...na razne nacine
donamileva
na partnera...kako reagujete........ja cutim.danima, ignorisem, ne progovaram, apsolutno gledam kroz njega, nista ne pitam...stelt....nema seksa..nema nicega.....a vi?
i cekam da progovori.....tek onda....urlam
ps ..ovo radim kad sam u pravu..kad nisam..cupam kestenje iz vatre
na partnera...kako reagujete........ja cutim.danima, ignorisem, ne progovaram, apsolutno gledam kroz njega, nista ne pitam...stelt....nema seksa..nema nicega.....a vi?
i cekam da progovori.....tek onda....urlam
ps ..ovo radim kad sam u pravu..kad nisam..cupam kestenje iz vatre
hehe pa ne urlam ni ja ruku na srce..nego ledenim glasom se obratim...mozda je bolje da vicem
..mozda bi mi bilo lakse..vec upotrebim pod obavezno rec...u stvari tako pocinjem slusaj zemljak
hehe pa ne urlam ni ja ruku na srce..nego ledenim glasom se obratim...mozda je bolje da vicem
.... E sada te zamisljam takvu!
Znaci, ako se i kada meni obratis sa "Slusaj zemljak"...
Urlam
Koliko puta sam htela da budem takticna ili da sacekam pravi trenutak, ali ja to jednostavno ne mogu
Nazalost, eto, ponasam se primitivno u takvim situacijama i to je jace od mene
na partnera...kako reagujete........ja cutim.danima, ignorisem, ne progovaram, apsolutno gledam kroz njega, nista ne pitam...stelt....nema seksa..nema nicega.....a vi?
i cekam da progovori.....tek onda....urlam
ps ..ovo radim kad sam u pravu..kad nisam..cupam kestenje iz vatre
) budem uzasno ljuta ali me jako brzo prodje. 
Mene prodje pa onako pocnem da se uvrcem oko njega 
a on me ignorise, pa se onda ponovo iznerviram. Na kraju uvijek ali jadva popusti i odrzi mi lekciju pa smo opet srecni 
AKo se neko vreme pravi lud, cutim. Kad ga cutanje smori/iznervira i pocne sa pitanjima "pa dobro sta ti je" dobije zgrozeno "Ne znas?". Naravno nevino odmahivanje glavom "E pa kad budes znao mozemo da razgovaramo". I cutim dok ne shvati da sam tvrdoglavija A onda u zavisnosti od toga koliko se pravi lud ili stalozeno razgovaramo ili urlam (cesce ovo drugo) ...a i manje se svadjam , jel to lose? ....
Jaoooooo kako me to nervira, moj momak se upravo tako ponasa kada se naljuti a ja sam totalno drugacija, planem u sekundi, onako kazem sve sto mislim i ne mislim (nekad se i kajem zbog izgovorenog
Cutim ali ne danima , satima mozda, dok ne izglancam sve , opeglam , slozim, izribam, namestim na mesto ..ma sve sija ....onda nista ..prodje me ....mada sto sam starija sve manje peglam ...mislim cenzurishem
/peglanje ne racunam /
Urlam
Koliko puta sam htela da budem takticna ili da sacekam pravi trenutak, ali ja to jednostavno ne mogu
Nazalost, eto, ponasam se primitivno u takvim situacijama i to je jace od mene
I ja isto ovako... kad izleti bogte ne mogu da povučem ručnu, pretvorim se u čudovište... ali to samo sa partnerom, i to samo sa ovim partnerom (tako nije bilo sa prethodnim)
