Kafanske legende i boemi

Kafanske legende o našim piscima​

Boemi​

Znate onu čuvenu Berčekovu repliku iz "Lajanja na zvezde": "S takvim se predznanjem ide u kafanu"? Sigurno će i vama pasti na pamet kad pročitate kafanske anegdote naših slavnih pisaca.​

main image


"Puna flaša" Radoja Domanovića
radoje.jpg


Radoje Domanović je, navodno, bio čest gost kafane "Tri šešira", a priča se da nije baš bio umeren u piću. Na pitanje „šta je bolje od pune čaše“, odgovarao je: „Puna flaša“.
Kako je kafana spasila život Janku Veselinoviću
Janko Veselinović glavni je akter mnogih kafanskih legendi, a sam je pričao kako mu je kafana spasla život. Jedne kišne noći, greda koja se nalazila nad krevetom Veselinovića i držala krov, srušila se na njegov krevet. Srećom, ovaj pisac je izbegao nesreću i prošao nepovređen jer se sve ovo zbilo pre ponoći, dok je on uživao u Skadarliji.
Kad Đura Jakšić plaća ceh
dd66f-djura-jaksic_660x330.jpg

Đura Jakšić bio je poznat po tome što je često ceh u kafani plaćao svojom umetnošću. Tako je jednom pitao krčmara da mu da besplatnu večeru, s tim da mu Đura napiše pesmicu koja će mu se svideti. U slučaju da se krčmaru pesmica ne svidi, Đura će mu platiti gotovinom. Krčmar je pristao, a kada se Đura dobro najeo, počeo je da recituje pesmice jednu za drugom. Međutim, krčmaru se nijedna nije svidela. Najzad je Đura odrecitovao: „Ej, keso moja sa mnogo dinara, Iziđi iz džepa, isplati krčmara!“ – E, to mi se sviđa, to čekam! – reče krčmar. – E, vala, i ja jedva dočekah! – reče Đura i ode.

​

 
Može neka moja anegdota mada nisam boem?
Eno spomenuo sam jednu cigansku kafanu gde sam odlazio sa nekim drugarom i konobarica Ciganka baci oko na mene ali ja nešto ne preferiram tu rasu i namontiram je nekako tom drugaru na jedvite jade i tako krene romansa, seks svako veče. Ali fazon što ona počela da nam piše recke za piće i tako bogami nekoliko meseci i napunismo svesku.
Onda izgore kafana sve sa sveskom

@Miris Pokošene Trave
 
Kafana Kod Tri Šešira u Beogradu. Nalazi se u Skadarliji, na adresi Skadarska 29. Otvorena je davne 1864. godine na mestu nekadašnje zanatske radionice, čiji je zaštitni znak bio tri šešira.
Centar noćnog života tadašnjeg Beograda seli se u Skadarliju, posebno u ovu kafanu. Ugostila je puno poznatih domaćih i svetskih poznatih ličnosti.
U domaćim specijalitetima su uživali Đura Jakšić, Branislav Nušić, Čiča Ilija Stanojević, Tin Ujević i mnogi drugi. Izdvaja se od ostalih restorana po velikom izboru rakija. Branislav Nušić ju je nazvao “Vinsko vrelo”.
Pruža odličan noćni, kao i porodični provod. Svake večeri možete uživati u starogradskoj muzici tamburaša uživo od 19h. Oduševiće Vas.
U prelepoj bašti kafane Tri šešira osetićete duh Skadarlije. Poseduje “Znak kvaliteta grada Beograda”. Nezaboravno je mesto kafanskog noćnog provoda. Posećuje ga puno stranaca. Jedno je od zaštitnih kafana našeg velegrada. Odavde će poneti uspomene kojih ćete se dugo sećati i rado ga prepričavati Vašim prijateljima.
Radno vreme je 11h do 2h svakog dana.
Kapacitet je 220 ljudi.
U Restoranu Tri šešira doživite deo tradicije stare i zaboravljene Srbije!
 
