Quantcast

Kakav je ovo Crnogorac?!

Marko-Zagreb

Obećava
Poruka
60
Kraj jednog egzila

Domovina kao bolest

Jevrem Brković, poznati crnogorski pesnik, povratnik iz višegodišnjeg izgnanstva, piše za "Vreme" zašto je 1991. napustio Crnu Goru, i zašto se (baš) sada u nju vratio

Zašto sam morao otići iz one i onakve Crne Gore? Da nijesam otišao, danas bih bio grob na groblju u Podgorici, negdje pri kraju groblja, kao jurodivi ili samoubica. Bilo je to sablasno vrijeme podivljalog populizma, prljavog događanja mitomanskog naroda, užasno vrijeme anticrnogorstva, vrijeme hajki i pobiješnjelih hajkača, progonitelja svega crnogorskog i demokratskog, brozovskog, avnojevskog, civilizacijskog i državopravnog. Pjevalo se, burulikalo, kliktalo i kojevitezalo da su Crna Gora i Srbija jedna familija, pitalo se "ko to sinoć Podgoricom prođe - je li Slobo ili Karađorđe?!" Kliktalo se nekakvom carskom i dušanovskom srpstvu, prizivao rat u svakoj pjesmi i pjesmici, poput one da je Srbija mala al' je triput ratovala, da će opet ako bude sreće, da je Srbija izašla na more, da više nema Crne Gore... Utoliko je buknuo i onaj najprljaviji rat ikada vođen na Balkanu, rasadniku prljavih i osvajačkih ratova. Podgoricom su krstarile i šestarile horde pijanih i bradatih četničkih čudovišta, pucalo se, šenlučilo, isprobavale su se sve vrste dugih i kratkih cijevi, oko mojeg stana u centru Podgorice se pjevalo: "Brkoviću, ne izlazi, zaklaće te ko te spazi." Odjekivalo je Crnom Gorom i Srbijom: "Slobodane, pošlji nam salate, biće mesa, klaćemo Hrvate!" Nešto kasnije su Šešeljevi četnici u razoreni grad Vukovar s tom kanibalističkom pjevanijom ušli, s tom koljačkom epikom i crnom zastavom s mrtvačkom glavom!

KRV I TLO: Pobunio sam se kao pisac i čovjek, kao Crnogorac s duklanskim korjenima i napisao pismo izvinjenja hercegovačkim Hrvatima i Muslimanima zbog onakvog ponašanja crnogorskih rezervista u Hercegovini. Dva puta se tih dana pucalo na mene, oba puta na mene u stanu i, srećom, oba puta promašili. Javni tužilac pučističkog režima u Crnoj Gori nije promašio: 2. X 1991. godine izdao je nalog za moje hapšenje i pokretanje krivičnog postupka. Što uraditi - ili pobjeći, ili im se predati?! Nijesam mogao dozvoliti da im padnem u ruke, da na meni primjenjuju monstruozna poniženja, bolesne metode mučenja i raščovječenja u već zloglasnom spuškom zatvoru. Što uraditi! Odlučio sam se za bjekstvo. Uspio sam zahvaljujući samo prijateljima u Baru i Albancima iz pograničnih sela prema Albaniji. Otići sam morao, bio je to jedini izlaz. Nije bilo teško, bilo je mnogo rizično, ali je svaki rizik prihvatljiviji od banalne smrti i grozomornih poniženja, kakva su mi pripremana samo da sam im dopanuo ruku!

Teško se bilo vratiti, mnogo teže nego otići. Veliki crnogorski pisac, crnogorski i evropski, Mirko Kovač je to napisao, govoreći o mome povratku u Crnu Goru. Niko kao Mirko Kovač ne zna, i ne osjeća tragičnu sudbinu pisca u ovakvim i ovoliko surovim vremenima, a ta surovost počešće prelazi i one već toliko poznate granice balkanske jednoumnosti. Nikada emigrant pisac neće reći zemlji i ljudima koji ga izopštavaju iz mesa te zemlje kao njegovu kost, da tu zemlju ostavlja zavazda, da joj se nikada neće vratiti. Doduše, ima i inih koji će, kao Oskar Vajld, reći da njegova zemlja ne zaslužuje njegov grob i njegove kosti. To je taj česti nesporazum velikih pisaca i njihovih surovih domovina. Na kraju se taj sukob završava, uglavnom, izvinjenjem potomaka onih koji su pisca prognali. Srbija, Crna Gora, pa i Hrvatska imaće posla ako se jednoga dana budu izvinjavale piscima koje su progonile, koje su nazivale izdajnicima domovine i ostalim tipično naškim atribucijama za drugačiji način mišljenja, govorenja i pisanja. Nadati se da će potomci biti pouzdaniji, tolerantniji, humaniji i u svemu drugačiji od njihovih predaka koji su pjevali kanibalističke pjesme i oduševljavali se epskom mitomanijom i mračnim porivima krvi, noža i tla.

