Kafanske legende i boemi

[Manga Hilux]

naslov kazuje mnogo toga , ako nešto znate za ljude koji su diplomirali život po kafanama , pišite o njima

 

[Manga Hilux]

Kafanske legende o našim piscima​

Boemi​

Znate onu čuvenu Berčekovu repliku iz "Lajanja na zvezde": "S takvim se predznanjem ide u kafanu"? Sigurno će i vama pasti na pamet kad pročitate kafanske anegdote naših slavnih pisaca.​

"Puna flaša" Radoja Domanovića

Radoje Domanović je, navodno, bio čest gost kafane "Tri šešira", a priča se da nije baš bio umeren u piću. Na pitanje „šta je bolje od pune čaše“, odgovarao je: „Puna flaša“.
Kako je kafana spasila život Janku Veselinoviću
Janko Veselinović glavni je akter mnogih kafanskih legendi, a sam je pričao kako mu je kafana spasla život. Jedne kišne noći, greda koja se nalazila nad krevetom Veselinovića i držala krov, srušila se na njegov krevet. Srećom, ovaj pisac je izbegao nesreću i prošao nepovređen jer se sve ovo zbilo pre ponoći, dok je on uživao u Skadarliji.
Kad Đura Jakšić plaća ceh

Đura Jakšić bio je poznat po tome što je često ceh u kafani plaćao svojom umetnošću. Tako je jednom pitao krčmara da mu da besplatnu večeru, s tim da mu Đura napiše pesmicu koja će mu se svideti. U slučaju da se krčmaru pesmica ne svidi, Đura će mu platiti gotovinom. Krčmar je pristao, a kada se Đura dobro najeo, počeo je da recituje pesmice jednu za drugom. Međutim, krčmaru se nijedna nije svidela. Najzad je Đura odrecitovao: „Ej, keso moja sa mnogo dinara, Iziđi iz džepa, isplati krčmara!“ – E, to mi se sviđa, to čekam! – reče krčmar. – E, vala, i ja jedva dočekah! – reče Đura i ode.

​

 

[dlugomir]

Branislav Nušić je bio poznat kafanski boem. Njemu pripisuju i rečenicu - kafana ne sme da trpi zbog porodice.

 

[FDDD]

Može neka moja anegdota mada nisam boem?
Eno spomenuo sam jednu cigansku kafanu gde sam odlazio sa nekim drugarom i konobarica Ciganka baci oko na mene ali ja nešto ne preferiram tu rasu i namontiram je nekako tom drugaru na jedvite jade i tako krene romansa, seks svako veče. Ali fazon što ona počela da nam piše recke za piće i tako bogami nekoliko meseci i napunismo svesku.
Onda izgore kafana sve sa sveskom

@Miris Pokošene Trave

 

[paketije]

Kafanske legende o našim piscima​

Boemi​

Znate onu čuvenu Berčekovu repliku iz "Lajanja na zvezde": "S takvim se predznanjem ide u kafanu"? Sigurno će i vama pasti na pamet kad pročitate kafanske anegdote naših slavnih pisaca.​

Na ovoj slici je Tin Ujevic, u zagrebackoj kafani "Tingl-Tangl"

 

[paketije]

najpoznatija beogradska boemska kafana je bila kafana "Dardaneli"
https://sr.wikipedia.org/wiki/Кафана_Дарданели

http://www.riznicasrpska.net/muzika/index.php?topic=628.0

 

[Manga Hilux]

Kafana Kod Tri Šešira u Beogradu. Nalazi se u Skadarliji, na adresi Skadarska 29. Otvorena je davne 1864. godine na mestu nekadašnje zanatske radionice, čiji je zaštitni znak bio tri šešira.
Centar noćnog života tadašnjeg Beograda seli se u Skadarliju, posebno u ovu kafanu. Ugostila je puno poznatih domaćih i svetskih poznatih ličnosti.
U domaćim specijalitetima su uživali Đura Jakšić, Branislav Nušić, Čiča Ilija Stanojević, Tin Ujević i mnogi drugi. Izdvaja se od ostalih restorana po velikom izboru rakija. Branislav Nušić ju je nazvao “Vinsko vrelo”.
Pruža odličan noćni, kao i porodični provod. Svake večeri možete uživati u starogradskoj muzici tamburaša uživo od 19h. Oduševiće Vas.
U prelepoj bašti kafane Tri šešira osetićete duh Skadarlije. Poseduje “Znak kvaliteta grada Beograda”. Nezaboravno je mesto kafanskog noćnog provoda. Posećuje ga puno stranaca. Jedno je od zaštitnih kafana našeg velegrada. Odavde će poneti uspomene kojih ćete se dugo sećati i rado ga prepričavati Vašim prijateljima.
Radno vreme je 11h do 2h svakog dana.
Kapacitet je 220 ljudi.
U Restoranu Tri šešira doživite deo tradicije stare i zaboravljene Srbije!

