Kada žene postanu samopouzdane?

Na zalost, ne steknu svi (tu ne odvajam pol) samopouzdanje ni u poznim godinama.

Samopouzdanje je nesto na cemu mora konstantno da se radi.

I naravno, mnogo je lakse kada je uz tebe partner koji podrzava tvoju samostalnost, ali takvi su manjina: vecina partnera zeli zavisnu osobu pored sebe, jer tako imaju moć dominacije i kontrole.

Zavisnost je mnogo cesca od pravog samopouzdanja.

Na primer, patrijarhat je smrt za samopouzdanje zene, i smrt za realnost muskarca. Oboje su zrtve. Zene se razvijaju u zavisne osobe, a muskarci u sklone porocima i depresiji. Ali to je vec zalazenje u drugu temu.

Postoji vise recepata za izgradnju samopouzdanja. Ja bih izdvojio jedan koji, iz iskustva, daje dobre rezultate, a daje duplu korist: privatnu i poslovnu.

- prepoznas vrednost koju donosis u firmi u kojoj radis.
- identifikujes nacin da povecas tu vrednost. Taj nacin, uglavnom, podrazumeva licno usavrsavanja (ucenje, sticanje novih vestina)
- krenes u proces povecanja vrednosti koju donosis.
- to povlaci finansijski napredak, statusni napredak, a to opet povlaci povecanje samopouzdanja.
- vece samopouzdanje daje podsticaj za novi krug podizanja vrednosti.
- novi krug, novo sve - novi licni rast.
I tako u krug.

Visoko samopouzdanje uz finansijsku stabilnost, donosi ono najlepse: potpunu nezavisnost!
 
[QUOTE="~sweet girl~, post: 47850541, member:
Mnoge žene spominju kako su se u dvadesetim pronalazile...
I da su tek u tridesetim "došle na svoje"?

Da li je vama tako bilo?


Nije,...u svemu sam išla mimo sveta.
Sada mi nimalo nije žao zbog toga.
Samopouzdanje sam dobila (često kažem da su mi " izrasla druga krila "), kada sam okrenula leđa svemu što me u životu sputavalo i otišla u novi život. Hrabrost ali i ludost,...to je samopouzdanje u mom slučaju. Imati petlje u životu!
"Biti i'l ne biti"...Hamletova dilema.
 
[QUOTE="~sweet girl~, post: 47850541, member:
Mnoge žene spominju kako su se u dvadesetim pronalazile...
I da su tek u tridesetim "došle na svoje"?

Da li je vama tako bilo?


Nije,...u svemu sam išla mimo sveta.
Sada mi nimalo nije žao zbog toga.
Samopouzdanje sam dobila (često kažem da su mi " izrasla druga krila "), kada sam okrenula leđa svemu što me u životu sputavalo i otišla u novi život. Hrabrost ali i ludost,...to je samopouzdanje u mom slučaju. Imati petlje u životu!
Самопоуздање се стиче када побеђујеш себе. Када се суочиш са оним што те спутава, пробаш и успеш.
 
Pozdrav svima,
pitanje je za sviju.

Mnoge žene spominju kako su se u dvadesetim pronalazile...
I da su tek u tridesetim "došle na svoje"?

Da li je vama tako bilo?
Muškarci, da li je tako ženama iz vašeg okruženja?

P.S. Molim mizogene članove za pristojne komentare i bez vrijeđanja.
To se desi sa nekim godinama, nesto kao menopauza?

sa obzirom da pominjes neku mizoginiju daleko si ti od tog pronalaska, sto ne znaci da nisi daleko od menopauze.

A nakon toliko godina provedenih na forumu jos nisam naisao ni na jednog koji mrzi zene, odgovorno tvrdim.
 
[QUOTE="~sweet girl~, post: 47850541, member:
Mnoge žene spominju kako su se u dvadesetim pronalazile...
I da su tek u tridesetim "došle na svoje"?

Da li je vama tako bilo?


Nije,...u svemu sam išla mimo sveta.
Sada mi nimalo nije žao zbog toga.
Samopouzdanje sam dobila (često kažem da su mi " izrasla druga krila "), kada sam okrenula leđa svemu što me u životu sputavalo i otišla u novi život. Hrabrost ali i ludost,...to je samopouzdanje u mom slučaju. Imati petlje u životu!
"Biti i'l ne biti"...Hamletova dilema.
Veoma interesantan pristup. Sviđa mi se. :)
Znam ženu što je tako otišla u inostranstvo, radila, uspjela-i vratila se...Kreativna, dobro izgleda, interesantna-pun paket.
Šta je to što za tebe čini novi život?
 
