Kad te nešto guši u duši

[Džudi S]

​

Naiđu tako dani u kojima osećate tugu. Neobičnu. Imate osećaj da vas nešto guši..

Mislim da je svako od nas, ili bar većina izgovorila rečenicu "Nešto me guši u duši".

To je onaj osećaj kao da na grudima nosite teret. To nije fizička bol i ne vidi se. Da li su to dugo potiskivane emocije koje dovode do "gušenja u duši"?

Ili imate probleme a ne možete sami da ih rešite, ne zavise od vas?

***

Šta za vas znači osećaj „gušenja u duši“?

Da li je to tuga, strah, umor ili se radi o nečemu trećem?

Na koji način se oslobađate tog "tereta na duši" ?

 

[mačka zagrebačka]

To je tuga koja ponekad preuzme emocije i "ispliva na površinu" nakon dugo godina i niza teških, tužnih i raznih loših trenutaka koje smo prošli u životu. Mislim da je svatko od nas imao više ili manje takvih trenutaka koje smo na neki način preboljeli, potisnuli u sebi ali oni se ponekad vrate. Tada ih treba proživjeti, osvijestiti, ponekad i isplakati i krenuti dalje. Ipak smo sami odgovorni za dobar dio naše sadašnjosti a i budućnosti...

 

[Lovac Luka ulovio vuka]

Tema me zapravo danas rstužila, iz čisto sebičnih razloga, osetio sam se čudno, i potavio sebi milion potanja šta bi bilo, da smo otišli za inostranstvo kad sam bio mali a ne došli u Srbiju. Nekako sam u totalnom haosu.

 

[jolemisa]

Pogledajte prilog 1889920
​

Naiđu tako dani u kojima osećate tugu. Neobičnu. Imate osećaj da vas nešto guši..

Mislim da je svako od nas, ili bar većina izgovorila rečenicu "Nešto me guši u duši".

To je onaj osećaj kao da na grudima nosite teret. To nije fizička bol i ne vidi se. Da li su to dugo potiskivane emocije koje dovode do "gušenja u duši"?

Ili imate probleme a ne možete sami da ih rešite, ne zavise od vas?

***

Šta za vas znači osećaj „gušenja u duši“?

Da li je to tuga, strah, umor ili se radi o nečemu trećem?

Na koji način se oslobađate tog "tereta na duši" ?

Tesko se tu moze sta uraditi.samo cekati vreme da to samo prodje.Izjedalo me ja tako nekada danima,kada u porodici uradim nesto sto nisam trebao,ili kad vidim da se nekom poznatom desi nesto lose i nedaj boze umre.Tesko to podnosim.

 

[Džudi S]

"Gušenje u duši" su dugo potiskivane emocije. One iznenada isplivaju na površinu.

Taj osećaj dođe kada se najmanje nadam. Obično kada sam tužna i umorna.

Čekam da prođe, mada nekada duže traje. Čitanje nije beg od stvarnog života već "lek" za te dane umora i tuge.

I spavanje, pogotovo u ovim kišnim danima.

 

[buudala]

Nije spam
Nije off tropic
Kafana me deformisala.

Ili ćemo reći formirala.
Kafana leči duševnu bol.

 

[Džudi S]

Tema me zapravo danas rstužila, iz čisto sebičnih razloga, osetio sam se čudno, i potavio sebi milion potanja šta bi bilo, da smo otišli za inostranstvo kad sam bio mali a ne došli u Srbiju. Nekako sam u totalnom haosu.

Nisu sebični razlozi. Ovde svako piše na osnovu nekog svog iskustva.

Koliko dugo si u totalnom haosu. Ako ne želiš javno da pišeš o tome, uvek mogu da te saslušam putem pp..Mislimda to već znaš.

 

[buudala]

Ne može da škodi.
Mnogo smo stvari pretrpeli.
Mnogo je tek pred nama.

Ovo je isečak.
Valja pogledati ceo video

 

[Zelena milja]

Šta za vas znači osećaj „gušenja u duši“?

Beznađe. Traženje odgovora koji ne postoje. Osećaj propuštenog i pogrešnog.

Da li je to tuga, strah, umor ili se radi o nečemu trećem

Nije to prava tuga. Tuga je intezivan osećaj i obično ima konkretan uzrok. Više je kao preplavljenost ništavilom. Spolja deluje kao ravnodušnost, dok se iznutra sve raspada.

Na koji način se oslobađate tog "tereta na duši" ?

Pustim. Ne oslobađam se, postoji nešto imaginarno, samo moje. Tamo odlazim da zalečim rane i vraćam se s ožiljcima.

