Kajanje

[Džudi S]

Život nije savršen. Ni mi nismo savršeni. Savršenstvo ne postoji.

Samim tim, pravimo greške. Namerne i slučajne. Nadam se da više pravimo slučajnih grešaka.

Te slučajne greške mogu da se isprave.

Kada ih slučajno, iz neznanja i spontanih reakcija napravimo, mi osećamo kajanje. Kajemo se jer smo povredili ili nešto drugo uradili osobi koja nam je bliska.

Kajemo se i zbog grešaka napravljenih u prošlosti, ali prošlost ne možemo da ispravimo.

****

Kako se osećate kada nenamerno povredite osobu ili osobe do kojih vam je stalo, sa kojima ste bliski?

Da li je kajanje jedan korak do ispravljanja greške?

I kakve sve greške postoje kada se kajemo zbog njih?


Foto: Pixabay com.

 

[Џорџи]

Nema sanse da sam nekog prvi povredio ili bilo koga ko nije zasluzio,mogo sam da budem tolerantniji prema majci ali njena sabicnost i manipulacija je gore sazluzila

 

[bird again]

Mislim da ja nikoga nisam povredila, bar ne namerno.
Da li sam pogresila negde?
Mozda sam ja povredila nekog nenamerno. Mozda sam htela vise nego sto treba.
Svako sebi sudi.

Da li je osecaj krivice zdrav osecaj? Da li je kajanje zdrava emocija?
Kako nesto moze biti dobro ili zdravo ako se covek tada lose oseca?

 

[Lovac Luka ulovio vuka]

kajem se jako zbog mnogih uvreda, al nema nazad, gledam da ne ponovim

 

[Mecenaa]

Uzasno se kajem i kajacu se do kraja zivota zbog necega sto sam svesno uradio.imao sam neki haos i nesvesno sam povredio vrlo,vrlo dragu i bitnu osobu u mom zivotu.
Ne mogu to da ispravim nikako i svestan sam toga.pokusavao sam par puta da nazovem tu osobu i da prelomim "oprosti" ali nemam hrabrosti.
To sto se kajem ne ispravlja moju gresku.tiha patnja do kraja zivota.

 

[Džudi S]

Da li je osecaj krivice zdrav osecaj? Da li je kajanje zdrava emocija?
Kako nesto moze biti dobro ili zdravo ako se covek tada lose oseca?

Kajanje nije zdravo osećanje, ali je ono možda put ka zdravom osećanju.

Razgovaramo sa osobom koju smo nenamerno povredili i kroz taj razgovor možemo da ispravimo grešku.. I tada, posle razgovora, osećamo se bolje.

Uzasno se kajem i kajacu se do kraja zivota zbog necega sto sam svesno uradio.imao sam neki haos i nesvesno sam povredio vrlo,vrlo dragu i bitnu osobu u mom zivotu.
Ne mogu to da ispravim nikako i svestan sam toga.pokusavao sam par puta da nazovem tu osobu i da prelomim "oprosti" ali nemam hrabrosti.
To sto se kajem ne ispravlja moju gresku.tiha patnja do kraja zivota.

Ako ti je mnogo, mnogo stalo do te osobe, skupi hrabrost, zovi.. Objasni sve. I ako odgovor na tvoje " Oprosti" bude negativno, ipak će ti biti bolje. Pokušao si, bio hrabar.

 

[Paula]

Pa mislim, svaki čovk greši i onda je i normalno da se kaje
sve je to neko životno iskustvo

 

[UltraBasic]

Kako se osećate kada nenamerno povredite osobu ili osobe do kojih vam je stalo, sa kojima ste bliski?