Na zalost, ne steknu svi (tu ne odvajam pol) samopouzdanje ni u poznim godinama.

Samopouzdanje je nesto na cemu mora konstantno da se radi.

I naravno, mnogo je lakse kada je uz tebe partner koji podrzava tvoju samostalnost, ali takvi su manjina: vecina partnera zeli zavisnu osobu pored sebe, jer tako imaju moć dominacije i kontrole.

Zavisnost je mnogo cesca od pravog samopouzdanja.

Na primer, patrijarhat je smrt za samopouzdanje zene, i smrt za realnost muskarca. Oboje su zrtve. Zene se razvijaju u zavisne osobe, a muskarci u sklone porocima i depresiji. Ali to je vec zalazenje u drugu temu.

Postoji vise recepata za izgradnju samopouzdanja. Ja bih izdvojio jedan koji, iz iskustva, daje dobre rezultate, a daje duplu korist: privatnu i poslovnu.

- prepoznas vrednost koju donosis u firmi u kojoj radis.
- identifikujes nacin da povecas tu vrednost. Taj nacin, uglavnom, podrazumeva licno usavrsavanja (ucenje, sticanje novih vestina)
- krenes u proces povecanja vrednosti koju donosis.
- to povlaci finansijski napredak, statusni napredak, a to opet povlaci povecanje samopouzdanja.
- vece samopouzdanje daje podsticaj za novi krug podizanja vrednosti.
- novi krug, novo sve - novi licni rast.
I tako u krug.

Visoko samopouzdanje uz finansijsku stabilnost, donosi ono najlepse: potpunu nezavisnost!
Ovo je baš lijepo napisano, najkonkretniji odgovor, precizno i sa koracima.
Bravo za trud, i razumijevanje problema, kao i pojava.
Saglasna sam umnogome, a tvoja perspektiva mi je skroz drugačija, muška, ali ću baš razmisliti o tom pristupu.
Čini mi se da se od nas žena danas očekuje, ali najviše i mi same od sebe multitasking na više stvari paralelno: dobar izgled (treniranje, njega), pa poslovni uspjeh, tako i ljubavni, i socijalni, pa da jedemo zdravo, osječamo se dobro...
A ti si to lijepo pojednostavio, na jednu stvar i ostalo kako uspije - a vidi kako je kod mene to sve ukomplikovano hahaha
 
Ovo je baš lijepo napisano, najkonkretniji odgovor, precizno i sa koracima.
Bravo za trud, i razumijevanje problema, kao i pojava.
Saglasna sam umnogome, a tvoja perspektiva mi je skroz drugačija, muška, ali ću baš razmisliti o tom pristupu.
Čini mi se da se od nas žena danas očekuje, ali najviše i mi same od sebe multitasking na više stvari paralelno: dobar izgled (treniranje, njega), pa poslovni uspjeh, tako i ljubavni, i socijalni, pa da jedemo zdravo, osječamo se dobro...
A ti si to lijepo pojednostavio, na jednu stvar i ostalo kako uspije - a vidi kako je kod mene to sve ukomplikovano hahaha

Jednostavnost je majka savrsenstva.
 
Pozdrav svima,
pitanje je za sviju.

Mnoge žene spominju kako su se u dvadesetim pronalazile...
I da su tek u tridesetim "došle na svoje"?

Da li je vama tako bilo?
Muškarci, da li je tako ženama iz vašeg okruženja?

P.S. Molim mizogene članove za pristojne komentare i bez vrijeđanja.
Мислим да то почне након средње. И код мушких и код женских, али женске брже сазру свакако
 
Ovo je baš lijepo napisano, najkonkretniji odgovor, precizno i sa koracima.

Ni u naslovu temu. ni u uvodnom postu, ne pise "Kako?" vec "Kada?"

Ali ako te svejedno zanima kako, evo ovako.

Poenta je da ne radis nista osim onoga za sta si 100% sigurna da mozes i da trebas. Ako se i najmanji deo tvog uma protivi predlogu, taj predlog treba da bude odbijen; ne sme biti sproveden u delo. Da bi uspela u tome, moras da imas kontrolu nad sobu; moras biti sposobna da "odlozis gratifikaciju". Znaci, nema reagovanja na prvu loptu. Nema "Bas sam jako zelela to da uradim u tom trenutku iako se jedan deo mene protivio tome". Moras da budes strpljiva, moras da sacekas, moras da smiris svoje strasti, moras biti sposobna da odlozis donosenje odluke. Odluka treba da se donese, tj. predlog treba da se sprovede u delo, samo onda kada u tvom umu vlada jednoumlje. To je cela prica.
 