 

[jolemisa]

"Gušenje u duši" su dugo potiskivane emocije. One iznenada isplivaju na površinu.

Taj osećaj dođe kada se najmanje nadam. Obično kada sam tužna i umorna.

Čekam da prođe, mada nekada duže traje. Čitanje nije beg od stvarnog života već "lek" za te dane umora i tuge.

I spavanje, pogotovo u ovim kišnim danima.

Ne moze se pobeci od toga,ma koliko zeleli.mada zavisi i od osobe.Licno se tesko vracam u normalu.

 

[Boja bez imena]

Kod mene je taj osećaj vezan za emocije koje potiskujem u sebi, kao i kod Džudi.
Navika, i to veoma loša navika.
Ne pričati nikome o tome kako se, zbog čega osećaš, šta te tišti, muči, boli...jer, nemaš sa kim da podeliš to.
Mislim, imaš ali kao i da nemaš, pa mu dođe da zapravo nemaš.
Zaboraviš vremenom i kako izgleda pričati nekom o svemu tome...

 

[Metronomy]

To jeste posledica potiskivanja emocija koje ne možeš, često i ne smeš da izbaciš....pritisak koji skupi alveole i ne dozvoljava razmenu kiseonika.
Rešenje je izaći napolje i arlaukati dok ne prodje....

 

[Lovac Luka ulovio vuka]

Nisu sebični razlozi. Ovde svako piše na osnovu nekog svog iskustva.

Koliko dugo si u totalnom haosu. Ako ne želiš javno da pišeš o tome, uvek mogu da te saslušam putem pp..Mislimda to već znaš.

Nije problem da napišem ovde, pa manje više ceo život, samo je prolazilo kroz faze. Uvek sam imao osecaj da sam na pogrešnom mestu, u pogrešnoj okolini, kao dete u pogrešnoj porodici jer nisam bio shvaćen, sekli su mi krila, ceo život sam negde tražio sebe, toliko toga potisnutog ima. Plus demoni u glavi, do pre koju godinu nisam ni znao da imam bipolarni poremecaj, i to me je mnogo sabotirlalo u zivotu, znao sam da nesto sa mnom nije u redu, samo nisam znao sta.
Sad kad sam na nekoj raskrsnici puteva u zivotu, i najmanje sitnice me dovedu u fazu pucanja.
Hvala ti puno, javim se na pp

 

[Slavan]

Pogledajte prilog 1889920
​

Naiđu tako dani u kojima osećate tugu. Neobičnu. Imate osećaj da vas nešto guši..

Mislim da je svako od nas, ili bar većina izgovorila rečenicu "Nešto me guši u duši".

To je onaj osećaj kao da na grudima nosite teret. To nije fizička bol i ne vidi se. Da li su to dugo potiskivane emocije koje dovode do "gušenja u duši"?

Ili imate probleme a ne možete sami da ih rešite, ne zavise od vas?

***

Šta za vas znači osećaj „gušenja u duši“?

Da li je to tuga, strah, umor ili se radi o nečemu trećem?

Na koji način se oslobađate tog "tereta na duši" ?

Дати себи одушка, одушити - то је нешто што је задатак за свакога од нас понаособ, искуство кроз које пролазимо. Тако и упознајемо себе.

 

[buudala]

Nije problem da napišem ovde, pa manje više ceo život, samo je prolazilo kroz faze. Uvek sam imao osecaj da sam na pogrešnom mestu, u pogrešnoj okolini, kao dete u pogrešnoj porodici jer nisam bio shvaćen, sekli su mi krila, ceo život sam negde tražio sebe, toliko toga potisnutog ima. Plus demoni u glavi, do pre koju godinu nisam ni znao da imam bipolarni poremecaj, i to me je mnogo sabotirlalo u zivotu, znao sam da nesto sa mnom nije u redu, samo nisam znao sta.
Sad kad sam na nekoj raskrsnici puteva u zivotu, i najmanje sitnice me dovedu u fazu pucanja.
Hvala ti puno, javim se na pp

Svakako pogledaj video koji sam postavio.
Nije nimalo čudno što se među mladima u ogromnom broju javljaju depresije i bipolarni poremećaji.
Nedostatak sunčanja i kontakta sa zemljom uz razne programe belosvetskih službi.

Ako ne znaš engleski, nađi nekog da ti prepričava.

Niste vi deco bolesni, sve nas tretiraju kao pilad u kavezu.

 

[buudala]

 

[Leptir_NL]

"Gušenje u duši" su dugo potiskivane emocije. One iznenada isplivaju na površinu.

