kad skolsko zvono zvoni... :)

[Goran_V]

Moja Jeca je rodjena 6.2.2003. tako da je krenula sada u skolu.Velika greska je to sto, u njenoj grupi u skolici njih petoro je samo trebalo da krene u skolu(svi su sredili da im deca ne krenu u skolu osim mene,mislila sam da cu uspeti recima ali psiholog je bio uporan,slao me je u zmaj ognjena vuka na specijalnu komisiju .

Ne znam da li ja kao direktor skole smem da dam savet? Znam mnoge koji su "sredili" da im deca, rođena 2003., ne krenu u školu. Svi su to odradili preko doma zdravlja. Psiholozi u skolama su spustili standarde, cesto iz razloga sto je premalo djaka u skolama pa gledaju kroz prste i upisuju i decu koja su nespremna za skolu. Pre par godina smo odbili jedno dete kao nezrelo, a majka je lepo otisla u susednu skolu i upisala ga. Toliko o ujednacenim standardima. Pomeranje granice za upis na 6,5 godina ne bi bilo toliko strasno da su se skolski programi prilagodili uzrastu dece. Takodje, veoma je tesko sestogodisnjacima da sede po pet casova.

Uvek je bolje da dete ide sa svojom generacijom, bolje je da bude onaj koji vuče nego onaj koga vuku. Nazalost, od sledece godine nece biti moguce odlaganje upisa. U skole ce se upisivati, po zakonu, SVA deca, bez obzira na emotivnu ili socijalnu zrelost, bez obzira na intelektualne sposobnosti. Vise nema odlaganja upisa. Upisuju se svi..bas svi.

Sve u svemu, dete Vam je krenulo u skolu i nece mu biti lako. Imace, po zakonu, uglavnom po 5 casova vec u prvom razredu. Sada to uporedite sa radnim danaom odraslih. Deca moraju da sede i odrzavaju koncentraciju 4,5 sati u skoli, u prvom razredu, sa 6 - 7 godina, a posle jos i da rade domace zadatke. Kada uporedite to sa zaposlenima, videcete da deca vise vremena provode u sedecem polozaju i vise rade.
U rasporedu ce imati 3 casa fizickog, ali skole imaju samo jednu salu za fizicko koju deli tridesetak odeljenja, tako da će prvaci videti salu za fizicko, ako imaju srece, jednom nedeljno. Ostatak vremena sede. Posle se cudimo otkud toliko krivih kicmi, ravnih tabana i gojaznosti. Posle se cudimo zasto deca ne vole skolu. Posle se cudimo zasto nas gledaju sa nerazumevanjem kada pricamo o nasem detinjstvu, o igrama, klikerima, fudbalu... penjanju na drvece... Znaju li nasi klinci da se popnu na drvo? Smesno pitanje? Mozda.


Zbog svega ovoga, budite uz dete, dajte mu podrsku. Ne grdite ga zbog eventualnog neuspeha. Ohrabrujte ga. Budite mu podrska u svakom trenutku. Pruzite mu ljubav. Pomozite mu. Ne budite majke koje se hvale kako im je dete naucilo cirilicu i latinicu sa pet godina. Budite majke koje se igraju sa decom. Naucice slova u skoli. Ne terajte dete da uci cita sa 5 godina, terajte ga da se igra. Deca se razvijaju kroz igru. Kroz igru upoznaju svet. Kupite mu bicikl, loptu, a ne lap top. Idite u park, na reku. Neka gleda travu, vodu, drugu decu, a ne cartoon network. U rukama drzite decu, a ne usisivac. Prasine i prljavog posudja ce uvek biti, a deca ce da vam porastu...a tada ce biti kasno

 

[cy3a]

Ne znam da li ja kao direktor skole smem da dam savet? Znam mnoge koji su "sredili" da im deca, rođena 2003., ne krenu u školu. Svi su to odradili preko doma zdravlja. Psiholozi u skolama su spustili standarde, cesto iz razloga sto je premalo djaka u skolama pa gledaju kroz prste i upisuju i decu koja su nespremna za skolu. Pre par godina smo odbili jedno dete kao nezrelo, a majka je lepo otisla u susednu skolu i upisala ga. Toliko o ujednacenim standardima. Pomeranje granice za upis na 6,5 godina ne bi bilo toliko strasno da su se skolski programi prilagodili uzrastu dece. Takodje, veoma je tesko sestogodisnjacima da sede po pet casova.

