Kako bi svet danas izgledao da nije bilo komunista?

[BG5]

Da nije bilo komunista, ne bi bilo holokausta i Drugog svetskog rata. Hitler je došao na vlast nakon izbora 1932. godine na kojima su mnogi birači iz straha od komunizma glasali za naciste.

 

[jolemisa]

Da nije bilo komunista, ne bi bilo holokausta i Drugog svetskog rata. Hitler je došao na vlast nakon izbora 1932. godine na kojima su mnogi birači iz straha od komunizma glasali za naciste.

Holokausta bi bilo i te kako nad Jevrejima i Romima,mozda ne toliko nad Srbima,ali bi Srbi opet stradali od ustasa.Tako da mu dodje na isto.Sigurno bi manje stradalo obicnog stanovnistva od strane fasista i nedicevaca.

 

[pesho]

Divno iskorenili bismo sve bolesti otisli na mars i pronasli lek protiv starenja

 

[Khal Drogo]

Ово је јако комплексна тема. Ту постоји замка да погрешним избором догађаја, примјера, донесемо погрешне и скарадне закључке.
Идеје о праведнијем друшву у XIX.вијеку су биле примамљиве, брзо прихваћане, јављали су се бројни покрети, ту имамо брдо материјала, комунизам, анархизам, социјалдемократија, временом би се дијелиле у неколико фракција.
Но знате шта, можете имати најбоље идеје, осмислити најбољу идеологију, но ако немате подршку, бадава вам. Зато да би разумјели неке процесе, увијек ваља потражити одакле финансијска подршка ("одакле бре паре"), логистика, и ко стоји иза те подршке. Тек онда ћемо разумјети и мотиве и те процесе.

Комунизам се веже првенствено за Русију, крај XIX. и почетак XX. вијека. Постоји ту једна заблуда, да је њемачка влада током великог рата финансирала и помогла бољшевике како би унијела хаос у Русији, и како би јој ток рата ишао више у прилог.
То јесте тачно али далеко од праве истине, већ су убризгане незамисливе суме новца у тај бољшевички покрет, преко истог посредника, неког Парвуса (правим презименом Гељфанда), и прва револуција 1905. је у режији истих играча.
Циљ јасан, Русију ивести у стање хаиса и овладати, преко својих марионета, огромном земљом и ресурсима Разумљиво да цијена мора бити неколико милиона мртвих и мржња која ће се преносити генерацијама. И мржња која иде у прилог креаторима тог хаоса.
И успјели су што се тиче Русије, уведена је у хаос грађанског рата, осиромашена, изгубила је генерације најбољих Руса, културно, духовно, морално посрнула тумара деценијама, сада покушава да се опорави, да оздрави, али прије тога мора помирити своју историју, а то ће као што знамо, теже ићи.

Da nije bilo komunista, ne bi bilo holokausta i Drugog svetskog rata. Hitler je došao na vlast nakon izbora 1932. godine na kojima su mnogi birači iz straha od komunizma glasali za naciste.

Хитлер је канцеларом постао 30.01.1933., и то као и јачање популарности НСДАП-а нема никакве везе са страхом од комуниста.
КП је у Вајмарској републици имала одређену подршку, већу у већим градовима, највећу у Берлину. но и нису били опасност НСДАП-у 1930-32, који раст популарности дугују највише економској кризи, али опет долазимо ко је дао подршку тој партији. Хитлеру и НСДАП-у је расла популарност док је био на робији, његова брошурица "моја борба" (није његова, ал ајде) се штампала и популарисала док је овај издржавао казну за велеиздају, јасно је да је неко вукао конце, све то креирао, и врло вјероватно, исти моћници који су режирали хаос у Рисији.
Касније је овај успоставио трећи Рајх, ствари су отишле по злу, но комунизам за то нема никаквих "заслуга".

Како то и бива, када историјску улогу преузму људи који нису дорасли мисији, а са комунизмом је то, та идеја и идеологија ће завршити на сметлишту историје. Како написах, та идеја бјеше примамљива, добро би прихваћена у западној Европи, преко Атлантика, али се пратила ситуација тамо "гдје је дошао комунизам", на Истоку.
А ту су ствари ишле по лошем, превише је то постало анахроно, и ту и нису требали непријатељи те идеологије. Можда би та идеологија у некој другој земљи, са друигим људима имала шансу, но сада то припада историји.

ШБКБ (шта би било кад би било) не можемо знати. Оно што је сигурно, ови моћници и стварни пројектанти хаоса и у Русији и преко Њемачке у читавом свијету, да нису успјели са тим играчима, на том простору, покушали би са другим, они то раде и данас, њихова водиља је овладати територијом и ресурсима, данас то раде више преко медија, и настоје овладати умовима људи, добро им иде.

 

[BG5]

Holokausta bi bilo i te kako nad Jevrejima i Romima,mozda ne toliko nad Srbima,ali bi Srbi opet stradali od ustasa.Tako da mu dodje na isto.Sigurno bi manje stradalo obicnog stanovnistva od strane fasista i nedicevaca.

Holokausta ne bi bilo jer nacisti ne bi bili na vlasti.

