Aphex Twin
Primećen član
- Poruka
- 515
Свако од нас има своје време када ће му се призив Божији догодити. Некоме то бива пре а некоме после Крштења. Некоме од малих ногу, некоме у младости а некоме у старости. Баш као у јеванђељској причи о радницима који одлазе на виноград у различите часове. На некога се тај благодатни призив одражава позитивно а на некога негативно. Есхатолошка пројава тог призива зависи од пријемчиве нарави самога човека. Свакоме се призив догађа, али га човек можда не препознаје услед неверовања, предрасуда, недоследности. Као некада Савлу на путу за Дамаск тако се и моје преображење догодило кроз на први поглед негативну пројаву призива Божијег. Он је привремено ослепео а ја сам привремено био под страшним немиром од благодатног утицаја на моју личност. Шок је био неизрецив, не само од толико ужасног духовног бола колико од пројаве нечега што дотад није постојало у мом искуству као реално. У таквим тренуцима, незнање и страх остају једини аргументи за смирење и усредсређеност за небеско богословље. И као што је Савле промено своје име у Павле, тако сам и ја свој идентитет почео градити на другим христоцентричним основама. И као што је он пре тога био побожан и радикалан на погрешан начин, тако сам и ја срљао градећи веру мимо Цркве и мрзећи свакога моралом. Та Божанска нестворена енергија је благоефективна али је у мени произвела супротан осећај услед кретања у негативном правцу од богоуподобљености. Све на чему сам дотад градио своју личност показало се малим и супротним од онога што сам доживео у Духу Светоме када ми се енергија излила на главу и тело. Не, нисам почео да пророкујем закораком у Духа, нити наивним падом у екстазу, то би можда било приступачније за достојније, док би мени као оваквом донело прелест, напротив, али сам осетио страшно духовно гађење. Као да сам осетио укус пакла. Литургија ми је тада судила мојим гресима на есхатолошки начин и ја ниједно ружно искуство са овим осетом нисам могао да упоредим. То је надприродни немир који не долази са људских извора, али да сам знао за покајање у таквом тренутку благодат бих сигурно доживео као блаженство на начин какав данас, после толико година, слава Богу, опитујем. И тај ударац благодати, ошинут по ипостаси, ми је показао да је страдање сигуран догматски водилац ка познању истине и задобијању блаженства.
Nije bilo nikakvih prelomnih i velikih dogadjaja....
