Kada počinje da se slavi krsna slava

[Nina]

Vreme je Slava pa još jedna tema na podsecanje vezano za Slave

Iako običaji potiču iz crkvenih tradicija, danas se slava pre svega smatra porodičnim okupljanjem i prilikom za zajedničko slavlje.
Kada sin počinje da slavi svoju slavu?
Krsna slava se u porodici prenosi sa oca na sina. Ako sin živi sa roditeljima, zajedno učestvuju u slavlju.
Međutim, kada osnuje sopstvenu porodicu i preseli se, on preuzima obavezu da samostalno slavi slavu u svom domu.
Ovo pravilo važi bez obzira na to da li je otac još živ – kada sin vodi svoj dom, prirodno je da preuzme slavlje.
Slava u tom trenutku postaje simbol porodice i zajedničkog okupljanja, a tradicionalno se veruje da donosi dobru energiju i povezanost porodice.

 

[Nina]

Kako se slava prenosi sa oca na sina?

Prva godina kada sin proslavlja krsnu slavu u svom domu počinje ovako:
Sin poseti oca na dan slave i prisustvuje slavskom kolaču, piše sajt Srpske pravoslavne crkve u Lincu.
Otac mu predaje deo kolača, simbolično prenoseći obavezu slavljenja.
Otac i sin razmenjuju čestitke i dobre želje za budućnost porodice.
Sin nosi deo kolača kući i deli ga sa svojom porodicom.
Već sledeće godine, on samostalno počinje da slavi krsnu slavu u svom domu.
Na ovaj način tradicija se nastavlja, a novi dom preuzima odgovornost za slavlje i čuvanje porodične prakse.

 

[Samsonight]

Nije mi poznato, a čak za mnoge srpske slave mislim da je posredi paganština prilagođena Hrišćanstvu.
Proslavljanje Arhangela Mihaila je sasvim jasna stvar, kao i slavljnje Svetitelja Jovana Krstitelja.
Ovaj dvojac, ako je uopšte umesno govoriti o njima kao o dvojcu, zaslužuje večnu slavu i podsećanje Hrišćana na njih dva...
Arhangel Mihailo je akvivalent Isusu;
Jovan Krstitelj je istorijska ličnost, i taj jedan koji je uživo sreo Hrista i krstio ga.;
Trivije radi, kad sam se ranije interesovala za ikonu Jovana Krstitelja koji drži sopstvenu glavu na tanjiru, i o toj ikoni pitala duhovnika, samo mi je lepo rekao:
"Kad budete izlazili, VI zatvorite vrata. Neće niko više SIGURNO doći. "

 

[RIA77]

Nije mi poznato, a čak za mnoge srpske slave mislim da je posredi paganština prilagođena Hrišćanstvu.

Није, ево зашто.
Постоје ван Срба на пример светитељи заштитници градова (Грци, Руси итд).
Обред који се чита када је у питању прослава неког храма, или светитеља заштитника славе, или града је сличан.
Некада су код нас цела села славила једну исту славу.
Кад се неко одсели, слави то исто.
Нпр породица та и та потиче из тог и тог села и прославља одређеног светитеља.
Други случај је да су се људи скупљали на рушевинама срушених цркава, певали славске песме и ломили славски колач када свештеника није било.
Тако је настао обичај у книнској Крајини и Херцеговини да људи сами преломе колач код куће без свештеника.
Људи су чували крсну славу своје цркве тако.
Некада је било нормално ако црква слави рецимо Св. арх. Михајла, да свештеник уђе тај дан у сваку кућу у селу (нпр 50 кућа). И сви они славе тај дан славу.
Данас се тако нешто заборавило и људима је необично