Kad sam bio mali...

[zorab]

Nadam se da nije bila slicna tema, pa da ova odma' odleti pod kljuc?

Kada sam ja bila mala govorilo se "Jedi spanac, bices zdrav. I jak. Kao Popaj." Iako nisam zelela da izgledam kao Popaj, volela sam spanac. Ali, bilo je mnooogo jela koje nisam mogla da ni da gledam a gnjavili su me da ih jedem. Kuvani kupus, na primer. Ili vanilice koje sam prvi put probala u poznoj mladosti
A najvise sam volela ona specijalna jela, "izmisljena" samo za mene. Pretpostavljam da su svakom od nas mame, bake, izmisljale takva jela. Kasnije mozes da otkrijes da su ti uvaljivali obicne przenice samo sto je sredina hleba bila secena casom pa su se zvale "kolutici", svejedno, one su neizostavni deo detinjstva.

Jedan moj drugar i danas jede "jaje na hlebu", posto kao klinja nije voleo przena jaja. Dakle, isprzi se kajgana i ni slucajno se ne sipa u tanjir! Stvar je u tome da se podeli na pola i stavi na dva parceta hleba. To je "jaje na hlebu".
A drugarica je izjavila da od piletine najvise voli "kraljevsko meso". Bas se iznenadila kada joj je objasnjeno da je to od pilecih ledja iz supe, ono dva okrugla mesanca na lopatastim koscicama. - Ha, a meni je tata govorio da je to "kraljevsko meso"!


Sta ste voleli da jedete kad ste bili mali i kako se to spremalo? (Setih se "starinske" boranije sa kiselim mlekom...)
Sta niste?
I, najvaznije, kakve su vam djakonije izmisljali ?
A nazive istih?
A kakve vi smisljate vasoj deci?

Evo, ja prilazem opste poznat recept za "vojsku". Sama jela, a i drugima pravila...

Kriske hleba (sa koricom za manje prohtevnu decu ) se namazu puterom pa se hleb isece na kockice. Na svaku se stavi malo "necega" (salamica, kolutic krastavca, kuvano jaje...) i poredjaju se u kolonu dva po dva. Zatim mama kockicim mini sendvica imitira kretanje vojnika (ono hop-hop po tanjiru i vazduhu), dete zine -i pojede vojnika!

 

[smeh]

Slatka tema :razz: !
Nisam imala nekih problema sa jelom pa mi nisu mnogo ni izmišljali...
Jedino je moj Laza (deda sa sela koji niklad nije priznao da je deda pa smo ga zvali po imenu) čuvao (i sačuvao) "živim" neke priče i komentare...
Jednom prilikom smo doputovali na selo u petak poslepodne i Maca (baba) je kuvala krompir paprikaš znajući da će me time obradovati (oduvek sam ga volela). Dok se paprikaš onako fino krčkao na "smederevcu", miris se širio kuhinjom, a ja sam stalno zapitkivala: "Jel' gotovo?"
Maca, sva zabrinuta pita: "Pile, pa jel' ti nisi ručala kad si tako gladna?"
"Ma ne... Ručala sam. Nisam gladna al' mi miriši!"

kad god je do kraja života (to znači još nekih 20-tak godina) jeo krompir-paprikaš, Laza je ponovio tu rečenicu... (nema smajlija koji se setno smeška... strašno smo se voleli nas dvoje).
Inače, nisam volela da jedem đuveč (to je valjda jedino jelo koje ni danas baš ne jedem), a bilo je groznih situacija kad su me terali na to... uz obavezno: "Baš je ovog puta lep... dopašće ti se!"
Nisam jela ništa sa "grudvicama", tako da sam npr u zabavištu obavezno preskakala za većinu dece omiljenu užinu: puding i griz u mleku. Nisam jela ni margarin, ni paštetu suviše tanko namazanu na hleb, a o "smrdljivim salamama" (tako sam ih zvala i sem pečenice, praške šunke i kulena - sve je tu spadalo) da ne govorim tako da sam najčešće mrljavila po tanjiru i preskakala užinu (tetkica koja nas je posluživala u zabavištu iznenađeno pitala moju babu: "Šta to vaše dete uopšte jede?"), naravno tek nakon što je mama rekla vaspitačici da nema svrhe da me na to teraju... (uvek sam bila tvrdoglava ).
Uz krompir paprikaš, davila sam se u sarmi. Krofne sam dugo sanjala pošto posle babine smrti niko nije znao da ih napravi tako lepo (dok ja nisam savladala tehniku ), a pitu od krompira još "treniram".
Inače, slično onoj "vojsci" mi pravimo pijacu. fazon iz detinjstva moje snajke je da je uvek pojela najpre ono sa hleba (najrađe slaninu!) i ubeđivala baku da je zaboravila da stavi dok se nije setila da kaže: "Ova žena je prodala. Treba još!"
Ih... koliko je još tih pričica...
A tek moji klinci kakve prohteve imaju... naročito sa mnom.