Manga Hilux:
Kafana Kod Tri Šešira u Beogradu. Nalazi se u Skadarliji, na adresi Skadarska 29. Otvorena je davne 1864. godine na mestu nekadašnje zanatske radionice, čiji je zaštitni znak bio tri šešira.
Centar noćnog života tadašnjeg Beograda seli se u Skadarliju, posebno u ovu kafanu. Ugostila je puno poznatih domaćih i svetskih poznatih ličnosti.
U domaćim specijalitetima su uživali Đura Jakšić, Branislav Nušić, Čiča Ilija Stanojević, Tin Ujević i mnogi drugi. Izdvaja se od ostalih restorana po velikom izboru rakija. Branislav Nušić ju je nazvao “Vinsko vrelo”.
Pruža odličan noćni, kao i porodični provod. Svake večeri možete uživati u starogradskoj muzici tamburaša uživo od 19h. Oduševiće Vas.
U prelepoj bašti kafane Tri šešira osetićete duh Skadarlije. Poseduje “Znak kvaliteta grada Beograda”. Nezaboravno je mesto kafanskog noćnog provoda. Posećuje ga puno stranaca. Jedno je od zaštitnih kafana našeg velegrada. Odavde će poneti uspomene kojih ćete se dugo sećati i rado ga prepričavati Vašim prijateljima.
Radno vreme je 11h do 2h svakog dana.
Kapacitet je 220 ljudi.
U Restoranu Tri šešira doživite deo tradicije stare i zaboravljene Srbije!
Kliknite za proširenje...

rade na staru slavu 😭

pice ok cene su koje jesu i obzirom da je "za turiste" ne cudi.... ono sto cudi je da su hranu onaj smek ukus
sto je izdvajalo od drugih kafana u skadarliji uspeli da upopaste :(
Sada je ne bih nikome preporuci da jede ...samo da malo posedi popije pice i to je to
 
krompir 2.1.:
rade na staru slavu 😭

pice ok cene su koje jesu i obzirom da je "za turiste" ne cudi.... ono sto cudi je da su hranu onaj smek ukus
sto je izdvajalo od drugih kafana u skadarliji uspeli da upopaste :(
Sada je ne bih nikome preporuci da jede ...samo da malo posedi popije pice i to je to
Kliknite za proširenje...
od starih takvih objekata , čini mi se da samo pivnica na petrovaradinskoj tvrđavi ima taj šmek , ili se varam
 
Ernest Hemingvej

Nobelovac Ernest Hemingvej živeo je pravi avanturistički život. Osim lova, ribolova, planinarenja, imao je i jednu čudnu naviku, voleo je da se bije.
O vrednosti književnih dela Hemingveja izlišno je govoriti. Za života dobio je Nobelovu i Pulicerovu nagradu, kao i brojna druga priznanja. Proputovao je svet uzduž i popreko. Drugovao je sa kriminalcima, piscima, revolucionarima, političarima… Hemingvej je bio težak i prgav čovek, te je svoje nesuglasice sa drugim ljudima često rešavao pesnicama, i to mu se sviđalo.
Jednom prilikom, kao strastveni ribolovac, pisac se našao na nekakvom takmičenju u ribolovu. Nakon što je odneo ubedljivu pobedu, meštani lokalnih sela su se otvoreno pobunili. Kako je nagrada bila poveći novčani iznos, Hemingvej je šeretski odlučio da ponudi lokalcima mogućnost da mu oduzmu novac. Sve što je trebalo da urade jeste da ga nokautiraju. Prvi izazivač istrajao je malo više od jednog minuta pre nego što se našao na podu. Ista sudbina zadesila je i sledeću trojicu. Nakon što je prebio četvoricu suparnika, Hemingvej je pokupio svoju zasluženu nagradu i nestao.