Kajem se momentalno i to pokazujem, ali ne ostavljam u sebi ništa od toga za kasnije.
Ne mogu ni slučajno da potkradem, slažem, prevarim, pa ni ružnu reč prevalim na te adrese, ali mnogo toga mogu iz neznanja da uradim što će neprijatno iznenaditi nekog važnog iz mog života. Šta da se radi...
Bog će sve to staviti na svoje mesto, pošto mi je samo Bog izvestan.
Bog dao svakom da za svoje grehe plati, a meni je najbolje nevidljivo.
Npr. imam prilike na svakom koraku da ne uradim nekoj levoj osobi nešto neprijatno što je desna meni... ako me razumete, kao i da ono "iz neznanja" pretvorim u znanje, mada...

Evo, ne znam! Doveka se ni za šta ne mogu kajati, pa neka se ljuti ko i koliko hoće.

 

[bird again]

Kajanje nije zdravo osećanje, ali je ono možda put ka zdravom osećanju.

Razgovaramo sa osobom koju smo nenamerno povredili i kroz taj razgovor možemo da ispravimo grešku.. I tada, posle razgovora, osećamo se bolje.




Ako ti je mnogo, mnogo stalo do te osobe, skupi hrabrost, zovi.. Objasni sve. I ako odgovor na tvoje " Oprosti" bude negativno, ipak će ti biti bolje. Pokušao si, bio hrabar.

Da bismo se izlecili od te krivice ili kajanja treba prvo sebi da oprostimo.
Razgovor sa osobom je nesto drugo.
Ni ne mora da se desi.

 

[Džudi S]

@bird again Slažem se.

Mislim da je teško da oprostimo sebi. Nekako, kao da više volimo osećaj krivice. Ne znam zašto je to tako.

Osećaj krivice je jedan simptom depresije, ali ne moraju automatski svi koji osećaju neku krivicu da budu depresivni. To je samo jedan simptom.

Kajanje je strašan osećaj, bar meni. Jako je neprijatan. Ako nesvesno povredim osobu, kajem se. Ali naučila sam da imam i mane, ne samo vrline.

Na taj način, kada shvatimo da smo samo ljudi koji mogu da greše, opraštamo sebi.

To je neko moje mišljenje, ne mora da bude tačno.

 

[Serafim]

Postavlja se pitanje da li se kajemo jer smo povredili drugog ili se kajemo zbog sebe. Motivi su različiti

 

[Mecenaa]

Ja nema sta sam sebi da oprostim.kriv sam i to je to a da pozovem x puta sam gledao tel i broj i nisam imao hrabrosti da okrenem.ne znam sta da kaxem.oprosti sto sam ti zbog moje gluposti sjebo zivot
Ne ide nekako.to je postala fioka u secanju bez prasine.stalno je otvaram i dok sam ziv cu se secati toga.
Zbog gluposti,sekunde upropastis nesto,nema tu oprosta i mogu da se kajem ceo zivot.samo ono tiha patnja.sta cu...
Ovo pricam za bas nekog bliskog.
Iskreno upropastio sam svesno mnogo ljudi a za to se nikad nisam kajao.eto karma je cudo

 

[The_Night_Hawk]

Kajanje je dobro i korisno
ali samo kad je iskreno i bez kalkulacija tipa
e sad cu ja da se jajem pa ce...
necce bre
Ako se kajes ucini to jer ti je istinski zhao
u suprotnom dzaba trosis energiju i vreme...

 

[Urwald]

Samim tim, pravimo greške. Namerne i slučajne. Nadam se da više pravimo slučajnih grešaka.
Te slučajne greške mogu da se isprave.

Nekada da, a nekada i ne baš...

Kada ih slučajno, iz neznanja i spontanih reakcija napravimo, mi osećamo kajanje. Kajemo se jer smo povredili ili nešto drugo uradili osobi koja nam je bliska.

Po meni jave se 2 osećanja u takvim momentima, pa koje jače prevagne.
Prvo je osećaj krivice jer smo se o nekog ogrešili, drugo je osećaj sramote jer je neko provalio da smo se o njega ogrešili.
Neka linija po meni jeste ako jednom napravimo tako neku grešku o drugu osobu - ok je ako je ne ponovimo više i naučimo nešto iz tog iskustva, sa druge strane ako neko često ponavlja i čini takve stvari e to je već problem...