Хитлер је канцеларом постао 30.01.1933., и то као и јачање популарности НСДАП-а нема никакве везе са страхом од комуниста.

"In 1932 Hitler opposed Hindenburg in the presidential election, capturing 36.8 percent of the votes on the second ballot. Finding himself in a strong position by virtue of his unprecedented mass following, he entered into a series of intrigues with conservatives such as Franz von Papen, Otto Meissner, and President Hindenburg’s son, Oskar. The fear of communism and the rejection of the Social Democrats bound them together. In spite of a decline in the Nazi Party’s votes in November 1932, Hitler insisted that the chancellorship was the only office he would accept. On January 30, 1933, Hindenburg offered him the chancellorship of Germany."https://www.britannica.com/biography/Adolf-Hitler/Rise-to-power

 

[Khal Drogo]

]In 1932 Hitler opposed Hindenburg in the presidential election, capturing 36.8 percent of the votes on the second ballot. Finding himself in a strong position by virtue of his unprecedented mass following, he entered into a series of intrigues with conservatives such as Franz von Papen, Otto Meissner, and President Hindenburg’s son, Oskar. The fear of communism and the rejection of the Social Democrats bound them together. In spite of a decline in the Nazi Party’s votes in November 1932, Hitler insisted that the chancellorship was the only office he would accept. On January 30, 1933, Hindenburg offered him the chancellorship of Germany.[/I]"https://www.britannica.com/biograph...нк), но преопширна тема, и нема везе са овом.

 

[BG5]

Да, није спорно, пише то у енциклопедији Британика. Но, то је "тумачење" историје, и енциклопедије/лексикони би се требали уздржати од "тумачења" историје, посебно што су то краћи текстови са неопходним подацима.
Ваља "примити к знању", но не морамо се сложити, како о тој теми има подоста литературе, није то баш нешто прихваћено мишљење

Britanika je dokaz da je to prihvaćeno mišljenje.

 

[Владан]

Био би много лепши.

 

[NickFreak]

Слично као данас много раније , јер док је било јаког опонента ССР-а запад је показивао своје идеално лице лобирајући ишто већу патежну моћ и независност грађана и радника када је ССР нестао показао је право лице стегао је каиш показао своје право лице и моћ. Далеко да људи на западу не живе боље од нас али задњих деценија икод њих више није бајно и сјајно као некада паре се све теже зарађују живот постаје све скупљи средња класа нестаје као и у комунузму.

 

[Mstislav]

Da nije bilo komunista danas bi dobar deo onih koji bi spadali u untermens kategoriju radili na poljima i fabrikama treceg rajha, a drugi deo sluzili kao grejna masa u pecima i kotlarnicama. A ovi sto ne dopadose svapske sape radili bi slicne stvari za jenkije.

 

[HARAMBE]

Da nije bilo komunista, ne bi bilo holokausta i Drugog svetskog rata. Hitler je došao na vlast nakon izbora 1932. godine na kojima su mnogi birači iz straha od komunizma glasali za naciste.

kominizam jue bio samo jos jedno orudze u vlasnistvu NJIH protiv NAS

 

[Khal Drogo]

Britanika je dokaz da je to prihvaćeno mišljenje.

У реду је геније, убиједио си ме. Да поновимо градиво, пта си написао у уводу теме

Hitler je došao na vlast nakon izbora 1932. godine na kojima su mnogi birači iz straha od komunizma glasali za naciste.

У тексту Британике не стоји ништа томе слично. Ту стоји да је Хитлера и конзервативвце Фон Папена, Мајзнера и Хинденбурга повезао страх од комунизма те како би избацили из комбинација социјалдемократе (једини озбиљан противник нацистима), али не да су бирачи из страха од комунизма гласали за нацисте.
Тако да не постоји у мом првом посту

и то као и јачање популарности НСДАП-а нема никакве везе са страхом од комуниста.

а ваљда си на тај дио реаговао, ништа што се коси са оним што је написано у тексту Британике који је ваљда доказ да је то прихваћено мишљење. Ваљда.

 

[Khal Drogo]

Слично као данас много раније , јер док је било јаког опонента ССР-а запад је показивао своје идеално лице лобирајући ишто већу патежну моћ и независност грађана и радника када је ССР нестао показао је право лице стегао је каиш показао своје право лице и моћ. Далеко да људи на западу не живе боље од нас али задњих деценија икод њих више није бајно и сјајно као некада паре се све теже зарађују живот постаје све скупљи средња класа нестаје као и у комунузму.

То је апсолутно тачно. Биполарни свијет, уз све своје мане, аномалије, је кудикамо бољи него кад имате једног глобалног господара који ће одређивати правила игре,. кројити животе људи и колико ће у тој игри мрвица ко добијати.
Но колико год да је комунизам "помогао" (условно) Западу да сам себе боље уреди, уреди бољи амбијент гдје мора и радницима дати одређене погодности, на крају у доброј мјери и да оздрави, толико то бјеше пошло по рђавом за земље "гдје је стигао комунизам". Разлога је више, и ту ћемо увијек отићи у разглабање којем нема краја. Сада је то готова прича, та идеологија припада историји.

