Kada planirate da se osamostalite?

Kada planirate da se osamostalite?
Da odete od roditelja, nadjete sebi posao i smeštaj?
Da li ste spremni da odete u drugi, manji grad ako nađete posao?
Уф тешко питање јер је индивидуално. Обично то иде код већине током двадесетих, до 25. бих рекао да већина људи буду скроз зрели и своји људи што се мушких тиче

За девојке раније
 
za razlkiku od zapada gde deca uglavnom hoće da se osamostale što pre, neretko negde već u 18 godina, kod nas je logika da "ne moramo da se mučimo bez potrebe" pa se ostaje kod roditelja dugo, nekada i večno
Не знам баш тачно. Висио сам по психијатрима и психолозима и већина њих ми је говорила да мушкарац тек напушта адолесценско доба негде оки 24те-25те
 
Кад се обогатим. Не пада ми на памет да дајем целу плату на кирију или да будем крпа на послу и да трпим свашта само из страха да не останем без тога а да кроз много година силног плаћања то и даље не буде моја некретнина. Да дајеш само 200 евра сваки месец (а кирије су и скупље), кроз пет година си пуко 12 000 евра, за те паре си већ могао да саградиш нешто јако скромно али своје, или нешто импровизовано, и не дугујеш ником ништа. Станодавци се често мешају и у приватност и забрањују свашта.

Никад ниси ни самосталан, углавном имаш послодавце, родитеље, станодавце, банку. Робовање и дужништво нису самосталност. Самосталност је кад немаш никаквих ауторитета, кад ти нико ништа не одређује, кад ти опстанак не зависи ни од кога, кад си сам свој газда. Већина родитеља ће имати разумевања ако повремено немаш посао, поготову ако им радиш у кући, ту и припадаш чак и законски, али усудите се да немате да платите једну кирију или рату за кредит.
 
Дошао сам до закључака да, што су функционалније породице и међуљудски односи у њима лепшини бољи, то се и деца таквих породиица брже осамостаљују, буду менталнонстабилнија, зрелија, емотивно стабилнија...

Надам се да се не љути јер износим приватно али @marija288 је девојка која каже да је имала и има лепе односе у кући, са братом, са мајком, са оцем, и сви се релативно лепо слажу и одлични су и она је израсла у скроз самосталну и функционалну девојку која у исто време студира, има посао, живи самостално, дружи се и све ради и све јој иде од руке а има само 20 година
 
Kako uspete da studirate i da radite istovremeno? To dok sam ja studirao bilo je teško izvodljivo. Odlazak do menze je bio eksurzija ako malo zakasniš pa čekaš samo u redu više od pola sata.
Ne studiram
Pauziram godinu
A radila sam i dok sam bila u srednjoj i nije bilo tesko uklopiti vreme a da za sve imas vremen
Sto se faksa tice necu biti u domu a i raspitala sam se o rasporedu predavanja za faks na koji zelim da se upisem i nije nista strasno
 
Ne studiram
Pauziram godinu
A radila sam i dok sam bila u srednjoj i nije bilo tesko uklopiti vreme a da za sve imas vremen
Sto se faksa tice necu biti u domu a i raspitala sam se o rasporedu predavanja za faks na koji zelim da se upisem i nije nista strasno
Znači i ti kao Bernardinho pauziraš posle srednje.))) I ja sam tako jer sam menjao fakultet. Ma srednja je ništa naspram fakulteta, videćeš i sama.
 
Znači i ti kao Bernardinho pauziraš posle srednje.))) I ja sam tako jer sam menjao fakultet. Ma srednja je ništa naspram fakulteta, videćeš i sama.
Е то многи кажу. Но ја у осмом нисам знао ђе ћу, па уписах гимназију. Е проблем је после 4 године гимназије, ђе ћу?!😭
 
Уф тешко питање јер је индивидуално. Обично то иде код већине током двадесетих, до 25. бих рекао да већина људи буду скроз зрели и своји људи што се мушких тиче

За девојке раније
Ovo je čista fantazmagorija...
Ne mogu da budu zreli i svoji ljudi kako kažeš do 25., to što se muškaraca tiče...

Put do zrelosti muškarca ide preko totalnog osamostaljivanja, što znači da se iselio iz roditeljske kuće,
da radi, zarađuje, da plaća stan, hranu, odeću, pa čak i pomaže roditelje, ako je nužda...
Ovo se ne odnosi na mlade krimose i dilere, nego na prosečnog mladog muškarca u nas...
 
Кад се обогатим. Не пада ми на памет да дајем целу плату на кирију или да будем крпа на послу и да трпим свашта само из страха да не останем без тога а да кроз много година силног плаћања то и даље не буде моја некретнина. Да дајеш само 200 евра сваки месец (а кирије су и скупље), кроз пет година си пуко 12 000 евра, за те паре си већ могао да саградиш нешто јако скромно али своје, или нешто импровизовано, и не дугујеш ником ништа. Станодавци се често мешају и у приватност и забрањују свашта.

Никад ниси ни самосталан, углавном имаш послодавце, родитеље, станодавце, банку. Робовање и дужништво нису самосталност. Самосталност је кад немаш никаквих ауторитета, кад ти нико ништа не одређује, кад ти опстанак не зависи ни од кога, кад си сам свој газда. Већина родитеља ће имати разумевања ако повремено немаш посао, поготову ако им радиш у кући, ту и припадаш чак и законски, али усудите се да немате да платите једну кирију или рату за кредит.
Ovo tvoje liči na one slučajeve kada se čovek izopšti iz društva, ode u šumu i decenijama živi ko Tarđano Bruno...
;)
 
Дошао сам до закључака да, што су функционалније породице и међуљудски односи у њима лепшини бољи, то се и деца таквих породиица брже осамостаљују, буду менталнонстабилнија, зрелија, емотивно стабилнија...

Надам се да се не љути јер износим приватно али @marija288 је девојка која каже да је имала и има лепе односе у кући, са братом, са мајком, са оцем, и сви се релативно лепо слажу и одлични су и она је израсла у скроз самосталну и функционалну девојку која у исто време студира, има посао, живи самостално, дружи се и све ради и све јој иде од руке а има само 20 година
To je jako retko i ne može biti pravi pokazatelj kakvo je stanje po tom pitanju
 

Back
Top