Svaki povratak pisca iz emigracije je veoma težak, katkad teži i od odlaska, bez obzira na uzroke i sve ono što je odlazak u emigraciju pripremilo. Dođe onaj trenutak u emigrantskom životu svakog pisca kada se svode računi i sa sobom i sa surovom domovinom. Dođe onaj trenutak kada vam se učini da se iz vaše druge domovine morate vratiti vašoj pravoj domovini kako bi provjerili da li je to više vaša domovina. Kada bih precizno znao šta je sve uticalo da se baš sada vratim u Crnu Goru, možda bih dio tih svakako bitnih razloga odbacio kao nepouzdano emotivno tkivo. Ja sam se uhvatio za onaj najbitniji razlog, a to je Crna Gora - zemlja, opsesija, temat, bolest i, kako bi moj Viljem Batler Jejts kazao, "prostor što mi u žilama krv popravlja". Odmah iza te opčinjenosti dolaze oni drugi razlozi, koji su uglavnom zajednički svim emigrantima - porodica, prijatelji, stare kuće, groblja, nebo i pejzaž koji, što ti oči više "popuštaju", sve bolje vidiš!

PA ŠTA BUDE: U svakom emigrantu, pogotovo ako je uz to i pisac, postoje one unutrašnje barijere koje pisca čas tjeraju na povratak, a čas ga odvraćaju od povratka. Da nema tih barijera, tih dilema i velikih neizvjesnosti što vas tamo iza granice, iza rampe, odakle, recimo, počinje vaša zemlja, čekaju, koje vrebaju i koje vas hoće uzeti pod svoje da vide jeste li još onaj koji je nekada napisao da je njegova zemlja bila njegova maćeha, a ne njegova majka. Da nije tih i takvih zamki i nepoznanica, pisac u egzilu ne bi bio to što jeste već najobičniji turista. Kod pisca emigranta su nesporazumi sa samim sobom mnogo dramatičniji i kobniji od nesporazuma sa sredinom, vlašću i režimom. I najsuroviji režimi brže prolaze od istinskih sukoba u samom piscu, sukoba sa samim sobom, sa svojim zabludama i idealima. Ništa u zemlji koja je pisca prognala nije onako i onakvo kako to prognani pisac želi da bude kada se vrati u zemlju progonitelja i prognanih.

Siguran sam da ova Crna Gora nije ona i onakva Crna Gora kakva je bila ona koja me je prognala. Postoji i ona dosta provjerena činjenica da zemlja u koju se prognani pjesnik vraća ima pravo na budućnost. Meni se čini danas i ovdje, a činilo mi se to i iz Zagreba, da je ova sadašnja Crna Gora najcrnogorskija Crna Gora. U bjekstvu sam napisao: O, Crna Goro, o pasja zemljo!/Kakav sam ja tek pas/kada ne mogu bez tebe! Eto taj dukljanski pas se vratio u svoju pasju dukljansku zemlju, pa šta bude!

Jevrem Brković
 

PLESsitnihDEMONA

Poznat
Banovan
Poruka
9.594
Ja sam jednom chatovao sa likom koji je imao nik Andrija Artukovic. Bio je i Ante Pavelic,ali ga kikovali,pa je promenio. Ovi valjda nisu znali ko je Andrija Artukovic,hehehehe!
I ja spikam sa njim misleci da je ustasa,klasicni.
I on mi peva ustaske pesme...ja ga slusam (citam)..i tako nesto diskutujemo. Kad se ispostavi da je on tzv. crnogorac sa Cetinja. Budala neka! Slatko sam se smejao kao je lupao.
I najglupnje mi je kod tih crnogoraca (dukljana cuvenih) kada pocnu da serru oko crnogorskog jezika.
Pa cela Juzna Amerika prica spanski...nikom nije palo na pamet da kaze,ja pricam Argentinski,Cileanski,Urugvajski....
Ceo Brazil prica portugalski...Austrija ne prica austrijiskim nego nemackim jezikom.
Amerika...najveca svetska sila...ne prica "americki"...nego engleski. Australija takodje....i tako redom,primera je mnogo.
A crnogorci sada nalaze neke ligvisticke razlike u jednom jeziku....ma klasicne budale.
 