Na zalost, ne steknu svi (tu ne odvajam pol) samopouzdanje ni u poznim godinama.

Samopouzdanje je nesto na cemu mora konstantno da se radi.

I naravno, mnogo je lakse kada je uz tebe partner koji podrzava tvoju samostalnost, ali takvi su manjina: vecina partnera zeli zavisnu osobu pored sebe, jer tako imaju moć dominacije i kontrole.

Zavisnost je mnogo cesca od pravog samopouzdanja.

Na primer, patrijarhat je smrt za samopouzdanje zene, i smrt za realnost muskarca. Oboje su zrtve. Zene se razvijaju u zavisne osobe, a muskarci u sklone porocima i depresiji. Ali to je vec zalazenje u drugu temu.

Postoji vise recepata za izgradnju samopouzdanja. Ja bih izdvojio jedan koji, iz iskustva, daje dobre rezultate, a daje duplu korist: privatnu i poslovnu.

- prepoznas vrednost koju donosis u firmi u kojoj radis.
- identifikujes nacin da povecas tu vrednost. Taj nacin, uglavnom, podrazumeva licno usavrsavanja (ucenje, sticanje novih vestina)
- krenes u proces povecanja vrednosti koju donosis.
- to povlaci finansijski napredak, statusni napredak, a to opet povlaci povecanje samopouzdanja.
- vece samopouzdanje daje podsticaj za novi krug podizanja vrednosti.
- novi krug, novo sve - novi licni rast.
I tako u krug.

Visoko samopouzdanje uz finansijsku stabilnost, donosi ono najlepse: potpunu nezavisnost!

Meni je logicnije da se samopouzdanje stice u detinjstvu i to kroz odnose u primarnoj porodici.
Kasnije se neke patologije mogu popravljati ali osnov samopouzdanja, kao i svaki drugi osnov, krece od kolevke i odnosa roditelja kao i prvobitnih predstava i slika koje nas okruzuju.

Ukoliko devojcica ima kvalitetan odnos sa oba roditelja, podrsku, mazenje, razumevanje i bezgranicnu ljubav verovatnije je da ce ziveti stabilno i ranije shvatiti da nije ni vise a ni manje vredna kao osoba ukoliko je lose uradila test ili se nije svidela nekom decaku.

Cini mi se da se malo mesa sampouzdanje i zadovoljstvo povodom uradjenog posla, obaveze ili rezultata.
Ukoliko padnem ispit necu misliti da sam manje vredna kao osoba vec da sam manje ucila. Sledeci put cu poloziti. To je za mene zdrav odnos prema svetu.

Ukoliko dodjemo do cetrvte ili pete decenije zivota bez samopouzdanja, nesto nas je na tom putu ipak remetilo. Mnogo je to godina u losem odnosu prema sebi.
Sumnjam da mogu finansije da poprave na pravi nacin jer one ipak dolaze od spolja...ili ih recimo izgubimo nakon sto smo stekli to samopouzdanje preko njih. Sta onda, nestane i samopouzdanje?
Ne pije mi bas vodu.

Postoje stabilna deca koja imaju stav "zelim, ne zelim, hocu, necu".
Za mene je normalno od malih nogu vezbati kako da osetis sta zelis a sta ne zelis...i tek onda ulaziti u odnose sa drugima a ne sebe traziti kroz odnose sa partnerima, sefovima, traziti neku vrstu potvrde. Zavisiti od njih.
 
Moze, zamisli zenu koja ni na forumu ne smije da se susretne sa drugacijim misljenjem, kako bi se onda u stvarnom zivotu odbranila od muskarca koji hoce da je ubije?

Ili joj samopouzdanje treba da odbije udvaraca i tako nahrani sopstveni ego?

I ovo mi nije logicno:).

Kada bi mene neki muskarac odbio ja bih pomislila da mu se nisam svidela.
Nikada ne bih pomislila da hrani svoj ego.

Ne moram da opravdam odbijanje sebi. Ima pravo svako da me odbije.
Uvek se zacudim koliko muskarcima tesko pada odbijanje.
 
Meni je logicnije da se samopouzdanje stice u detinjstvu i to kroz odnose u primarnoj porodici.
Kasnije se neke patologije mogu popravljati ali osnov samopouzdanja, kao i svaki drugi osnov, krece od kolevke i odnosa roditelja kao i prvobitnih predstava i slika koje nas okruzuju.

Ukoliko devojcica ima kvalitetan odnos sa oba roditelja, podrsku, mazenje, razumevanje i bezgranicnu ljubav verovatnije je da ce ziveti stabilno i ranije shvatiti da nije ni vise a ni manje vredna kao osoba ukoliko je lose uradila test ili se nije svidela nekom decaku.