Uvek je bolje da dete ide sa svojom generacijom, bolje je da bude onaj koji vuče nego onaj koga vuku. Nazalost, od sledece godine nece biti moguce odlaganje upisa. U skole ce se upisivati, po zakonu, SVA deca, bez obzira na emotivnu ili socijalnu zrelost, bez obzira na intelektualne sposobnosti. Vise nema odlaganja upisa. Upisuju se svi..bas svi.

Sve u svemu, dete Vam je krenulo u skolu i nece mu biti lako. Imace, po zakonu, uglavnom po 5 casova vec u prvom razredu. Sada to uporedite sa radnim danaom odraslih. Deca moraju da sede i odrzavaju koncentraciju 4,5 sati u skoli, u prvom razredu, sa 6 - 7 godina, a posle jos i da rade domace zadatke. Kada uporedite to sa zaposlenima, videcete da deca vise vremena provode u sedecem polozaju i vise rade.
U rasporedu ce imati 3 casa fizickog, ali skole imaju samo jednu salu za fizicko koju deli tridesetak odeljenja, tako da će prvaci videti salu za fizicko, ako imaju srece, jednom nedeljno. Ostatak vremena sede. Posle se cudimo otkud toliko krivih kicmi, ravnih tabana i gojaznosti. Posle se cudimo zasto deca ne vole skolu. Posle se cudimo zasto nas gledaju sa nerazumevanjem kada pricamo o nasem detinjstvu, o igrama, klikerima, fudbalu... penjanju na drvece... Znaju li nasi klinci da se popnu na drvo? Smesno pitanje? Mozda.


Zbog svega ovoga, budite uz dete, dajte mu podrsku. Ne grdite ga zbog eventualnog neuspeha. Ohrabrujte ga. Budite mu podrska u svakom trenutku. Pruzite mu ljubav. Pomozite mu. Ne budite majke koje se hvale kako im je dete naucilo cirilicu i latinicu sa pet godina. Budite majke koje se igraju sa decom. Naucice slova u skoli. Ne terajte dete da uci cita sa 5 godina, terajte ga da se igra. Deca se razvijaju kroz igru. Kroz igru upoznaju svet. Kupite mu bicikl, loptu, a ne lap top. Idite u park, na reku. Neka gleda travu, vodu, drugu decu, a ne cartoon network. U rukama drzite decu, a ne usisivac. Prasine i prljavog posudja ce uvek biti, a deca ce da vam porastu...a tada ce biti kasno

свака част! одушевљена сам овим подебљаним!

 

[chuncha]

Ovde josh jedna mama djaka-prvaka
Moja Teodora (ma koliko ja to jos ne uspevala da shvatim i pojmim) je krenula u skolu...Ovde u Italiji se krece sa 6,a ona je krenula sada sa 5,5 jer je po ovdasnjim zakonima na to imala pravo (sva deca rodjena do 31.3.2004 su mogla ove godine da krenu...a ona je rodjena BAS 31.3. ....)
Ja sam bila uzasno neodlucna do poslednjeg momenta ( sto se moglo vrlo jasno i videti,jer nije imala ni sveske,knjige,torbu bukvalno do par dana pred polazak.. )
Elem...kao sto su rekle mnoge mame,mislim da sam ja imala vise treme nego ona,i mislim da ce mi dosta vremena trebati da shvatim da je zakoracila u taj ozbiljan svet pun odgovornosti...nekako svet ''velikih''...
U svakom slucaju,ona mi deluje vrlo zadovoljno,srecno,oseca se ''odraslom'',bas me je danas pitala kako je to bilo kad sam ja krenula u skolu,kakav sam djak bila,itd...

Jedan veliki pozdrav svim mamama koje prolaze kroz ''prvorazredni'' period

 

[Abell]

Ne znam da li ja kao direktor skole smem da dam savet? Znam mnoge koji su "sredili" da im deca, rođena 2003., ne krenu u školu. Svi su to odradili preko doma zdravlja. Psiholozi u skolama su spustili standarde, cesto iz razloga sto je premalo djaka u skolama pa gledaju kroz prste i upisuju i decu koja su nespremna za skolu. Pre par godina smo odbili jedno dete kao nezrelo, a majka je lepo otisla u susednu skolu i upisala ga. Toliko o ujednacenim standardima. Pomeranje granice za upis na 6,5 godina ne bi bilo toliko strasno da su se skolski programi prilagodili uzrastu dece. Takodje, veoma je tesko sestogodisnjacima da sede po pet casova.