Hemingvej i sukobi sa ostalim književnicima​

Džejms Džojs bio je blizak prijatelj sa Hemingvejem. Dvojac je istovremeno boravio u međuratnom Parizu. Francuska prestonica tada je predstavljala raj za boeme i avanturiste. Džojs jeste bio boem, ali teško da je bio avanturista. Sitan i nerazvijen, bio je potpuna suprotnost Hemingveju. Kada bi Džejms ušao u kakvu oštru raspravu sa nekim koja je pretila da pređe u fizički sukob, prosto se povlačio iza Hemingveja uz reči „Erneste, sredi ga“. Džojs je kasnije žestoko branio dela svoga prijatelja govoreći da „Hemigvej piše kako se i ponaša“.
Ernest se često svađao i sa kolegama književnicima. Na listi neprijatelja bili su mu Istman, Ficdžerald, te pesnik Volas Stivens, ali i glumac Orson Vels. Od pomenutih pesnik Stivens se verovatno najlošije proveo. Naime, on je jednom prilikom na nekakvom događaju izvređao Hemingvejevu rođaku povodom njenog srodstva sa piscem. Nekoliko dana kasnije, Ernest je saznao sve o incidentu od svoje rođake i odlučio je da pronađe pesnika. Sreo ga je na ulici i prišao mu u trenutku kada se Volas hvalio svojim skorašnjim nastupom pred Hemingvejovom rođakom. Nakon kraćeg „razgovora“ dvojice umetnika, Hemingvej je otišao na piće, a Volas je prevezen u bolnicu.
Iako u poznim godinama, Hemingvej je u dvorištu svog doma imao ring, gde je često pozivao svoje goste da sparinguju. U to vreme Ernest je bio i sudija amaterskim bokserima na Floridi. Tada je američka javnost bila sklona optužbama da pisac zapravo nije ništa više nego glumac, te da su njegove dogodovštine mahom izmišljene. Ko je zapravo bio Ernest Hemingvej verovatno najbolje svedoči izjava čuvene glumice, Marlen Ditrih:
Najizuzetnija stvar vezana za Ernesta jeste činjenica da je on pronašao vremena da uradi stvari o kojima drugi muškarci samo sanjaju.
36984436_1910027202352207_6622921393853956096_n.jpg
 
Još jedna za Đuru..
Inače je on ovdašnji... sin sveštenika iz Srpske Crnje, kojeg se otac bio odrekao jer je bio pusnik (pust=nevaljao).

Opkladio se sa krčmarom da ima "onu stvar" veću , tj. dužu od mačkovog repa...
Izmeri krčmar mačku rep, a Ðura kaže:
Njemu si merio od dupeta... i meni tako da meriš
 
8d33af082dd23df1c443d035fde0aad4.jpg

Novac koji je pristizao omogućio je Picassu da živi kako je htio, životom punim provoda i lijepih žena. Prva njegova pariska muza zvala se Fernande Oliver (1881–1966). Bila je umjetnica, boem i mnogo je voljela Picassa, koji ju je portertirao više od 60 puta. Ipak, Picasso ju je ostavio i okrenuo se drugoj dami po imenu Eva Goue. Njeno lice danas nalazimo na gotovo svim slikama iz Picassove faze kubizma. Umrla je 1915. u svojoj 30. godini. Njenu smrti slikar nikad nije prežalio. Gotovo sva ženska lica koja je slikao u narednim decenijama nosila su u sebi trag ove žene. Njihova blijeda, napaćena izobličena lica bila su lica Eva Goue.
 

Srpski glumci - najveći boemi Beograda​

Pored pisaca koji su veoma poznati boemi Beograda, i glumci i muzičari se takođe izdvajaju kao najveći boemi Beograda. Kafana “Manjež” i “Dardaneli” su važile za nezaobilazne stanice glumaca.
 

DOLAZIO U DISKOTEKU U PIDŽAMI I PAPUČAMA Poznati glumac je bio veliki boem, ali ove stvari o njemu niste znal​

Njegove kolega i dalje prepričavaju njegove dogodovštine
Mnogo je priča koje su ostale iza Zorana Radmilovića , a opet nedovoljno koliko bi mi želeli. U svakoj novoj koju saznamo, vidimo nesvakidašnji humor koju je ovaj glumac nosio sa sobom kao i nepretenciozan i opušten stav kojim je šarmirao.
amp_images

Printscreen
Foto: Youtube/Printscreen

Priče o raznoraznim odlascima u kafane su poznate za ovog glumca, kao i za svakog boema tih godina koji je držao do sebe. Međutim, Zoran je voleo da izađe i u nešto modernija mesta, pa je tako bio čest gost u diskoteci Duga, u kojoj su se pojavljivali i mnogi drugi glumci.
Bio je dobar prijatelj sa čuvenim disk džokejom iz Duge, Čupkom, međutim, s obzirom da je živeo jako blizu ovog kultnog okupljališta mladih, često se dešavalo da se pojavi tamo obučen kao da je istog trenutka izašao iz kreveta.
amp_images

Printscreen


Njegove kolega i dalje prepričavaju njegove dogodovštine, a Aljoša Vučković je na događaju povodom 40 godina od premijere serije "Priče iz Majstorske radionice" ispričao jednu anegdotu.

