Moj odgovor, takva mi je vokacija, jeste, naročito za one koji ne prate moj literarno-filozofsko poslanstvo, sokratovsko-majevtički, ali i razumljiv samo za one koje shvate suštinu, a ne bave se samo eksplitizacijom i relativizacijom izrečenog … Više od pola života, ponosan sam tim svojim načinom ovozemaljskog shvatanja onoga što nazivamo život, a možda i nije - možda se posle ovozemaljske telesne smrti nešto uzbudljivije, blaženije i svakoliko lepše krije, proveo sam u biblitekama, miris knjige i miris žene mi je miomiris tamjanovine za dušu, i to je moje prirodno stanište … Davno, bi to u vreme doka sam još studirao na Univerzitetu u Padovi, samom svojom pojavom, načinom ophođenja prema knjigama i pedantnošću, bolje reći perfektnošću, pribeleški koje su zavredile moje intelektualno divljenje, a tek miomiris tela jedne anđeoski preslatke žene, mi je srce i dušu osvojila jedna neopisivo prelepa žena. Žao mi je, verujem i njoj, što je bila monahinja i što je naša ljubav bila i ostala platonska … Cenim tu njenu, a i moju, doslednost - niko od nas nikada nije ni pomišljao da prekrši svoje zavetovano obećanja - ona se je zavetovala Bogu, a ja sebi da je nikada neću telesno obeščastiti … To je, ubeđen sam da je bilo i ostalo obostrano, najteže, ali i najčasnije životno iskušenje … Voleo sam svim bićem, isto tako, to sam u duši istinski osećao, bio voljen, ali nismo mogli da uđemo u svetu tajnu braka … Možda je to i glavni razlog što ovu svoju temu tako potenciram - želim da mi se dogodi ono već dogođeno s tom razlikom da to bude slobodna, obrazovana i kulturna devojka koja će želeti da zajedno ostanemo do kraja života … To je, jedini preostali, moj životni san … Ne bih želeo da sam ostarim i da nemam sa kim da tu svoju zrelost podelim … Da, i to je istina, duboko verujem u onu Platonovu formulu ljubavi - onda kako je duša sastavljena iz dva oblutka, muškog i ženskog, oni se neprestano traže i kada se, ako im uspe, pronađu zaori se najmilozvučnija arija nebeska … Želim da opet začujem tu najmilozvučniju melodiju ...
Želim da putujem, da pogledam još utakmica na stadionima i dvoranama. Zato i ne pomišljam na ženidbu pre 38.godine (u junu punim 35)
Kao da je zenidba nesto konacno od kojeg nema vise nazad.
ali, na zalost, nije odrziv.