Uvek je bolje da dete ide sa svojom generacijom, bolje je da bude onaj koji vuče nego onaj koga vuku. Nazalost, od sledece godine nece biti moguce odlaganje upisa. U skole ce se upisivati, po zakonu, SVA deca, bez obzira na emotivnu ili socijalnu zrelost, bez obzira na intelektualne sposobnosti. Vise nema odlaganja upisa. Upisuju se svi..bas svi.

Sve u svemu, dete Vam je krenulo u skolu i nece mu biti lako. Imace, po zakonu, uglavnom po 5 casova vec u prvom razredu. Sada to uporedite sa radnim danaom odraslih. Deca moraju da sede i odrzavaju koncentraciju 4,5 sati u skoli, u prvom razredu, sa 6 - 7 godina, a posle jos i da rade domace zadatke. Kada uporedite to sa zaposlenima, videcete da deca vise vremena provode u sedecem polozaju i vise rade.
U rasporedu ce imati 3 casa fizickog, ali skole imaju samo jednu salu za fizicko koju deli tridesetak odeljenja, tako da će prvaci videti salu za fizicko, ako imaju srece, jednom nedeljno. Ostatak vremena sede. Posle se cudimo otkud toliko krivih kicmi, ravnih tabana i gojaznosti. Posle se cudimo zasto deca ne vole skolu. Posle se cudimo zasto nas gledaju sa nerazumevanjem kada pricamo o nasem detinjstvu, o igrama, klikerima, fudbalu... penjanju na drvece... Znaju li nasi klinci da se popnu na drvo? Smesno pitanje? Mozda.


Zbog svega ovoga, budite uz dete, dajte mu podrsku. Ne grdite ga zbog eventualnog neuspeha. Ohrabrujte ga. Budite mu podrska u svakom trenutku. Pruzite mu ljubav. Pomozite mu. Ne budite majke koje se hvale kako im je dete naucilo cirilicu i latinicu sa pet godina. Budite majke koje se igraju sa decom. Naucice slova u skoli. Ne terajte dete da uci cita sa 5 godina, terajte ga da se igra. Deca se razvijaju kroz igru. Kroz igru upoznaju svet. Kupite mu bicikl, loptu, a ne lap top. Idite u park, na reku. Neka gleda travu, vodu, drugu decu, a ne cartoon network. U rukama drzite decu, a ne usisivac. Prasine i prljavog posudja ce uvek biti, a deca ce da vam porastu...a tada ce biti kasno

Slazem se sa ovim postom... Jos je gore kada skola nema salu kao sto je slucaj kod nas u skoli i kada imamo fizicko samo dok je lepo vreme, sto je prilicno kratak vremenski period, a zimi sedimo u ucionici ceo cas... Neke skole u gradu su srusile staru i zidale novu, a mi nemamo nikakvu i ne verujem ni da cemo imati...

 

[danijan]