- Zoran je stanovao blizu diskoteke i dešavalo se da dođe pred spavanje u pidžami i sa "papuče", kako je on voleo da kaže. Na ulazu bi mu rekli - "ne možete da uđete", na šta bi on odgovorio ono njegovo čuveno - "Ajde! Ti meni da kažeš da ja ne mogu da uđem. Vidiš kako sam obučen. Ovo je pidžama za izlazak, a papuče su iz Zaječara." A onda mu je izbacivač rekao, "ako je tako, onda izvolte". Još bi se i zezao kako ga čeka tamo jedna dama, a onda bi pokazao na Čupka, koji je imao dugačku kosu - rekao je on.
Nije to jedina priča iz Duge u kojoj je Radmilović bio u pidžami. Jednoj je svedočio i Žarko Laušević.
- Igrao sam Hasanaginicu, bio sam Hasanaga, i imao sam još jednu ulogu i moj prijatelj Ljubo Dapčević me je odveo u Dugu, to je bilo prestižno mesto i pošto je želeo da me gurne malo u taj svet, krene naglas - ‘dve glavne uloge’… - pričao je Laušević u jednom intervjuu.
amp_images

Printscreen
Printscreen

I dok je Lauševićev prijatelj njega hvalio, Žarko je bacio pogled ka šanku, a tamo jedan čovek u donjem delu pidžame i sakou.
- I dok moj prijatelj govori, on se okrene i kaže – ‘Sinoć si bio dobar, preksinoć si jeo go..a’. Zoran Radmilović - priseća se Laušević.
- Taman da otvorim usta da progovorim, a on mi kaže: ‘Šta je, sad hoćeš da pričaš o tome? Neće moći ove noći - završio je Laušević.
 
ja cu opisati Šomi(ja) i gospodja Lolu autenticni duo koji sam gledao u kaficu u kraju.
Da nisam bio neposredni svedok dogajaja tesko bih poverovao u ovaj kolaz.
Negde '90 resio Šomi da proda auto.
Nakon uspesne transakcije ode do kafica "necu da ti kazem ime" da nazdravi.
Bio je dobar 4000DM.
Za sankom je sedela gospodja Lola.
Castio je vinjakom. Castio je sve redom.
Tri dana i noci nisu izasli iz kafica.
Popili su auto.
 
U negdašnjoj kafani "kod Mije alasa" je uvek bilo puno,.. od prvog sutona do ranog svitanja.
Inače tu kafanu ćete naći u istorijskom arhivu Beograda i pod nazivom "kod Mike alasa". Vlasnik se zvao Mihajlo - tepali su mu Mija.
12 lepih godinica je u njoj ordinirao i goste zabavljao najomiljeniji beogradski ciganin Aca Jovanović. Prelep napukli glas ( od alkohola i nikotina), pesmom je žalostio i uveseljavao uglednu klijentelu:

🎶 Ima dana i lepih i ružnih.
Ima noći veselih i tužnih.
Biće dana, biće još i sreće,
al ljubavi jedne biti neće… 🎵​
 
Toma Zdravković?
To je onaj pevač što je od škole imao samo osnovnu i kurs za traktoristu? Tačno. Onaj što se tri puta ženio i na kraju umro bez poroda? Upravo tako. Onaj što je čitavo bogatstvo proćerdao po kafanama i kockarnicama da bi iza njega ostao samo jednosoban stan na Petlovom brdu? Potpuno ste u pravu. Pa po čemu je jedan takav zaslužio rubriku u „Vremenu“? E pa, gospođo, teško je to objasniti. Razlog je manje-više bizaran: on je, znate, bio najbolji.

Vidite, njegova priča počinje u selu Pečenjevac kod Leskovca. Pošto tamo posla nije bilo, morao je u varoš trbuhom za kruhom. Radio je najteže fizičke poslove, na građevini i tome slično. Jedno vreme fizikalisao je u leskovačkoj bolnici, a u pauzama bi znao da sedne na stepenice i da peva na sav glas. Na kraju su ga primetili. To je bilo neko drugo vreme kada nije bilo dovoljno isprsiti se za pet-šest hiljada maraka i snimiti ploču. Trebalo je napisati pesmu i otpevati je. A on je znao i jedno i drugo.