 

[Espanol]

Nadam se da nije bila slicna tema, pa da ova odma' odleti pod kljuc?

Kada sam ja bila mala govorilo se "Jedi spanac, bices zdrav. I jak. Kao Popaj." Iako nisam zelela da izgledam kao Popaj, volela sam spanac. Ali, bilo je mnooogo jela koje nisam mogla da ni da gledam a gnjavili su me da ih jedem. Kuvani kupus, na primer. Ili vanilice koje sam prvi put probala u poznoj mladosti
A najvise sam volela ona specijalna jela, "izmisljena" samo za mene. Pretpostavljam da su svakom od nas mame, bake, izmisljale takva jela. Kasnije mozes da otkrijes da su ti uvaljivali obicne przenice samo sto je sredina hleba bila secena casom pa su se zvale "kolutici", svejedno, one su neizostavni deo detinjstva.

Jedan moj drugar i danas jede "jaje na hlebu", posto kao klinja nije voleo przena jaja. Dakle, isprzi se kajgana i ni slucajno se ne sipa u tanjir! Stvar je u tome da se podeli na pola i stavi na dva parceta hleba. To je "jaje na hlebu".
A drugarica je izjavila da od piletine najvise voli "kraljevsko meso". Bas se iznenadila kada joj je objasnjeno da je to od pilecih ledja iz supe, ono dva okrugla mesanca na lopatastim koscicama. - Ha, a meni je tata govorio da je to "kraljevsko meso"!


Sta ste voleli da jedete kad ste bili mali i kako se to spremalo? (Setih se "starinske" boranije sa kiselim mlekom...)
Sta niste?
I, najvaznije, kakve su vam djakonije izmisljali ?
A nazive istih?
A kakve vi smisljate vasoj deci?

Evo, ja prilazem opste poznat recept za "vojsku". Sama jela, a i drugima pravila...

Kriske hleba (sa koricom za manje prohtevnu decu ) se namazu puterom pa se hleb isece na kockice. Na svaku se stavi malo "necega" (salamica, kolutic krastavca, kuvano jaje...) i poredjaju se u kolonu dva po dva. Zatim mama kockicim mini sendvica imitira kretanje vojnika (ono hop-hop po tanjiru i vazduhu), dete zine -i pojede vojnika!

Tema je slatka i neće odleteti pod "ključ". Ja još uvek vučem traume od kljukanja spanaćem i šargarepom. Prvi uopšte ne jedem a ovo drugo samo kad mi draganica ubaci u supu i sl. Šta ću kad je volim!ops:

 

[zainteresovana]

Jao, i ja sam imala problema sa šargarepom, ali sa sinom. I rešila sam ga tako što bih ta 2, 3, korena skuvana u supi sitno izgnječila viljuškom i vratila u lonac. I više nije pravio problema u smislu ređanja kolutića po obodu tanjira, jer - on to ne jede. A pravila sam mu i sendviče sa majonezom, barenim jajetom, kulenom ili barenom rendanom govedinom, kečapom, i rendanom šargarepom i kačkavaljem odozgo! I jeo je bez problema.
A i ja sam bila 'osuđena' na odvratnu ishranu u detinjstvu - te gromuljice... Bljak! Poparu sam počela da jedem tek posle par godina braka, kada sam se najzad smilovala da probam šta je to moj muž spremio, i na šta me nagovara. Baš je bio uporan sa tim, heh. Kao i s maslinovim uljem - on ga je obožavao, odrastao je na njemu, pa sam počela mešano da ga koristim, i, ne lezi vraže, navukla se, itekako.
Uh, a deca tek... Ona ne voli pržena jaja, a on barena. Ali prženice zato jedu oboje. Sa origanom. Ili salatu od barenog krompira seckanog na kockice, barena jaja seckana na kockice, takođe crni luk, čen, dva belog, sardine iz konzerve (tunjevina je isuviše 'suva' za te stvari) malo soli, bibera, ulja, limuna, svežeg peršuna... Ma svemu se doskoči!
A belu boraniju ne volim i dalje.

