Quantcast

Када и како сте доживели Божији призив као лично преображење?

Aphex Twin

Primećen član
Poruka
515
Свако од нас има своје време када ће му се призив Божији догодити. Некоме то бива пре а некоме после Крштења. Некоме од малих ногу, некоме у младости а некоме у старости. Баш као у јеванђељској причи о радницима који одлазе на виноград у различите часове. На некога се тај благодатни призив одражава позитивно а на некога негативно. Есхатолошка пројава тог призива зависи од пријемчиве нарави самога човека. Свакоме се призив догађа, али га човек можда не препознаје услед неверовања, предрасуда, недоследности. Као некада Савлу на путу за Дамаск тако се и моје преображење догодило кроз на први поглед негативну пројаву призива Божијег. Он је привремено ослепео а ја сам привремено био под страшним немиром од благодатног утицаја на моју личност. Шок је био неизрецив, не само од толико ужасног духовног бола колико од пројаве нечега што дотад није постојало у мом искуству као реално. У таквим тренуцима, незнање и страх остају једини аргументи за смирење и усредсређеност за небеско богословље. И као што је Савле промено своје име у Павле, тако сам и ја свој идентитет почео градити на другим христоцентричним основама. И као што је он пре тога био побожан и радикалан на погрешан начин, тако сам и ја срљао градећи веру мимо Цркве и мрзећи свакога моралом. Та Божанска нестворена енергија је благоефективна али је у мени произвела супротан осећај услед кретања у негативном правцу од богоуподобљености. Све на чему сам дотад градио своју личност показало се малим и супротним од онога што сам доживео у Духу Светоме када ми се енергија излила на главу и тело. Не, нисам почео да пророкујем закораком у Духа, нити наивним падом у екстазу, то би можда било приступачније за достојније, док би мени као оваквом донело прелест, напротив, али сам осетио страшно духовно гађење. Као да сам осетио укус пакла. Литургија ми је тада судила мојим гресима на есхатолошки начин и ја ниједно ружно искуство са овим осетом нисам могао да упоредим. То је надприродни немир који не долази са људских извора, али да сам знао за покајање у таквом тренутку благодат бих сигурно доживео као блаженство на начин какав данас, после толико година, слава Богу, опитујем. И тај ударац благодати, ошинут по ипостаси, ми је показао да је страдање сигуран догматски водилац ка познању истине и задобијању блаженства.
 
Poruka
19.755
Doživjela sam prije krštenja
Prvo se dešavalo da mi se plače kad god uđem u crkvu (nakon krštenja ulazak u crkvu doživljavam drukčije)
A desilo se...kad mi je tata bio ozbiljno bolestan
Molila sam se srcem i dušom...ne želeći sekunde jedne da povjerujem da će se desiti ono najgore---i vjerujem da su mi molitve uslišene
Tata je proveo s nama još 15 godina od tada...donedavno
Možda žalosno, ali potreba me je dovela Bogu
I sad kad prolazim kroz teško stanje (u toku si), strah pobjeđujem vjerom da je Bog milostiv...iznad svega i da će mi opet uslišiti molitve
Osjećam kako se mijenjam, svakodnevno...osjećam se nedoraslom i nezaslužnom, grešnom...da bih se negdje sakrila
preispitujem sve...i uvijek se vraćam sebi...shvatajući da je u nama ključ i tajna
Nek mu je slava u vijeke vijekova!
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.