Ako se ikada nađe nekakav istoričar popularne kulture kome ovakve teme nisu ispod časti, verovatno će zabeležiti da je dotični Zdravković prvi javni nastup imao ranih sedamdesetih, u hotelu „Dubočica“ u Leskovcu. Pevao je pre Silvane, koja mu je i kasnije pomagala. Da, da, reč je o Silvani Armenulić. Ne, gospođo, nije to ona pevaljka kako kažete, već dama kakva Vi nećete postati ni za tri života. Bez uvrede, molim, to su fakti. Elem, Silvana mu je malo pomogla na početku. Ostalo je istorija.

Potpuno ste u pravu, gospođo, njegove pesme nisu imale naročitu umetničku vrednost. Nije imao ni školovan glas. Ipak, čak i danas, posle toliko godina, kad negde krene njegova pesma, oči se ovlaže, ruke podignu, čaša razbije nekako sama od sebe, a svirac, ‘bem li mu ćemane, dobro se ovajdi. Najniži porivi, zadimljena krčma, odvratne mačo balkanske alkoholne orgije? Možda ste u pravu, ali, kako da Vam kažem, neki ljudi još uvek vole da osete miris duše, ili bar da joj čuju glas. A Toma je imao dušu, onu što od sreće tugu tka. Balkanci to vole. Pa i Halil Džubran, i Bodler, i bog te pita ko sve nije pevao o pijanstvu. Šta je Toma gori od njih?

Možda niste znali, ali g. Zdravković se vo vremja ona družio sa Miroslavom Antićem i Kemalom Montenom. U pravu ste, sve sama mokra braća. Genijalna, ali dobro, nije to bitno. Bolje da pričamo o njegovim ljubavima. U stvari, nema tu mnogo da se priča, on ih je sve lepo opevao. Znate za onu spikerku sa televizije. Lepa žena, tad su samo takve puštali pred kamere, odroni nalik na ove današnje nisu smeli ni Takovsku da pređu. Pa onda ona druga, pa treća… Ali ništa tuđe, nije džabe prepevao onu Masiasovu „Tu es la femme de mon ami“. Drugo je to vreme bilo, nekako opuštenije, lepše. Ako baš hoćete, Toma je bio jedan od onih koji su ga obeležili. Jer, za koju godinu, niko se u Leskovcu neće sećati Žike Žmigavca ili nekog sličnog. Tome hoće.

Otkud tolika popularnost i za života, a naročito posle smrti? Ko zna, možda odgovor treba tražiti u tome što je narečeni singer-songwriter svaku svoju pesmu doživeo, otpio i odbolovao. Danas ove opajdare na „Pinku“ pevaju o čarima seoskog života dok im na problematičnim mestima pucaju Versaćeovi kostimi. Nijednoj na pamet ne bi palo da ode kod Marka u leskovačku cigan-malu i danima peva „za dž“. Nije im nivo. Zato im se imena zaboravljaju i pre nego što se izgovore, a Tomu – pamte.

Zanimljivo, ali u onome što bi nazvali kontrakulturnom sredinom Tomi godinama traže naslednika, ali džaba. Neki su na tom mestu videli Džeja Ramadanovskog. Ne vredi, mali Ganci se skućio, ima ženu, potomstvo, kafić… Može i on da peva o nesrećnim ljubavima koliko hoće, ali ko će da mu veruje? Kako neko reče, ljubav i jektika ne mogu da se sakriju. A ni da se isfoliraju.

Tako Vam je to, gospođo. Ko zna, možda jednog dana i shvatite, kad čujete svoju decu kako šrafe „Umoran sam od života“ i vrište kao pomamna. Sumnjate? Dobro, videćemo. Doviđenja, sve najbolje, ljubim ruke. Nego, mali, daj još jednu duplu mučenicu i uzmi sebi nešto. Odlij malo Tomi za dušu. E, tako. ‘Ajd, živeli.
-----------------------------------------------------------------------------------
Svideo mi se tekst - preuzet iz lista "Vreme", ali upoređivati Džeja i Tomu je neprikladno, neumesno i amaterski.
Dečko koji je napisao članak, lepo i efektno piše,.. ali sa boemijom je malo tanak_
Velik je Džej ,.. i jedinstven

..ritam vozi.gif....
​
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Manastirka
Muškarci i ljubav
2
Odgovora
25
Pregleda
370
pupčana vrpca
pupčana vrpca
Sensei
"Lukizam" je živ i zdrav i postaje sve gori
Odgovora
7
Pregleda
150
Sensei
Sensei
Sensei
Humor sa i oko muškaraca
Odgovora
8
Pregleda
146
tots1
T

Back
Top