Cini mi se da se malo mesa sampouzdanje i zadovoljstvo povodom uradjenog posla, obaveze ili rezultata.
Ukoliko padnem ispit necu misliti da sam manje vredna kao osoba vec da sam manje ucila. Sledeci put cu poloziti. To je za mene zdrav odnos prema svetu.

Ukoliko dodjemo do cetrvte ili pete decenije zivota bez samopouzdanja, nesto nas je na tom putu ipak remetilo. Mnogo je to godina u losem odnosu prema sebi.
Sumnjam da mogu finansije da poprave na pravi nacin jer one ipak dolaze od spolja...ili ih recimo izgubimo nakon sto smo stekli to samopouzdanje preko njih. Sta onda, nestane i samopouzdanje?
Ne pije mi bas vodu.

Postoje stabilna deca koja imaju stav "zelim, ne zelim, hocu, necu".
Za mene je normalno od malih nogu vezbati kako da osetis sta zelis a sta ne zelis...i tek onda ulaziti u odnose sa drugima a ne sebe traziti kroz odnose sa partnerima, sefovima, traziti neku vrstu potvrde. Zavisiti od njih.

Slazem se da je detinjstvo tu najvaznije, kao i porodica. Ali koliko danas ima funkcionalnih porodica? Mislim da ih je jako malo i da je manjak samopouzdanja vrlo masovna pojava.
I vrlo stetna.

Kada sam rekao uspeh na poslu, naglasio sam nacin na koji se do toga dolazi, a to je radom na sebi.
To je jedan ceo krug uzrocno posledicnih radnji, gde je rast samopouzdanja nesto sto dodje kao propratna stvar.
Vec vidjeno u praksi vise puta.
 
Slazem se da je detinjstvo tu najvaznije, kao i porodica. Ali koliko danas ima funkcionalnih porodica? Mislim da ih je jako malo i da je manjak samopouzdanja vrlo masovna pojava.
I vrlo stetna.

Kada sam rekao uspeh na poslu, naglasio sam nacin na koji se do toga dolazi, a to je radom na sebi.
To je jedan ceo krug uzrocno posledicnih radnji, gde je rast samopouzdanja nesto sto dodje kao propratna stvar.
Vec vidjeno u praksi vise puta.

Nisam sigurna da je u proslosti bilo mnogo vise funkcionalnih porodica.
Mislim da tu ljudi jako grese danas u proceni. Surovost je sve do skoro bila deo odrastanja, bezmalo svako bi joj bio izlozen na neki nacin i kako uzivam u istoriji retko nailazim na biografije ljudi koji su imali punu porodicu do zrelih godina.
Po pravilu bi bila krnja ili bi bilo rata, gladi, nekog uzasa.

Nisam kazala da ne treba raditi na sebi vec mi nije logicno graditi sliku o svojoj vrednosti na taj nacin.
Recimo, bojim se lekara, kao sto se i bojim. To ne znaci da nikada ne idem kod istog ali ne vracam se kuci manjeg straha od sledeceg odlaska.
Covek radi nesto i uprkos strahu. Mozda je to hrabrost dok osecaj licne vrednosti ostaje isti.

Mozda se danas precenjuje analiza psihe. Kao da previse pokusavamo da raspetljamo bas svaki osecaj koji kroz nas prolazi.
Nisam sigurna da nam toliki fokus na psihu cini dobro, da nas ne inhibira.
Nije nuzno imati visoko samopouzdanje. Mozemo ziveti itekako kvalitetno i sa nizim samopouzdanjem. Postoji citav spektar sarma. Danas kao da sve zelimo da ispravimo, od bora do detinjstva.
Nekada je bolje pustiti intuiciju da nadvlada.
 
Cini mi se da se malo mesa sampouzdanje i zadovoljstvo povodom uradjenog posla, obaveze ili rezultata.
Ukoliko padnem ispit necu misliti da sam manje vredna kao osoba vec da sam manje ucila. Sledeci put cu poloziti. To je za mene zdrav odnos prema svetu.
Samopouzdanje je tvoja percepcija o tome koliko si sposoban/na i njega kontrolisu tvoji uspesi i tvoji neuspesi.

Neuspeh dovodi do gubitka samopouzdanja ukoliko si prethodno mislio da si sposoban da postignes uspeh. ( Ako si znao da ces da padnes na ispit, onda nece biti gubitka u samopouzdanju. )

Uspeh dovodi do rasta u samopouzdanju ukoliko si prethodno mislio da nisi sposoban da postignes uspeh. ( Ako si znao da ces da prodjes test, onda neces dobiti na samopouzdanju. )
 

Back
Top