Kajemo se i zbog grešaka napravljenih u prošlosti, ali prošlost ne možemo da ispravimo.

Na žalost je tako, i to primećujem kod prilično velikog broja ljudi kod nas. Fascinantno mi je što neki žale i kaju se zbog nekih po meni sitnica iz prošlosti godinama...

Kako se osećate kada nenamerno povredite osobu ili osobe do kojih vam je stalo, sa kojima ste bliski?

Bude mi možda na neko kraće vreme žao, mada mislim da mi se nije dešavalo skorije da nekoga tako povredim.

Da li je kajanje jedan korak do ispravljanja greške?

Iskreno mislim da nije, pogotovu ako je u kontekstu da se razvija usled uticaja/prisile drugih tzv. "guilt tripping".
Ako mi je žao zbog nečega što sam uradio, gledaću da nadomestim tom nekom i da naučim iz tog iskustva kako istu grešku ne bih ponovio ni prema nekom drugom.

I kakve sve greške postoje kada se kajemo zbog njih?

Velike koje najčešće prate ceo život i male koje su maltene nebitne.
Pod velike mi spada ono što ne možemo da ponovimo, tipa ubijemo nekoga u saobraćajci i sl. Ili pak nekome nanesemo toliku štetu da od nje ne može da se oporavi. Sve ostalo mi je nekako meh...

Btw, dok sam bio dosta mlađi put me je nekako odveo u jednu kafanu jedne večeri gde je pored mene seo lik koji je skorije izašao sa robije zbog ubistva, pošto sam tada bio u modu da samo slušam, neka dva sata sam proveo slušajući njegovu priču.
Kako reče to je iskustvo od kojeg ne može da pobegne i koje će ga pratiti dok je živ...
Ostavilo prilično jak utisak na mene

 

[Džudi S]

Da li ste se nekada kajali zbog pojedinih odluka koje ste doneli u bliskoj ili daljoj prošlosti?

Te odluke imaju veze samo sa nama samima, ne štete drugim osobama u našem okruženju.

Razmišljam o odluci koju sam donela pre možda godinu dana. Bila je ispravna sa ove vremenske distance, ali..

Nekada pomislim šta bi bilo da sam donela drugačiju odluku, odluku koja bi promenila moj život i u sadašnjosti i u budućnosti.

Da, znam da ne treba da razmišljam o tome, šta bi bilo kad bi bilo..samo se ponekad setim..

 

[Banovic_Strahinja]

S jedne strane- kajanje je dokaz da nismo psihopate ili osobe s narcisoidnim poremecajem licnosti, i to je dobra stvar, s druge strane kajanje je samo po sebi besmisleno ako ne uradimo nesto po tom pitanju- bilo da izvucemo neku pouku, ili da uradimo nesto po tome,
svi smo mi nesavrseni ljudi i pravimo greske i cesto se kajemo zbog toga, ali se treba potruditi da te greske ne ponavljamo, barem ne cesto, i kad je moguce da pokusamo da ispravimo gresku- a tu treba i jakog karaktera i hrabrosti,
a zapravo je dugorocno mnogo bolje da pokusamo da ispravimo gresku nego da patimo, nekad i do kraja zivota, a ako smo nekoga povredili cesto izvinjenje mnogo znaci, a nama olaksa zivot, i vecina ubica na neki nacin zeli da bude uhvaceno i priznanje krivice im da neko olaksanje (ako su koliko toliko normalni).
Nas sopstveni ego je cesto nas najveci neprijatelj, nisam religiozan, ali mislim da je na to Hrist mislio kad je rekao: "Blago siromasnima duhom jer je njihovo carstvo nebesko". naglasio je vaznost toga da se bude skroman, ponizan i ne biti ohol, jer onda osobu ceka pakao i na ovoj zemlji.
Nazovite tu osobu, porazgovarajte nekako, pocnite izdaleka, ali nemojte da dozivotno trpite zbog slabosti sopstvenog ega.
Durenje i bezobrazluk je zapravo znak slabog karaktera, a impulzivnost je prema klasifikacije zapravo kategorija koja ne spada u normalne, ali ni u psihopate i sociopate- jer su ovi barem kadri da manipulisu druge da se strpe zbog neke svoje koristi, a impulzivni nemaju te inteligencije da bi mogli ikoga manipulisati, mogu samo drugima i sebi stetiti, a najvise samima sebi.

