Kada izgubiš ono što si imao...

Za mene nije covek ako ne pati,ako ne pusti suzu za nekim pokojnim,ako bezi i potiskuje emocije,kupi kao srecu
Ali mora...
Svi bi non stop patili da nemamo potiskivače emocija(obično je to Život(od vrtenja misli na krstarici do poslovnih obaveza)).
Svaka odrasla, posebno zrela, osoba je izgubila nekoga(porodice, prijatelja, životne prilike, ljubavnike), a najveće patnje su kad izgubiš nekoga a nisi još uvek odrasla osoba jer ostaje samo kao trauma...

Ti prvi potiskuješ...
 
Ali mora...
Svi bi non stop patili da nemamo potiskivače emocije. Svaka odrasla, posebno zrela, osoba je izgubila nekoga(porodice, prijatelja, ljubavnike), a najveće patnje su kad izgubiš nekoga a nisi još uvek odrasla osoba jer ostaje samo kao trauma...

Ti prvi potiskuješ...
Ja ne zelim da potisnem o tome pricam,s majkom se uopste nisam slagao ali je cesto pominjala njenu majku i osecaj sto je nema,pa se taj osecaj i meni desava,smatram da sam postao bolja osoba zbog tog nepotiskivanja i dodatno u poredjenju s bratom, ne za auditorijum nego sam sa sobom i svojom dusom,nije to patnja ne znam kakva samo me ne zanima drugi pravac koji vecina bira,necu da procenjujem da li su potisnuli ili su uopsteno bezosecajni,ja biram da sve vise osecam i ne potiskujem,moze neki film sad da me rasplace ako se radi o deci i starima koji mi je pre bio komedija,meni je def dusa zdravija nego pre zbog toga
 
Kada izgubiš ono što si imao, tek tada ti postaje jasno šta si imao i koliko je to bilo vredno.

Koliko je to tačno?Da li se slažete sa ovim?

Nije mi se, iskreno, mnogo puta desilo.
Ono što je bilo izgubljeno i nije bilo nešto za razmišljanje .
U poslednje vreme me drži ova rečenica, jer zaista jeste tako.
Izgubila sam i shvatila koliko je to izgubljeno bilo bitno za mene.
Odnosi se na ono što nisi ni primetila da imaš dok nije nestalo.
Sve ono što prihvatamo zdravo za gotovo, podrazumevano,
a zapravo je podložno promenama.
Često se ljudima dešava kada se radi o zdravlju, jer zdravlje
ne doživljavamo kao nešto što imamo. Ne obraćamo pažnju
na to.
 
Odnosi se na ono što nisi ni primetila da imaš dok nije nestalo.
Sve ono što prihvatamo zdravo za gotovo, podrazumevano,
a zapravo je podložno promenama.
Često se ljudima dešava kada se radi o zdravlju, jer zdravlje
ne doživljavamo kao nešto što imamo. Ne obraćamo pažnju
na to.
Kako ko.

Pametni znaju da je umerenost deo leka za bolji i duži život. Meni je najviše žao onih koji od početka dobiju loše zdravlje...kakva je to karma zla? Ali takva je kakva je, pravda Života...

Da nema problema ne bi ni promene bilo. A pored prolaženja vremena Promena je jedino što zaista obeležavamo u sopstvenim životima...a i na širem planu. Od trivijalnih do onih vezanih za opstanak...
 

Back
Top