PLESsitnihDEMONA

Poznat
Banovan
Poruka
9.594
Elvin:
šta misliš ples jel može da se desi da se dukljani promađu na hrvatskom budžetu:lol:
:lol:
:lol:
Elvine,ovo su opasne insinuacije,ali vrlo realne.
Zakaj ne boga ti? Sve je to demokratija.:lol: Ma covece samo neka idu...slobodno!
Ja to i kazem ovom Krasnom Cetinjaninu...samo idi te...molim vas! Odcepite se!
On je bio...onaj liberal cini mi se! I ja ga pitam koliko ih ima....ona race baljda 12% ili tako nesto. Ja ga pitam kakod a dobiju na izbotima sa 12% ...sta je to 12% skoro nista...jedva za cenzus.
A on mi kaze...ima nas 12%,ali pravih,cestitih! :lol:
Crnogorsku cestitost sam upoznao u vojsci! Sve moj do mojega! Najvece drukare u vojsci kod mene su bili CGovci. Cast nekim reeeetkim izuzecima!
 

etotako

Domaćin
Banovan
Poruka
3.568
Ma ovaj Marko je smešan... pokušaj provokacije. Mislim da smo ga beskrajno izneverili zbog nereagovanja :lol:
Stvarno su mi smešni ljudi iz Hr koji zamišljaju nas ovde kao neku neobuzdanu bandu bradatih ludaka žednih krvi :lol:
 

PLESsitnihDEMONA

Poznat
Banovan
Poruka
9.594
Za razliku od njih koji su jako fini i vec Europa...boga ti...:lol:
A 80% njih su unijacenji Srbi! Hehehehehe! :lol: Ne mogu oni bez nas...nikako,koliko ja vidim.
Mnogo nam zavide,a ne znam sto? To je klasican srpski deo mentaliteta...zavist. To potvrdjuje ovih 80% koje sam izrekao. :lol:
 

PLESsitnihDEMONA

Poznat
Banovan
Poruka
9.594
E meni su Splicani,odnosno svi Dalamatinci UZASNI! Toliko su prepotentni da je to bolest. Oni u Splitu...samo Split...nista drugo ne postoji. Split je centar sveta ! A zagrepcani su uvek imali kompleks od Beograda.Iako je Zagreb puno vise uredjeni i lepsi od BGa...ali eto...tudje sladje. :lol:
 

etotako

Domaćin
Banovan
Poruka
3.568
Moja porodica ima veoma loše iskustvo sa jednim koji je bio prihvaćen kao naš. Na kraju je ipak ispao njihov... na veoma ružan način. I zato im ne verujem... ništa! Jer na kraju uvek ostane ona njihov lični osećaj inferiornosti u odnosu na Srbe i to ih ubija...
 

Marko-Zagreb

Obećava
Poruka
60
etotako:
Moja porodica ima veoma loše iskustvo sa jednim koji je bio prihvaćen kao naš. Na kraju je ipak ispao njihov... na veoma ružan način. I zato im ne verujem... ništa! Jer na kraju uvek ostane ona njihov lični osećaj inferiornosti u odnosu na Srbe i to ih ubija...
E to ubije,brate...ufff...kad stisne neznam gde ću... :confused: Prosto mi dođe da iz kože izletim :lol:
 

IZUVACH

Početnik
Poruka
22
Pa ja ne mogu da vjerujem da je Jevrem smrdljivi Brkovic zasluzio da se ovoliko citira i da se o njemu prica. Kao prvo, on nije nikakav poznati crnogorski pjesnik jer polupismeni nekadasnji djak vecernje skole ne moze biti nikakav poznati umjetnik u mojoj Crnoj Gori. On je jedna bitanga koja se do devedesetih deklarisala nista manje nego kao Cetnik a sada je samo Milov instrument u konstruisanju neke nove dukljanske kulture budibogsnama o kome ja kucam odje... Pa njemu se svaki iole pismeni crnogorac sprda kad cuje za njegovo ime i on je za vasu informaciju tako marginalan tip cija egzistencija zavisi samo od zivota ovog nakaradnog rezima koji je takodje na izdisaju... Vjerujte vi meni, znam ja ko je ta fukara odlicno...
 

Top