga dobro sećam i nikada to neću zaboraviti! Ali meni je to usamljenost, ne samoća. Samoća je: sama u sobi ili životu, čitam, gledam film, šetam, radim nešto što volim. A usamljenost: ja sama u sobi ili životu, a očajnički mi je potreban oslonac, društvo, partner, neko da bude na mojoj strani.

Usamljenost je pakao

 

[ranjeni Zoro]

čovek je sve manje društveno biće.

Onog momenta kada bude to shvatio, postaće zadovoljan.

 

[Maximinus]

čovek je sve manje društveno biće.
Onog momenta kada bude to shvatio, postaće zadovoljan.

Mislim da to pričaju sebi, radi utehe, samo oni koji nisu zadovoljni svojim društvenim/ljubavnim životom... Činjenica je da, u proseku, ljudi nešto manje komuniciraju i druže se nego nekada, ali to ne znači da se čovekova priroda promenila, već samo okolnosti pod kojima živimo...

 

[tarabica]

Moguce je biti sam, a srecan. Pri tom ne mislim na usamljenost, bez porodice, prijatelja, ikakvog zadovoljavajuceg drustvenog kontakta. Ja mislim na stanje bez decka. Posvetis se svojim omiljenim aktivnostima, izlascima, druzenju, poslu, ucenju, znajuci da je prosto dosao period u zivotu kada nemas decka, ali da to nece trajati vecno. Naravno, u toku tog perioda se ne treba ucauriti, vec biti spreman i otvoren za nova poznanstva. Ne znam da li je postavljacica teme na ovu vrstu samoce mislila.

 

[sunasceJeca]

Mila moja Safirice, biti sama i usamljena su dve razlicite reci. I nije lako uvek, ja to znam. Svakako da verujem duboko u to, da covek nije stvoren da bude sam. Davno sam resila u zivotu, da treba uciniti sve, sto je do nas samih da covek ne ostane sam, naravno ako zeli porodicu, brak i sl. I da uvek treba dati maksimum od sebe, jer gore mi je da zalim posle i da se posle pitam sta ako? Dakle, dati sve od sebe..i uz malo srece, pa sta bude. Ako pak drugacije zivot odigra, da mi je tako "namenjeno" sta da se radi..mogu da podnesem i to, i podnecu.Jaka sam licnost. Zivot je jedan i treba ga proziveti maksimalno, jer nema reprize. Tada putujes, usavrsavas se, budes necija najbolja tetka koja obozava sestrice i sestricine..i da ostanes sama,nije kraj sveta.Znala bih i tada da ispunim zivot...ali ipak se nadam da sam bolje srece, da i mene kao i sve ljude..ceka bas neko taj, kome je stalo i ko je nekako bas za nas rodjen..Divna tema,Safira,cmokic!

 

[Maximinus]

@ sunasceJeca

 

[gost 151384]

ma covek moze da bude usamljen i kad nije sam....zato i nisam tako postavila temu..usamljena i srecna vec upravo to
sama i srecna

 

[Giovanna]

Volim da idem na koncerte, u pozorište, da se viđam sa prijateljima, izlazim uveče, idem na putovanja, gledam filmove, znači sitnice u kojima uživam a pritom se ne osećam ni samo a ni usamljeno...A ako uz sve to naiđe neko sa kim mogu sve to još bolje, ako ne..šta da radim..