Individualne su razlike u zrelosti dece rodjene 2003. Ima one koja se daleko bolje snadju od starijih, a ima i one prave dece, koja se jos uvek igraju i ne razmisljaju o obavezama koje ih cekaju. Koleginice uciteljice mi kazu posle dve nedelje provedene sa prvacima da je ova generacija, bar kod nas u skoli, nekako zrelija, mirnije prihvata obaveze, sedenje na casu, cutanje... sto je najteze za prvake u pocetku. Verovatno tu ima uticaja predskolski program.
Posto je sad vec pocela skolska godina, malo je kasno za preporuku, ali dobro, neko je vec pomenuo, pa ce biti i od koristi za roditelje buducih prvaka. Toplo preporucujem knjigu Kreativnog centra - Mama i tata polaze u skolu. Ja (psiholog) i sama sam izvukla neke delove iz knjige, pa ih dajem roditeljima koji dolaze s decom na testiranje, naravno uz usmeni komentar o njihovom detetu. I na panou pred vratima moje kancelarije takodje mogu da procitaju neke korisne savete dok cekaju dete.
Roditelji dosta grese, jer misle da je najvaznije da dete zna da cita i pise pred polazak u skolu, a o onim svakodnevnim stvarima manje brinu, a one su u stvari, najvaznije... Na primer da dete zna boje, levo-desno, da broji bar do 10, ako moze i unazad, da izgovara sva slova, da je samostalno u hranjenju, oblacenju, licnoj higijeni, da zna da veze pertle, da skupi igracke, da opere casu npr, da baci djubre, da ode u prodavnicu (ako je bezbedno), da moze da ostane samo na kratko kod kuce, da moze da se odvoji od roditelja, da prespava negde, da se druzi s decom, da ima kvalitetnu ishranu, da vozi biciklu, sutira loptu, crta, boji, zna decje pesmice, lepo se ponasa... Sve to treba da ponese od kuce, a ostalo ce vec nauciti. Deca skolskog uzrasta brze i lakse uce od starijih. Narocito strane jezike

 

[Kvinsi]

podestila me macka vracarka na ovu temu
kako vam napreduju prvaci, kako je prosla adaptacija (i da li jos traje) na polazak u skolu, prihvatanje obaveza itd.?

 

[brizna mama]

Kako sam se nadala ispalo je super. Ono što mi je bilo važno, a to je uklapanje u novu sredinu nismo praktično ni osetili, kao i izradu domaćih zadataka. Deca su mi jako odgovorna po tom pitanju, čak i ovaj prvak. Često se zapitam da li su i preodgovorni i kako će se nositi sa većim stresovima od toga jesu li ili nisu napisali domaći zadatak. Sami pakuju stvari za školu, pamte obaveze i prenose obaveštenja iz škole. Za uzvrat se trudim da im pružim što više zabave i druženja u slobodno vreme. Ponekad me grize savest što ne idu na puno dodatnih aktivnosti - imaju po jednu, devojcica ritmiku, a mališa plivanje - i to su izabrane iz zdravstvenih razloga, jer se rade vežbe za kičmu. Često pomislim da sam i nemajka jer mi deca ne idu dodatno na engleski ili muzičku školu i da malo zapostavljamo taj segment obrazovanja, obzirom da 80% dece u okruženju ima dve i više vanškolskih aktivnosti. A pošto su mi deca dosta brbljiva kada porastu poslaću ih negde vani da nauče, a znam da će da progovore na uši za nedelju dana, osobito ova starija šmizla. A muzičko ćemo kod kuće da vežbati zajedno, drndajući onaj siroti sintisajzer što im je poklonio deka za Novu godinu. Ili moju melodiku iz osnovne škole ili frulu. A najviše ćemo se truditi da budu napolju u prirodi.

 

[Ванда]

Kako sam se nadala ispalo je super. Ono što mi je bilo važno, a to je uklapanje u novu sredinu nismo praktično ni osetili, kao i izradu domaćih zadataka. Deca su mi jako odgovorna po tom pitanju, čak i ovaj prvak. Često se zapitam da li su i preodgovorni i kako će se nositi sa većim stresovima od toga jesu li ili nisu napisali domaći zadatak. Sami pakuju stvari za školu, pamte obaveze i prenose obaveštenja iz škole. Za uzvrat se trudim da im pružim što više zabave i druženja u slobodno vreme. Ponekad me grize savest što ne idu na puno dodatnih aktivnosti - imaju po jednu, devojcica ritmiku, a mališa plivanje - i to su izabrane iz zdravstvenih razloga, jer se rade vežbe za kičmu. Često pomislim da sam i nemajka jer mi deca ne idu dodatno na engleski ili muzičku školu i da malo zapostavljamo taj segment obrazovanja, obzirom da 80% dece u okruženju ima dve i više vanškolskih aktivnosti. A pošto su mi deca dosta brbljiva kada porastu poslaću ih negde vani da nauče, a znam da će da progovore na uši za nedelju dana, osobito ova starija šmizla. A muzičko ćemo kod kuće da vežbati zajedno, drndajući onaj siroti sintisajzer što im je poklonio deka za Novu godinu. Ili moju melodiku iz osnovne škole ili frulu. A najviše ćemo se truditi da budu napolju u prirodi.

