Kada izgubiš ono što si imao...

zao mi je ...

ako sama sebe ne zalecis nema te price koja moze da ti olaksa
svi ljudi koje poznajem su imali vece ili manje te "godinama"
e sad da li su mene lagali da je proslo ne znam
ako jesu, sebe su lagali i meni je zao.
Jednom sam pisala da se neke stvari mogu preboleti.Neke ne mogu.Bar ja to ne umem.Možda je do mene ,to ne znači da sam slaba.
Nosim se s tim,namerno "zaboravljam",odživljavam bolove u uvijenom obliku ,tražim nešto šta će me usrećiti ..male stvari ,većini su one dosadne i suvišne.Ali eto,za mene su utešne.
 
Jednom sam pisala da se neke stvari mogu preboleti.Neke ne mogu.Bar ja to ne umem.Možda je do mene ,to ne znači da sam slaba.
Nosim se s tim,namerno "zaboravljam",odživljavam bolove u uvijenom obliku ,tražim nešto šta će me usrećiti ..male stvari ,većini su one dosadne i suvišne.Ali eto,za mene su utešne.

ako nista drugo vazno je ne odustati !
pa koliko god da traje znas da si sve sto je do tebe pokusala.
 
Preterivanje sa obraćanjem pažnje:Obraćati previše pažnje na sve, pa i na gluposti .Kada neko vidi baš sve što si uradio, sve što si rekao, sve što si napisao, sve što si možda i prećutao.Sve je to popraćeno komentarima i pitanjima.To je gušenje.Nadam se da je jasnije.Dakle ne-preterivanje sa pažnjom.To je nešto drugo, mada i to može da guši, već snimanje svakog pokreta i svake reči.I šta?Uzrokuje takođe gubitak.Kraj.Gotovo.No, ovaj gubitak o kojem sam pisala u uvodnom postu je drugačiji.Ovde sam ja kriva i svesna toga vrlo dobro.


@krompir 2.1.
 
Jel' gleda neko "Married, with children"?
Na Fox life.
Volim te serijice iz "90.
Osim "Prijatelja", ne znam šta mi je tačno tu asimpatično. Precenjeno prijateljstvo?
Ne začatavam temu, ima veze. Pomenuto je precenjeno pa izgubljeno. U toj seriji od "prijatelja" najviše možeš da dobiješ pomoć pri selidbi, sećam se jedne scene kada Monika izvrdava da ide sa Rejčel u park na trčanje a pri tom je još obećala i nema drugih obaveza.
Zapitaš se da li je namerno kroz seriju provučeno (ko ume da prepozna) da oni ustvari nisu nikakvi "prijatelji" ...

Tačno može još dve teme od ove.
 
Jel' gleda neko "Married, with children"?
Na Fox life.
Volim te serijice iz "90.
Osim "Prijatelja", ne znam šta mi je tačno tu asimpatično. Precenjeno prijateljstvo?
Ne začatavam temu, ima veze. Pomenuto je precenjeno pa izgubljeno. U toj seriji od "prijatelja" najviše možeš da dobiješ pomoć pri selidbi, sećam se jedne scene kada Monika izvrdava da ide sa Rejčel u park na trčanje a pri tom je još obećala i nema drugih obaveza.
Zapitaš se da li je namerno kroz seriju provučeno (ko ume da prepozna) da oni ustvari nisu nikakvi "prijatelji" ...

Tačno može još dve teme od ove.
U tim američkim serijama je prijateljstvo uvek precenjeno.
 
Preterivanje sa obraćanjem pažnje:Obraćati previše pažnje na sve, pa i na gluposti .Kada neko vidi baš sve što si uradio, sve što si rekao, sve što si napisao, sve što si možda i prećutao.Sve je to popraćeno komentarima i pitanjima.To je gušenje.Nadam se da je jasnije.Dakle ne-preterivanje sa pažnjom.To je nešto drugo, mada i to može da guši, već snimanje svakog pokreta i svake reči.I šta?Uzrokuje takođe gubitak.Kraj.Gotovo.No, ovaj gubitak o kojem sam pisala u uvodnom postu je drugačiji.Ovde sam ja kriva i svesna toga vrlo dobro.


@krompir 2.1.
Nisi ništa kriva, to je tako sa forumom, kao da je "živ" pa ide u pravcu u kome on hoće.

Sad da otvoriš istu temu, primera radi, sa drugim učesnicima, dobila bi totalno drugačiju priču.

Ja odoh da gledam tu komedijicu.
 
Preterivanje sa obraćanjem pažnje:Obraćati previše pažnje na sve, pa i na gluposti .Kada neko vidi baš sve što si uradio, sve što si rekao, sve što si napisao, sve što si možda i prećutao.Sve je to popraćeno komentarima i pitanjima.To je gušenje.Nadam se da je jasnije.Dakle ne-preterivanje sa pažnjom.To je nešto drugo, mada i to može da guši, već snimanje svakog pokreta i svake reči.I šta?Uzrokuje takođe gubitak.Kraj.Gotovo.No, ovaj gubitak o kojem sam pisala u uvodnom postu je drugačiji.Ovde sam ja kriva i svesna toga vrlo dobro.


