-
- Popularno:
- Šta sve nosite na plažu?
- BiH postaje jedina država u Evropi i...
- Kako zaustaviti nesnosnu buku sa...
- Austrijanci gledaju snimke s...
- Zasto bezpogovorno usvajanje nekih...
- Srbija izdaje 100.000 radnih dozvola:...
- Da li želite da živite u Alta državi?
- Đokić razgovarao sa britanskim...
- Kako sprečiti rasprodaju svega??
- Jutrić,kafica ,drkica
Kako biti manje privlačan ženama
- Začetnik teme lyon69
- Datum pokretanja
Ванда
Elita
- Poruka
- 18.051
Privode one mene
Ако те доводе до краја, то је добро...
Ако те приводе негде, и то је добро..
Али, ако те приводе, а остављају напола, ондаК...
kojote
Elita
- Poruka
- 18.639
Svi su ga zvali Lyon, a niko nije znao ni da li je ikad i u kojoj vojsci bio, ni kako je zaradio čin, ni da li je nosio bilo kakvu službenu uniformu: kraljevsku, ratnu, federativnu ili socijalističku; kalpak, šapku, šajkaču ili titovku.
Svi su ga viđali jedino u Krstarovu, gde su gluvarili budući moderatori, i kako vuče noge po Ljubavi i Seksu i okolnim sokacima, prema Ženama ili Muškarcima, a niko nije znao ni u kojem pravcu ide, ni gde smera da skrene, ni gde stanuje, gde samuje dok se trezni od stare i priprema za novu avanturu. Soliter, kuća ili baraka; prizemlje, sprat, podrum.
Svi su u Krstarovu pričali sa njim kao sa rođakom, ispovedali mu se, poveravali, javljali mu se kao starom znancu i prijatelju kojeg nisu videli zbog letovanja ili opravdanog odsustva, a on jedva ako bi prozborio kojih 2-3 stotine. Govorio je više očima, trepavicama i obrvama, šaputao je prstima, a usta su mu bila otvorena kao zevalica u sumrak.
Svi su, osim Kojice, mislili da nema ni ženu ni decu, a niko osim konobarice Linde nije video fotografiju koju je čuvao u novčaniku, umotanu u najlon. Sliku mlade žene koja u parku doji dete od oko sedam meseci, sisa joj je velika kao lice, pletenice joj pale do bokova, a iza nje vidi se zgrada Šeste gimnazije.
Svi su mu plaćali piće, pred njim je uvek stajao nameštaj - bokalče od tri deci i mali sifon, a niko nikad nije izbrojao koliko je tura popio u jednom danu. I nije jeo ništa što mu pod nos nije spustila okretna Šizika, konobarica koja se rodila sa osmehom.
Svi su verovali da je pravoslavac, nosio je izmašćen kalendar u džepu, a niko ga nikad nije video da se krsti, da odliva piće za pokoj nečije duše, ili da ulazi u Istoriju oko koje je kružio i čeprkao po keltskim, rimskim i turskim budžacima, ili u Sabornu crkvu pored koje je morao proći bar jednom u životu.
Svi su čuli kako ga je, po komšijskoj prijavi, pronašla krstarovska, starogradska ili ljisovska policija u mračnom hodniku, uz prazno dudovo burence, sa ukočenim ramenom i rukama u kojima se kočoperio vranj; a niko ne zna na kojem groblju je sahranjen, o čijem trošku i koji mu je admin okadio "So svjatimi upokoj".
Kao što niko ne zna da li na krstu, ako je poboden, piše njegovo pravo ime i prezime, godina rođenja ili smrti, a možda su srebrnim ekserčićima prikucana tek četiri slova - Lyon.
Svi su ga viđali jedino u Krstarovu, gde su gluvarili budući moderatori, i kako vuče noge po Ljubavi i Seksu i okolnim sokacima, prema Ženama ili Muškarcima, a niko nije znao ni u kojem pravcu ide, ni gde smera da skrene, ni gde stanuje, gde samuje dok se trezni od stare i priprema za novu avanturu. Soliter, kuća ili baraka; prizemlje, sprat, podrum.
Svi su u Krstarovu pričali sa njim kao sa rođakom, ispovedali mu se, poveravali, javljali mu se kao starom znancu i prijatelju kojeg nisu videli zbog letovanja ili opravdanog odsustva, a on jedva ako bi prozborio kojih 2-3 stotine. Govorio je više očima, trepavicama i obrvama, šaputao je prstima, a usta su mu bila otvorena kao zevalica u sumrak.
Svi su, osim Kojice, mislili da nema ni ženu ni decu, a niko osim konobarice Linde nije video fotografiju koju je čuvao u novčaniku, umotanu u najlon. Sliku mlade žene koja u parku doji dete od oko sedam meseci, sisa joj je velika kao lice, pletenice joj pale do bokova, a iza nje vidi se zgrada Šeste gimnazije.
Svi su mu plaćali piće, pred njim je uvek stajao nameštaj - bokalče od tri deci i mali sifon, a niko nikad nije izbrojao koliko je tura popio u jednom danu. I nije jeo ništa što mu pod nos nije spustila okretna Šizika, konobarica koja se rodila sa osmehom.
Svi su verovali da je pravoslavac, nosio je izmašćen kalendar u džepu, a niko ga nikad nije video da se krsti, da odliva piće za pokoj nečije duše, ili da ulazi u Istoriju oko koje je kružio i čeprkao po keltskim, rimskim i turskim budžacima, ili u Sabornu crkvu pored koje je morao proći bar jednom u životu.