 

[Карлос Шакал]

Тема је глупа у старту и није јој место на подфоруму за историју, јербо се бави хипотетичким шта-би-било-кад-би-било.

Такав приступ је ненаучан и неисторијски, јер је комунизам историјска појава, настала као последица развоја капитализма.

Без капитализма као таквог не би било ни комунизма, нити радничког односно синдикалног покрета, то је напросто узрочно-последична веза (види трећи Њутнов закон).

У сваком случају без комунизма и радничког покрета не би имали осмочасовно радно време, годишње одморе, пензионо и инвалидско осигурање, право на штрајк, боловање, викенде, нерадне дане, регрес, топли оброк, радничке мензе и много још штошта.

 

[NickFreak]

Тема је глупа у старту и није јој место на подфоруму за историју, јербо се бави хипотетичким шта-би-било-кад-би-било.

Такав приступ је ненаучан и неисторијски, јер је комунизам историјска појава, настала као последица развоја капитализма.

Без капитализма као таквог не би било ни комунизма, нити радничког односно синдикалног покрета, то је напросто узрочно-последична веза (види трећи Њутнов закон).

У сваком случају без комунизма и радничког покретаПа не би имали осмочасовно радно време, годишње одморе, пензионо и инвалидско осигурање, право на штрајк, боловање, викенде, нерадне дане, регрес, топли оброк, радничке мензе и много још штошта.

Па није баш у САД имаш много јаче синдикате као и на западу него ли у бившим комунистичким државама оне су убиле њихов развој.
Ево конкретно гледао си "Било једном у Америци" где прве послове које добијају од владе да поубијају вође синдиката.
Дакле они су се изборили још почетком 20. века што ми нисмо до сада.

 

[BG5]

Ту стоји да је Хитлера и конзервативвце Фон Папена, Мајзнера и Хинденбурга повезао страх од комунизма

Za to si u prethodnom postu rekao: "није то баш нешто прихваћено мишљење". Ja sam na to reagovao.

али не да су бирачи из страха од комунизма гласали за нацисте.

Moja teza u uvodnom postu je da ne bi bilo holokausta i Drugog svetskog rata da nije bilo komunista. U tekstu Britanike stoji da je strah od komunizma bitan razlog što je Hitler došao na vlast.

Тема је глупа у старту и није јој место на подфоруму за историју.

Gde joj je mesto?

У сваком случају без комунизма и радничког покрета не би имали осмочасовно радно време, годишње одморе, пензионо и инвалидско осигурање, право на штрајк, боловање, викенде, нерадне дане, регрес, топли оброк, радничке мензе и много још штошта.

Jedno je radnički pokret a drugo su komunisti. Da nije bilo komunista, radnički pokret bi naterao vlasti da uvedu osmočasovno vreme i sve ostalo što si naveo.

 

[Карлос Шакал]

Па није баш у САД имаш много јаче синдикате као и на западу него ли у бившим комунистичким државама оне су убиле њихов развој.
Ево конкретно гледао си "Било једном у Америци" где прве послове које добијају од владе да поубијају вође синдиката.
Дакле они су се изборили још почетком 20. века што ми нисмо до сада.

Gde joj je mesto?

Jedno je radnički pokret a drugo su komunisti. Da nije bilo komunista, radnički pokret bi naterao vlasti da uvedu osmočasovno vreme i sve ostalo što si naveo.

Сва радничка права која данас постоје, а која се све више и све убрзаније укидају и ери неолибералног капитализма, су последица крваве радничке борбе за своја права.
Ова права нису пала са неба и проливене су литре крви само да би дошли до осмочасовног радног времена.

Сам раднички покрет је прошао историјски разне фазе, од почетне спонтаности и неорганизованости до организованих и добро спроведених револуција.
У свему томе свој најзначајнији печат су дале социјалдемократске, социјалистичке и револуционарне партије марксистичке оријентације, уз значајан допринос и анархистичких група.

Раднички покрет је незамислив без идеја раних социјалиста утописта (Фурије, Сен-Симон, Овен, Бланки итд.), преко чартиста, затим комунистичког манифеста из 1848, прве, друге и треће интернационале, Париске комуне 1871, масакра у Чикагу 1 Маја 1886, све до Бољшевичке револуције из 1917.

Тако стоје ствари историјски. А сама тема због своје природе односно начина на који је отворена спада у подфорум "Политика" а не "Историја".

 

[BG5]

Раднички покрет је незамислив без идеја раних социјалиста утописта (Фурије, Сен-Симон, Овен, Бланки итд.), преко чартиста, затим комунистичког манифеста из 1848, прве, друге и треће интернационале, Париске комуне 1871, масакра у Чикагу 1 Маја 1886, све до Бољшевичке револуције из 1917.

Radnički pokret je zamisliv bez komunista. Treba praviti razliku između socijalista i komunista.

А сама тема због своје природе односно начина на који је отворена спада у подфорум "Политика" а не "Историја".

Ova tema se bavi kontrafaktualnom istorijom.