@krompir 2.1.

ja mora da sam konj jer i dalje nemam pojma o cemu pises :)
Ok ti znas bolje, naravno, tvoja je tema i pitanje i znas pozadinu vasih odnosa.


Jedino sto cu jos komentarisati je poslednja recenica ... kad si vec svesna da si kriva da li si uradila sve da popravis taj odnos da ne bude skroz izgubljen, da na neki nacin i dalje bude bitan kao sto si u uvodu pisala?
 
Kada izgubiš ono što si imao, tek tada ti postaje jasno šta si imao i koliko je to bilo vredno.

Koliko je to tačno?Da li se slažete sa ovim?

Nije mi se, iskreno, mnogo puta desilo.
Ono što je bilo izgubljeno i nije bilo nešto za razmišljanje .
U poslednje vreme me drži ova rečenica, jer zaista jeste tako.
Izgubila sam i shvatila koliko je to izgubljeno bilo bitno za mene.
Ako se misli za devojke onda ne patim. Nek idu.
 
Kada izgubiš ono što si imao, tek tada ti postaje jasno šta si imao i koliko je to bilo vredno.

Koliko je to tačno?Da li se slažete sa ovim?

Nije mi se, iskreno, mnogo puta desilo.
Ono što je bilo izgubljeno i nije bilo nešto za razmišljanje .
U poslednje vreme me drži ova rečenica, jer zaista jeste tako.
Izgubila sam i shvatila koliko je to izgubljeno bilo bitno za mene.
Clan porodice nije za razmisljanje?zdravlje?
ne misli se na privezak
 
Kada izgubiš ono što si imao, tek tada ti postaje jasno šta si imao i koliko je to bilo vredno.

Koliko je to tačno?Da li se slažete sa ovim?

Nije mi se, iskreno, mnogo puta desilo.
Ono što je bilo izgubljeno i nije bilo nešto za razmišljanje .
U poslednje vreme me drži ova rečenica, jer zaista jeste tako.
Izgubila sam i shvatila koliko je to izgubljeno bilo bitno za mene.
Kamise pokvarijo gemboj svatijo sam koliko mi značijo.
Na svu sreću pa ima na limundo da se nabavi.
 
Kada izgubiš ono što si imao, tek tada ti postaje jasno šta si imao i koliko je to bilo vredno.

Koliko je to tačno?Da li se slažete sa ovim?

Izgubila sam i shvatila koliko je to izgubljeno bilo bitno za mene.
izgleda da neki nisu razumeli temu.Ne govorim o privescima, kreditnim karticama, prstenju i kišobranu.Reč je o životu, osobama, nekim delovima nas samih.
 
Lijepa tema za nas sentimentalce i osjecajne duse......
Mnogo je tesko.......
Ja sam u posljednje dvije i po godine izgubila dva clana najuze familije i takodje par clanova takodje bliskih....Niko ti ne moze nadoknaditi taj gubitak niti te moze razumjeti......Uglavnom svi ti nesto pametuju( familija i oni koje smatras bliskim bas nekad nemaju milosti)......Medjuti prave pomoci nema......Ja kao da zivim u nekom snu iz kojeg nema budjenja.......
Shvatis da si jednostavno sam i da moras prezivjeti kako znas i umijes.....Jer jedino se mozes osloniti na sopstvene snage.......Pravih prijatelja nema(oni pravi su takodje preminuli)........Oprezno i donekle optimisticno se mora dalje kroz zivot....
Pomoc uglavnom dodje od sasvim nepoznatih ljudi......
Treba biti oprezan pri sklapanju novih poznanstava i prijateljstava i tu se vise oslanjati na razum nego na srce.......
Ja licno sam sita vise od mog iskrenog davanja ( nikako nemam srece sa "Prijateljicama") i ne libiti se potraziti uslugu.......Radi preventive,da ne bi bilo nepotrebnog razocarenja........Jer cim prestane zajednicki interes,obicno se gasi i to nesto sto smo mi dusevni smatrali "Prijateljstvo"..........
 
Ne isplati se patiti, ma kakva životna trauma da je...

Ali moramo, proces je do zrenja i shvatanja, ukoliko je to moguće, jer neke stvari nikad ma koliko razumni bili ne možemo razumeti, jer je dublje od moćnih misli koje nas drže u paralizi nad izgubljenim...

Ali šta u životu nije gubljenje vremena?
Iako mudri kažu Vreme leči sve. Ma kolika sopstvena muka da je...

Nekom je muka izabrati šta da jede a nekom da ima šta da jede. A onom ko shvata da samo mora da jede, izabraće sebi da jede od onoga šta ima na raspolaganju i neće se žaliti...
 

Back
Top