 

[ChristopherWalken]

 

[krompir 2.1.]

Kafana Kod Tri Šešira u Beogradu. Nalazi se u Skadarliji, na adresi Skadarska 29. Otvorena je davne 1864. godine na mestu nekadašnje zanatske radionice, čiji je zaštitni znak bio tri šešira.
Centar noćnog života tadašnjeg Beograda seli se u Skadarliju, posebno u ovu kafanu. Ugostila je puno poznatih domaćih i svetskih poznatih ličnosti.
U domaćim specijalitetima su uživali Đura Jakšić, Branislav Nušić, Čiča Ilija Stanojević, Tin Ujević i mnogi drugi. Izdvaja se od ostalih restorana po velikom izboru rakija. Branislav Nušić ju je nazvao “Vinsko vrelo”.
Pruža odličan noćni, kao i porodični provod. Svake večeri možete uživati u starogradskoj muzici tamburaša uživo od 19h. Oduševiće Vas.
U prelepoj bašti kafane Tri šešira osetićete duh Skadarlije. Poseduje “Znak kvaliteta grada Beograda”. Nezaboravno je mesto kafanskog noćnog provoda. Posećuje ga puno stranaca. Jedno je od zaštitnih kafana našeg velegrada. Odavde će poneti uspomene kojih ćete se dugo sećati i rado ga prepričavati Vašim prijateljima.
Radno vreme je 11h do 2h svakog dana.
Kapacitet je 220 ljudi.
U Restoranu Tri šešira doživite deo tradicije stare i zaboravljene Srbije!

rade na staru slavu 😭

pice ok cene su koje jesu i obzirom da je "za turiste" ne cudi.... ono sto cudi je da su hranu onaj smek ukus
sto je izdvajalo od drugih kafana u skadarliji uspeli da upopaste
Sada je ne bih nikome preporuci da jede ...samo da malo posedi popije pice i to je to

 

[Manga Hilux]

rade na staru slavu 😭

pice ok cene su koje jesu i obzirom da je "za turiste" ne cudi.... ono sto cudi je da su hranu onaj smek ukus
sto je izdvajalo od drugih kafana u skadarliji uspeli da upopaste
Sada je ne bih nikome preporuci da jede ...samo da malo posedi popije pice i to je to

od starih takvih objekata , čini mi se da samo pivnica na petrovaradinskoj tvrđavi ima taj šmek , ili se varam

 

[Manga Hilux]

Ernest Hemingvej

Nobelovac Ernest Hemingvej živeo je pravi avanturistički život. Osim lova, ribolova, planinarenja, imao je i jednu čudnu naviku, voleo je da se bije.
O vrednosti književnih dela Hemingveja izlišno je govoriti. Za života dobio je Nobelovu i Pulicerovu nagradu, kao i brojna druga priznanja. Proputovao je svet uzduž i popreko. Drugovao je sa kriminalcima, piscima, revolucionarima, političarima… Hemingvej je bio težak i prgav čovek, te je svoje nesuglasice sa drugim ljudima često rešavao pesnicama, i to mu se sviđalo.
Jednom prilikom, kao strastveni ribolovac, pisac se našao na nekakvom takmičenju u ribolovu. Nakon što je odneo ubedljivu pobedu, meštani lokalnih sela su se otvoreno pobunili. Kako je nagrada bila poveći novčani iznos, Hemingvej je šeretski odlučio da ponudi lokalcima mogućnost da mu oduzmu novac. Sve što je trebalo da urade jeste da ga nokautiraju. Prvi izazivač istrajao je malo više od jednog minuta pre nego što se našao na podu. Ista sudbina zadesila je i sledeću trojicu. Nakon što je prebio četvoricu suparnika, Hemingvej je pokupio svoju zasluženu nagradu i nestao.

