…koliko sam toga propustila, kad samo pomislim...
...da si se rodio i rastao negde, gde mene nije bilo…da si se igrao bez mene i voleo bez mene…sve to vreme nikada ne mogu nadoknaditi, i to me boli… htela bih da čujem svaku reč i slovo o tome…tvoje prvo razbijeno koleno, tvoje igre sa komšijskom decom, ocene/gluposti iz škole, veliki odmori, ekskurzije… letovanja…jesi li voleo sport…prvo pijanstvo…sve, sve, sve …šta si čitao , šta si pisao …vojska…najsrećniji i najtužnijji momenti iz detinjstva… moraš mi sve reći…sve tvoje gluposti i želje…i nikad me ne ostavljaj , dosta smo već vremena proveli jedno bez drugog…
Znaj, sigurno sam te volela i onda kad te nisam još poznavala...jer svaki tren u tvom životu te je napravio da budeš tačno takav kakav sad jesi… a takav si, da sad bez tebe više ne mogu…volim te…