Svi su čuli kako ga je, po komšijskoj prijavi, pronašla krstarovska, starogradska ili ljisovska policija u mračnom hodniku, uz prazno dudovo burence, sa ukočenim ramenom i rukama u kojima se kočoperio vranj; a niko ne zna na kojem groblju je sahranjen, o čijem trošku i koji mu je admin okadio "So svjatimi upokoj".
Kao što niko ne zna da li na krstu, ako je poboden, piše njegovo pravo ime i prezime, godina rođenja ili smrti, a možda su srebrnim ekserčićima prikucana tek četiri slova - Lyon.
ludopileglodjekosku
Buduća legenda
- Poruka
- 27.557
Svi su ga zvali Lyon, a niko nije znao ni da li je ikad i u kojoj vojsci bio, ni kako je zaradio čin, ni da li je nosio bilo kakvu službenu uniformu: kraljevsku, ratnu, federativnu ili socijalističku; kalpak, šapku, šajkaču ili titovku.
Svi su ga viđali jedino u Krstarovu, gde su gluvarili budući moderatori, i kako vuče noge po Ljubavi i Seksu i okolnim sokacima, prema Ženama ili Muškarcima, a niko nije znao ni u kojem pravcu ide, ni gde smera da skrene, ni gde stanuje, gde samuje dok se trezni od stare i priprema za novu avanturu. Soliter, kuća ili baraka; prizemlje, sprat, podrum.
Svi su u Krstarovu pričali sa njim kao sa rođakom, ispovedali mu se, poveravali, javljali mu se kao starom znancu i prijatelju kojeg nisu videli zbog letovanja ili opravdanog odsustva, a on jedva ako bi prozborio kojih 2-3 stotine. Govorio je više očima, trepavicama i obrvama, šaputao je prstima, a usta su mu bila otvorena kao zevalica u sumrak.
Svi su, osim Kojice, mislili da nema ni ženu ni decu, a niko osim konobarice Linde nije video fotografiju koju je čuvao u novčaniku, umotanu u najlon. Sliku mlade žene koja u parku doji dete od oko sedam meseci, sisa joj je velika kao lice, pletenice joj pale do bokova, a iza nje vidi se zgrada Šeste gimnazije.
Svi su mu plaćali piće, pred njim je uvek stajao nameštaj - bokalče od tri deci i mali sifon, a niko nikad nije izbrojao koliko je tura popio u jednom danu. I nije jeo ništa što mu pod nos nije spustila okretna Šizika, konobarica koja se rodila sa osmehom.
Svi su verovali da je pravoslavac, nosio je izmašćen kalendar u džepu, a niko ga nikad nije video da se krsti, da odliva piće za pokoj nečije duše, ili da ulazi u Istoriju oko koje je kružio i čeprkao po keltskim, rimskim i turskim budžacima, ili u Sabornu crkvu pored koje je morao proći bar jednom u životu.
Svi su čuli kako ga je, po komšijskoj prijavi, pronašla krstarovska, starogradska ili ljisovska policija u mračnom hodniku, uz prazno dudovo burence, sa ukočenim ramenom i rukama u kojima se kočoperio vranj; a niko ne zna na kojem groblju je sahranjen, o čijem trošku i koji mu je admin okadio "So svjatimi upokoj".
Kao što niko ne zna da li na krstu, ako je poboden, piše njegovo pravo ime i prezime, godina rođenja ili smrti, a možda su srebrnim ekserčićima prikucana tek četiri slova - Lyon.
Sahrani živog čo'eka...tz, tz. Di će ti duša....
DEVIL
Aktivan član
- Poruka
- 1.008
Dragi moji....muka me natera da otvorim ovu temu.
Prepun je forum onih koji pitaju kako da se ženama svide, kako da im budu privlačni, kako da ih poseduju što više...a ja......
Ne mogu da se odbranim od žena
Gde god odem udvaraju mi se...nude mi se, žele me divlje posedovati.
Ne obraćaju pažnju na to što sam oženjen, domaćin čovek, otac i službenik.
Pri tome, ja ništa ne činim da to izazivam, ponašam se karajnje uobičajeno
Kako da se rešim te pošasti, kako da me primećuju i žele manje....kako da se to ah, ponašam ne bi li me izbegavale i ne bih li im bio neprivlačan i neyebozovan.
Savete da pribegnem osakaćivanju, neokupanosti, zapuštenosti i da širim loš zadah, neću prihvatiti.
Temu postavljam kao poslenji vapaj moje napaćene duše (i tela
Molim i druge sapatnike, koje ova boljka nije zaobišla, da se jave i podrže me
Ok, a gde je problem?
kojote
Elita
- Poruka
- 18.639
Ni mrtav im neće biti manje privlačan... ili možda hoće?
Sahrani živog čo'eka...tz, tz. Di će ti duša....
Pamtim tvoje savete, moraću da ih zapišem. Svaki ima dva dela; jednom si i rekla:
"Prvo, nikad i nikome nemoj da kažeš sve što misliš, Kojo! A drugo, trudi se da ono što ne misliš ne kažeš nikome i nikad!"
Ti savete deliš kao pljusak, a još se nije ni rodio ko bi tebe savetovao, Ludačo.
Šta je Sokrat za tebe, a šta je tek Niče!
- Poruka
- 18.738
porastesh dvaes centi )))
)))
- Poruka
- 18.738
ili umjesto sat ebesh pola sata i to ga stavish do pola za kaznu ))
))
taote
Iskusan
- Poruka
- 5.349
Probao sam da budem bestijalan i razuzdan ne bi li ih to odbilo, ali .....tek onda ne znam gde da se devam
Sve mi se čini da ti nema pomoći...Mučeniče naš!
Mirka Šizika
Elita
- Poruka
- 20.421
Veeeeeeeeeeliki pozdrav za moju drugaricu ALAL ! 
