Упознаће је у граду, па ће да је води на село на секс? Може и тако. Али онда, опет, мора да живи у граду.
Једино та опција ми пада на памет..
Нпр. како ће да се греје? На дрва? Је ли он некад ложио или мисли да се дрво убере као јабука? На струју? Не знам зашто се мисли да је живот на селу џабалеску. А како ће да купује хлеб, млеко, јаја, сирће и поврће? А месо? Први Лидл 30 километара далеко. Да неће да се бави пољопривредом, а цео живот живео у граду.
А где ће тамо у тој недођији да упозна девојку, због које је и купио гајбу у недођији?
Најтеже је имати приходе, кад то имаш све је лако. И ту још је проблем наћи неког али можда би то могло у граду или преко интернета.
Али теби је ненормално чак и да доведеш девојку у стан у коме живиш са родитељима, иако имаш своју собу и приватност. Велики је пролем твој начин размишљања. А нећеш да га мењаш.
То ми је непремостив проблем, не бих могао ни друштво да доведем. Чак и да девојку не доводим кући исти проблем би ми био и да они уопште знају да сам негде са неком девојком, није то само због тога што живим са њима. Цео живот живим изоловано, нигде нисам излазио, и сад да почнем нешто ко зна шта би сад мислили, а и оно, знали би шта радимо. Нема уопште начина да се решим тог размишљања, то ми је једнако као када бих сад почео да се дрогирам и да морам да им то некако признам, баш исто тако. За њих је секс сигурно нешто што је на истом нивоу као и дрога, ма чак и саме емоције јер све асоцира и води ка томе, мислим да би алкохол и радије толерисали.
Једино би можда било мало лакше када би била нека другарица коју знам из школе или нека коју родитељи већ познају, можда чак и нека са посла јер тамо ионако највише времена таворим и ту ме они пуштају макар и трпео ко зна шта тамо, али нема ниједне такве потенцијалне девојке. Овако како бих им рекао да сам девојку упознао у кафани, на улици, на интернету чак, мислили би да сам се увалио у ко зна шта, да сам почео да се дрогирам, да сам добио сиду, тај фазон. Не смем ништа буквално и не знам шта да радим, сам покушај приче са родитељима у вези с оним стварима и с љубављу је исто као да сам то већ и урадио.
Пишеш већ дуго како би одустао од жена и живео својим животом са мало рада и малом зарадом, уместо да се покренеш у свим правцима (и пословни, и да покренеш своје слободно време и да се покренеш са девојкама).
Ако не радим немам пара а ако радим имам нешто пара али ме посао уништи за друге ствари..
Оптерећен си тиме, дакле, треба ти девојка, а пишеш како си решио да ти не треба и да ћеш да идеш у недођију и нећеш радити осим минимално, колико ти треба да преживиш.
Зато што сам усамљен и пуно ме привлаче девојке али видим да немам баш никакве шансе ни за шта до краја живота иако ми је јако хитно, па морам да научим како да уопште више не осећам привлачност ни према коме и да се не осећам усамљено, огромна борба између потреба и рација, морам хитно да гасим те незадовољене потребе иначе ме за коју годину нема.
Умислио си да ти је гајба проблем што не крешеш, а, сигуран сам, да имаш нормалан стан, само за себе, опет не би никад ништа креснуо (док не промениш начин размишљања).
Имао бих 100 пута више самопоуздања, пропустио сам већ једну баш сигурну прилику због тога (са њом сам се први пут пољубио и било је хемије), можда чак и неколико потенцијалних прилика, успео бих сигурно само кад би се појавила нека нова ретка прилика. Проблем би ми било ступање у комуникацију са девојкама јер уопште не знам да прилазим, али ретко су ми се дешавале неке потенцијалне прилике на интернету са којима би вероватно и било нешто јер се десило да су неколико пута пришле мени, мада можда никад више и не уђем у комуникацију ни са једном јер је то било јако ретко..
