Често читам књиге и гледам поучне, интересантне филмове. Упознајем тако необичне животе многих јунака. Анализирам њихове поступке, доживљаје. Живот пред сваког од нас поставља разнолике изазове, моралне дилеме, а ми одлучујемо како ћемо их разрешити.
Шта је то што одређује наше поступање у одређеним тренуцима? Искуство, васпитање, страхови? Живот подразумева одређена „правила игре“ тј. морална начела. Од најранијег детињства, у породици, затим кроз школовање и дружења учимо да треба поступати исправно, добро, праведно. Морал нас чини другачијим од животињског света. Питам се како би свет функционисао и изгледао без моралних норми. Замишљам такав свети и видим га у апсолутном хаосу. Све оно што су створили велики умови, сва та њихова велика дела била би уништена обезвређена. Људи би се неправедно односили једни према другима, човек не би човеку веровао уливали би страхове једни другима. Страховали бисмо од нових познанства, насиља, превара. Људи не би подносили ни праштали успехе другима, нити би могли да поднесу чињеницу да има бољих, способнјих и успешних. Трчали би за успехом и новцем по сваку цену човек би сам себи био узрок невоља, окружен би био непријатељима. Не би умео да живи срећно и да трага за њом, гушио би се у сопственом ништавилу. Испуњавао би своју самовољу без задршке и не би се бојао казни. Свет би био место патње, страховања, непријатности, беспомоћности, неповерења и нехуманости. Човек би био човеку вук.
Човек постаје срећан када уме да се радује туђем успеху, када помаже другом у невољи, поштује различитости и туђе потребе. Вођени племенитим намерама, љубављу и саосећањем чинимо добри другима и себи. Живот је леп кад је испуњен поштовањем, одговорношћу, искреношћу, брижношћу, пристојним поступцима као и способношћу да увиђамо своје и туђе грешке које ћемо жељом да будемо бољи и исправљати? Човек је свестан да нико од нас није савршен. Добром вољом, намерама и поступцима улепшавамо живот и схватамо сврху постојања у свету у којем постоје морална начела.
Шта је то што одређује наше поступање у одређеним тренуцима? Искуство, васпитање, страхови? Живот подразумева одређена „правила игре“ тј. морална начела. Од најранијег детињства, у породици, затим кроз школовање и дружења учимо да треба поступати исправно, добро, праведно. Морал нас чини другачијим од животињског света. Питам се како би свет функционисао и изгледао без моралних норми. Замишљам такав свети и видим га у апсолутном хаосу. Све оно што су створили велики умови, сва та њихова велика дела била би уништена обезвређена. Људи би се неправедно односили једни према другима, човек не би човеку веровао уливали би страхове једни другима. Страховали бисмо од нових познанства, насиља, превара. Људи не би подносили ни праштали успехе другима, нити би могли да поднесу чињеницу да има бољих, способнјих и успешних. Трчали би за успехом и новцем по сваку цену човек би сам себи био узрок невоља, окружен би био непријатељима. Не би умео да живи срећно и да трага за њом, гушио би се у сопственом ништавилу. Испуњавао би своју самовољу без задршке и не би се бојао казни. Свет би био место патње, страховања, непријатности, беспомоћности, неповерења и нехуманости. Човек би био човеку вук.
Човек постаје срећан када уме да се радује туђем успеху, када помаже другом у невољи, поштује различитости и туђе потребе. Вођени племенитим намерама, љубављу и саосећањем чинимо добри другима и себи. Живот је леп кад је испуњен поштовањем, одговорношћу, искреношћу, брижношћу, пристојним поступцима као и способношћу да увиђамо своје и туђе грешке које ћемо жељом да будемо бољи и исправљати? Човек је свестан да нико од нас није савршен. Добром вољом, намерама и поступцима улепшавамо живот и схватамо сврху постојања у свету у којем постоје морална начела.
Jedno drugo hrani i potpomaze. Odvojeni su prilicno besmisleni.
Stepen moralnosti jednog drustva ogleda se u kolektivnoj osvescenosti nad ovom dinamikom i dijalektikom.