 

[Lovac Luka ulovio vuka]

Da li ste se nekada kajali zbog pojedinih odluka koje ste doneli u bliskoj ili daljoj prošlosti?

Te odluke imaju veze samo sa nama samima, ne štete drugim osobama u našem okruženju.

Razmišljam o odluci koju sam donela pre možda godinu dana. Bila je ispravna sa ove vremenske distance, ali..

Nekada pomislim šta bi bilo da sam donela drugačiju odluku, odluku koja bi promenila moj život i u sadašnjosti i u budućnosti.

Da, znam da ne treba da razmišljam o tome, šta bi bilo kad bi bilo..samo se ponekad setim..

ja sam jednom zbog devojke u koju sam bio ludo zaljbljen, a koja me je koristila za sex, ili kako bi ona rekla "nacin da ucinimo jedno drugo srecnim" rasturio celo nase zajednicno drustvo, a znali smo se skoro 10 godina. Jako se kajem, izgubio sam prijatelje. Ja hteo vezu ona ne, i ja po svima vredjaj gde najvise boli, grozno :/ tu se kajem. A sto je najgore kad je zaljubljenost prošla, ona i ja smo i dalje prijatelji.
A i nju sam uvredio na milion nacina, isto gde najvise boli. Mladost ludost

 

[Banovic_Strahinja]

Ja nema sta sam sebi da oprostim.kriv sam i to je to a da pozovem x puta sam gledao tel i broj i nisam imao hrabrosti da okrenem.ne znam sta da kaxem.oprosti sto sam ti zbog moje gluposti sjebo zivot

Trebao bih da kontaktiras tu osobu, cak i ako se ne zavrsi pozitivno, opet ce ti biti nesto lakse jer si barem pokusao da popravis situaciju, pokusaj skupiti hrabrosti i poslati barem SMS, ako ne mozes skupiti hrabrosti, popije jedno 6 pivi da olaksa situaciju pa onda posalji poruku,
cesto sam posredovao u takvim nekvim situacijama gde obe strane glume neku tvrdoglavost ili sta je vec, i nakon izmirenja je bilo mnogo bolje i obe strane su bile mnog sretnije, ne znam mnogo o tebi, ali iz par poruka koje sam procitao, imam osecaj da imas PTSD i to je neka olaksavajuca okolnost, pa ce valjda druga strana imati nesto razumevanja, na kraju krajeva svi mi nosimo neku odgovornost, svi smo ucinili stvari koje nismo i povredili ljude koje nismo trebali, mozemo barem pokusati da ispravimo stvari, i barem malo olaksamo situaciju i da ne nosimo tesku gorcinu sa sobom u grob.

 

[Zelena milja]

Da li ste se nekada kajali zbog pojedinih odluka koje ste doneli u bliskoj ili daljoj prošlosti?

Da.

Te odluke imaju veze samo sa nama samima, ne štete drugim osobama u našem okruženju.

Mislim da uvek ima veze s nekom osobom.
Ljudi su povezani.

 

[Džudi S]

Kajem se što nisam otišla na dve kafe koje su bile ranije dogovorene. Te dve osobe ću zauvek pamtiti.

Jedna od njih mi je uzor kada su intervjui i pisanje u pitanju.

 

[Pinocchio]

Ne kajem se ni zbog jedne reči ili odluke kada su međuljudski odnosi u pitanju. Sve što kažemo uvek je to sa nekim razlogom pa kada je i afektu ipak je neki razlog tu negde iza.

Pre bih se kajala zbog neizrečenog.