Браво, за све, а посебно за болдовано!

Ја сам данас туговала заједно са ђацима који су ми се жалили да немају кад да се друже, јер иду на по два три спорта, у школицу компјутера и школицу енглеског.
Бесни су на родитеље који их терају на те активности, покушавали су да им кажу да је то тешко, а ти исти родитељи ниједну бајку им прочитали нису, нису их одвели у позориште, у музеј, тешко им је да их воде до библиотеке..али се зато гурају да раде домаћи уместо њих!
Брижна мамо, настави тако, имаш моју подршку и све речи хвале од мене!

 

[gost 114587]

ajde da i ja napisem neko slovo
posle dva meseca skole izuzetno sam zadovoljna. uciteljice su super, princeza se bas vezala za njih dve, u razred ide sa par dobrih drugarica iz vrtica, svaki dan dolazi sa necim novim naucenim. skolske aktivnosti su im odlicne, evo bas danas smo pravile bubanj treba joj za muzicko (sjooo em je naucila da zvizdi em me sad ubi sa bubnjem.....). od nekih vannastavnih aktivnosti jos uvek nemamo nista, uskoro krecemo ponovo sa plivanjem i smatram da joj je to dovoljno. engleski uci u skoli i nema potrebe da je upisujem nesto dodatno da radi, kompijuter izucavamo zajedno, zajedno crtamo... ima momenata da je mrzi da uradi domaci pa se dva sata razvlaci po sobi, ali uglavnom sve uradi jako brzo cim dodje iz skole. znaci, sve u svemu, izuzetno sam happy

 

[Kvinsi]

od vanskolskih aktivnosti, moj sin ide samo na fudbal i to mu, naravno, ne predstavlja dodatnu obavezu, nego uzivanje.
na engleski,ili na neki drugi strani jezik, ne ide jer ima engleski u skoli, dodatno smo kupili neku slikovnicu sa stikerima pa mu ja pokazujem pomalo i lepimo stikere za naucene lekcije. mislim da za naprednije znanje ima vremena. ja sam pocela da ucim engleski u 4. razredu i nista mi ne fali, cak dapace, sjajno ga govorim, studirala sam ga kao drugi jezik i radim sa i na engleskom vise od 10 godina.
u slobodno vreme uvece cita knjigu "Pricala mi je baka" koja je puna zanimljivih prica i pesmica. trenutno je jezurka jezic nas glavni junak
skoli pristupa ozbiljno, odlicno radi domaci, provuce se neka neurednost i brzanje, ali nema preteranih pritisaka sa moje strane. kad vidim da mu je dosta, ne forsiram, jer znam da cu samo da se iznerviram kolicinom nepaznje i nekoncentracije sa njegove strane.
pisanje domaceg i vezbanje ne traje vise od sat vremena. posle on sam trazi da cita, da nastavimo gde smo stali juce. mene to beskrajno raduje jer ja sam uvek mnogo volela da citam i zelala sam da probudim i kod njega ljubav prema knjigama. za sada nam ide dobro

 

[Ванда]

Е, за енглески морам да комнтаришем:
Док није уведен од првог разреда, многи родитељи су слали децу у школицу енглеског. Идеја ,,реформиста'' који су га увели била је баш та, да деца буду што мање оптерећена ваншколским активностима, да сви имају могућност да бесплатно уче енглески..
И шта се догађа?
Сад и они који иначе не би слали децу на приватне часове плаћају им часове у приватној школи, ,,да би дете боље знало на часовима''.
Померено гледање, скроз!

 

[gost 114587]

Е, за енглески морам да комнтаришем:
Док није уведен од првог разреда, многи родитељи су слали децу у школицу енглеског. Идеја ,,реформиста'' који су га увели била је баш та, да деца буду што мање оптерећена ваншколским активностима, да сви имају могућност да бесплатно уче енглески..
И шта се догађа?
Сад и они који иначе не би слали децу на приватне часове плаћају им часове у приватној школи, ,,да би дете боље знало на часовима''.
Померено гледање, скроз!

uzas
ja gledam i ove u nasoj skoli, posto imaju dodatni placeni casovi engleskog koji se odrzavaju za vreme dnevnog boravka, ima mase roditelja koja decu upisuju na tu aktvinost cista glupost!