 

[zorab]

Dodjoh da ponegujem malo svoju temu....

U vreme kada se nije ni culo za "bezstresno vapitavanje" a majke su mislile da ce se dete ozbiljno razboleti ako ne pojede SAV grasak iz tanjira, da li ste skrivali korice od hleba ispod oboda tanjira, pili nekoliko casa vode tokom rucka jer ste bili TOLIKO ZEDNI i time davali razumljiv signal briznoj majci da kad ste zedni onda sigurno NISTE GLADNI (a ona nikako da shvati)?

Da li vam je tata odecao ono masno oko mesa i prenosio u svoj tanjir, sto se kasnije pretvorilo u porodicni obicaj komentarisan pitanjem "Jesam li ja korpa za otpatke?"

I, suprotno, da li ste lovili jagode iz slatka, i visnje iz visnjevace ( "ovo dete ima temperaturu, vidi kako joj se oci sjaje!")?

Da li ste (uzalud?) trazili ukus necega sto su vam pripremale neke voljene ruke koje su odavno otisle na pocinak, a vi jos na nepcima imate tragove tog jela i svog detinjsta?

 

[Julian]

Zorab, je l' ovo ta tema? Super je... Evo, dodjoh da te podrzim. Ako ti je za utehu, otvorio sam nekoliko tema i svaki put sam se osecao kao magarac... A mislio sam da cu izazvati revoluciju.
Elem, imam odgovore na sva tvoja pitanja...
Nisam voleo da jedem, sto se kasnije pretvorilo u nesto savim suprotno... Tako, da nemam neka posebna jela za koja sam se vezao. Mada su svasta pokusavali... Izmedju ostalog i to seckanje masnog i zilica. Stajaznam, mogao bih i ja da izdvojim kojekakva mazanja na 'leb: 'leba i masti, 'leba i pavlake, 'leba i... Hm, setih se i popare... Ih otkad poparu nisam jeo!
Moj kum ima nesto sto sto mu je mama spremala... neku bljuvotinu koju zove "droba". Gusi se u njoj... To je neka bela kafa u koju izmrvi bajat hleb. Tera zenu da mu to pravi, al' nikad nije zadovoljan. Tema drobe, je cest motiv nasih sprdacina i njihovih prepirki u drustvu.
Moja bivsa supruga, je tek kao tinejdzerka dosla u situaciju da jede lubenicu mimo svoje familije... Mrtva hladna je izvadila srce iz nje i stavila u svoj tanjir. Kad su je ljudi pogledali zaprepasteno, izgovorila je - "Ja najvise volim srce". Kasnije je objasnjavala kako je ona lubenicu dozivljavala kao pile... Neko voli batak, neko belo meso, neko dzigericu, bubac... a ona, gle cuda, srce!
A sto se tice tih mirisa iz proslosti... ima ih, jos ih osecam. Leti, narocito. Przene babure, miris testa za domace rezance...Ma, to me na baku podseca. I amper corba! Dobro, to ne mirise, al' je super. Sad sam se toga setio... Prosta corba, ali super.
Eh, k'o da sam odrastao na bonovima i tackicama...

 

[*misutka*]

Moja bivsa supruga, je tek kao tinejdzerka dosla u situaciju da jede lubenicu mimo svoje familije... Mrtva hladna je izvadila srce iz nje i stavila u svoj tanjir. Kad su je ljudi pogledali zaprepasteno, izgovorila je - "Ja najvise volim srce". Kasnije je objasnjavala kako je ona lubenicu dozivljavala kao pile... Neko voli batak, neko belo meso, neko dzigericu, bubac... a ona, gle cuda, srce!

to isto i ja radim

 

[teardrop]

...
Da li ste (uzalud?) trazili ukus necega sto su vam pripremale neke voljene ruke koje su odavno otisle na pocinak, a vi jos na nepcima imate tragove tog jela i svog detinjsta?