Hemingvej i sukobi sa ostalim književnicima​

Džejms Džojs bio je blizak prijatelj sa Hemingvejem. Dvojac je istovremeno boravio u međuratnom Parizu. Francuska prestonica tada je predstavljala raj za boeme i avanturiste. Džojs jeste bio boem, ali teško da je bio avanturista. Sitan i nerazvijen, bio je potpuna suprotnost Hemingveju. Kada bi Džejms ušao u kakvu oštru raspravu sa nekim koja je pretila da pređe u fizički sukob, prosto se povlačio iza Hemingveja uz reči „Erneste, sredi ga“. Džojs je kasnije žestoko branio dela svoga prijatelja govoreći da „Hemigvej piše kako se i ponaša“.
Ernest se često svađao i sa kolegama književnicima. Na listi neprijatelja bili su mu Istman, Ficdžerald, te pesnik Volas Stivens, ali i glumac Orson Vels. Od pomenutih pesnik Stivens se verovatno najlošije proveo. Naime, on je jednom prilikom na nekakvom događaju izvređao Hemingvejevu rođaku povodom njenog srodstva sa piscem. Nekoliko dana kasnije, Ernest je saznao sve o incidentu od svoje rođake i odlučio je da pronađe pesnika. Sreo ga je na ulici i prišao mu u trenutku kada se Volas hvalio svojim skorašnjim nastupom pred Hemingvejovom rođakom. Nakon kraćeg „razgovora“ dvojice umetnika, Hemingvej je otišao na piće, a Volas je prevezen u bolnicu.
Iako u poznim godinama, Hemingvej je u dvorištu svog doma imao ring, gde je često pozivao svoje goste da sparinguju. U to vreme Ernest je bio i sudija amaterskim bokserima na Floridi. Tada je američka javnost bila sklona optužbama da pisac zapravo nije ništa više nego glumac, te da su njegove dogodovštine mahom izmišljene. Ko je zapravo bio Ernest Hemingvej verovatno najbolje svedoči izjava čuvene glumice, Marlen Ditrih:
Najizuzetnija stvar vezana za Ernesta jeste činjenica da je on pronašao vremena da uradi stvari o kojima drugi muškarci samo sanjaju.

 

[Plant]

Još jedna za Đuru..
Inače je on ovdašnji... sin sveštenika iz Srpske Crnje, kojeg se otac bio odrekao jer je bio pusnik (pust=nevaljao).

Opkladio se sa krčmarom da ima "onu stvar" veću , tj. dužu od mačkovog repa...
Izmeri krčmar mačku rep, a Ðura kaže:
Njemu si merio od dupeta... i meni tako da meriš

 

[86bogomoljka]

 

[Manga Hilux]

Novac koji je pristizao omogućio je Picassu da živi kako je htio, životom punim provoda i lijepih žena. Prva njegova pariska muza zvala se Fernande Oliver (1881–1966). Bila je umjetnica, boem i mnogo je voljela Picassa, koji ju je portertirao više od 60 puta. Ipak, Picasso ju je ostavio i okrenuo se drugoj dami po imenu Eva Goue. Njeno lice danas nalazimo na gotovo svim slikama iz Picassove faze kubizma. Umrla je 1915. u svojoj 30. godini. Njenu smrti slikar nikad nije prežalio. Gotovo sva ženska lica koja je slikao u narednim decenijama nosila su u sebi trag ove žene. Njihova blijeda, napaćena izobličena lica bila su lica Eva Goue.

 

[Manga Hilux]

Srpski glumci - najveći boemi Beograda​

Pored pisaca koji su veoma poznati boemi Beograda, i glumci i muzičari se takođe izdvajaju kao najveći boemi Beograda. Kafana “Manjež” i “Dardaneli” su važile za nezaobilazne stanice glumaca.

 

[Darth Vader]

Like a boss.

 

[Manga Hilux]

Pogledajte prilog 1297336

Like a boss.

pa kaži koja je to kafana, možda neko i dođe da popije pivo i da se vidi sa tobom