Taj osećaj dođe kada se najmanje nadam. Obično kada sam tužna i umorna.

Čekam da prođe, mada nekada duže traje. Čitanje nije beg od stvarnog života već "lek" za te dane umora i tuge.

I spavanje, pogotovo u ovim kišnim danima.

Mene spavanje ne leči.
Samo košmari još veći i umorniji se probudim.
Priroda, fizičke aktivnosti me samo na kratko zaleče.
Mene jedino leči dugotrajno druženje ali sa meni sličnim i dragim osobama.

 

[Džudi S]

Mene jedino leči dugotrajno druženje ali sa meni sličnim i dragim osobama.

I mene to leči..ali više nemam osobu koja je bila "lek"

 

[Leptir_NL]

Možda se pojavi.
Ne znam detalje i ne pitam...lupetam.
Možda bi i ta osoba, koje više nema, volela da nađeš sličnu osobu njoj
Lupetam, bez poznavanja ličnih iskustava.
Neki iz naših života se ne mogu nikada nadoknaditi, neću da pominjem al znaš ko je nezamenljiv, a neki mogu.
Ufff..neću dalje.
Samo bih te zagrlio da si tu
I ja sam previše izgubio ali "guram" dalje..moram

 

[buudala]

....i onda odem....

......u kafanu....

 

[Boja bez imena]

Možda se pojavi.
Ne znam detalje i ne pitam...lupetam.
Možda bi i ta osoba, koje više nema, volela da nađeš sličnu osobu njoj
Lupetam, bez poznavanja ličnih iskustava.
Neki iz naših života se ne mogu nikada nadoknaditi, neću da pominjem al znaš ko je nezamenljiv, a neki mogu.
Ufff..neću dalje.
Samo bih te zagrlio da si tu
I ja sam previše izgubio ali "guram" dalje..moram

Neke osobe se "dogode" samo jednom u našim životima, i nikada više.
To je prosto tako.
I takve osobe niti se mogu "zameniti" nekim drugim, niti tako nešto zaslužuju.
Nezavisno od toga šta su nam te osobe tačno bile, svakako su imale posebno mesto u našim životima, i to mesto ostaje njihovo dokle god nas bude, nevezano za to zbog čega ih više nema tu.

 

[Boja bez imena]

Sve te razumem ali
Ne znam istoriju od nekih ovde
Ali ima i nezamenljivih osoba iz naših života
Kako da napišem
Krvno srodstvo, malo nejačno
Svi ostali su zamenljivi

To je tvoje mišljenje, i to je apsolutno u redu.
Nismo svi isti, što je takođe u redu.
Za mene, recimo, neke osobe koje su bile deo mog života nikada ne mogu biti "zamenjive".
Prosto, svako je jedinka za sebe i svako je od nas specifičan na svoj neki način.
A, to što je neko krvno srodstvo, ne stavlja ga u poziciju "nezamenjivosti", ako već tako gledaš na to.
Jer, vidi, ima krvnih srodnika koji su nam naneli mnogo većeg zla i štete u životima, od recimo nekih ljudi koje smo, eto, sasvim slučajno sreli, upoznali...
Uglavnom, svako ima svoj doživljaj, osećaj kada su takve stvari u pitanju, i to nije za polemiku.

 

[buudala]

Nije loše da se čuje i ovo

 

[Leptir_NL]

Ima vrlo malo nezamenljivih.
A samo je redak broj nenadoknadivih
Neću dalje u detalje

 

[The_Night_Hawk]

Pogledajte prilog 1889920
​

Naiđu tako dani u kojima osećate tugu. Neobičnu. Imate osećaj da vas nešto guši..

Mislim da je svako od nas, ili bar većina izgovorila rečenicu "Nešto me guši u duši".

To je onaj osećaj kao da na grudima nosite teret. To nije fizička bol i ne vidi se. Da li su to dugo potiskivane emocije koje dovode do "gušenja u duši"?

Ili imate probleme a ne možete sami da ih rešite, ne zavise od vas?

***

Šta za vas znači osećaj „gušenja u duši“?

Da li je to tuga, strah, umor ili se radi o nečemu trećem?

Na koji način se oslobađate tog "tereta na duši" ?

Desava se bez najave t i tamo
obicno su secanja na ljude koji mi nedostaju jer vise nisu s nama.
Nemam sta da prevazilazim
pustim da prodje kao Balasevic kad dodje taj talas
ali
meni ne treba kafana ni muzika tamburasa da se spasim.
Uvucem glavu medju ramena dignem kapuljacu i hodam po pljusku
jer kisha kad tad prestane...
.