Sećam se nekih kolača koje je pravila moja baka. Nemam pojma kako se zovu, ni kako se prave... Samo se sećam ukusa hrskavog testa posutog vanil-šećerom. Ni kad sam odrasla nisam se setila da je pitam kako se prave, a ona ih je mesila samo zbog mene.

@Julian
E, kad sam pročitala ono 'leba i masti O, dragi Bože! Na tome sam odrasla. Kao i na krompir-nudlama, flekicama sa kupusom...

 

[xpajamacax]

moja pokojna baka je sirota morala da se spušta niz tobogan da bi ja pojela kisleo mleko i prženice,
opisću vam baku ukratko...visoka 180 bivša plivačica i još ruskinja.....ogromna žena na toboganu...
ta slika mi je sada urnebesna, često smo se smejale njenim podvizima nahraniti dete...
a pravila mi je piroške sa kačkavaljemmmm uf.....i sekla hleb modlama i pravila sendviče....
sada moja mam mojoj deci pravi neka njihova jela.....ljubav je to

 

[?]

a sta da nisu leteli aviioncici, je l biste pocrkali od gladi

 

[?]

e da bio je krash expres u mleku... i cokoleshnik ponekad
ne secam se...mozda me je nana terala sve da pojedem i seckala na sitno.fuj razmazotina > )))

 

[gost 42348]

Одувек сам кукала (као мала) да хоћу да једем "паста шуту" (шпагети а ла милањезе)! Увек сам се "разбијала" од тога. У принципу, као дете, нису ме терали нешто посебно да једем, али што ме је мама силила да морам количински да поједем, јер Боже мили, разболећу се, и мршава сам итд. (а ја вукла вишак кила само тако).
Старијем клинцу објасним на фин начин зашто је нешто добро, па му се то и допадне, а млађем примењујемо исти систем као и старијем: "Сад ћу да дођем да ти поједем све" и он брже-боље спакује све то, или се Нана (њихова бака) "опако" наоштри да полако дође, јер је (наводно) јааааако гладна и да јој спремимо залогај, зажмури и они брзо чапе тај залогај, онда она отвори очи и крене да поједе тај залогај, а оно - њега нигде! А клинци се само церекају!

 

[intra]

@Milly73
Ja sam bio ubijeđen da je pasta šuta makaroni+pasulj

 

[gost 42348]

То би сигурно била "занимљива" комбинација!

 

[Selena]

Baš je slatka tema........:-D
Kao mala nisam volela ajmpren supu (to je nešto sa zaprškom i paprikom i hlebom)......baka nas je kljukala time,ali nisam je jela i odustala je uz gomilu suza..........onda peršin u supi, užas, koža od batka,karfiol,kožicu sa mleka (tako sam ja zvala ono što se uhvati na mleko, skorup ili šta već) što mi je bilo ubedljivo najgore, margarin na hlebu.......ma ni dan danas ne volim taj masni osećaj na nepcu,.............:-D
Ostala jela sam volela, neka manje neka više..........:-D
Kad god mi neko spomene bufle (a kaže se buhtle,ali moja baka kaže bufle) ja se setim kako je to bio proces dok se napravi..........a o salenjacima da i ne pričam, to se počne ujutro rano i završi sutra ujutro..........pa gužvare sa orasima,makom,grožđicama,slatkim sirom.............:-D
Svi ti kolači od dizanog testa su mi prosto divni jer me sećaju na detinjstvo.........baka me je naučila sve to da pravim,samo ja to mnogo brže,a ona stoji iznad mene i govori kako se to testo mora više "izlupati".........mada, kad su pečeni,kaže ipak da se mogu porediti sa njenima........:-D

 

[S_K_V_O]

a jesu li i vas nagovarali, kada necete da jedete nku hranu da zazmurite i tako zmurecki pojedete kasiku...pasulja recimo?

p.s. sad volim pasulj...

 

[_honeybunny_]

Sta ste voleli da jedete kad ste bili mali i kako se to spremalo? (Setih se "starinske" boranije sa kiselim mlekom...)
Sta niste?
I, najvaznije, kakve su vam djakonije izmisljali ?
A nazive istih?
A kakve vi smisljate vasoj deci?

Evo, ja prilazem opste poznat recept za "vojsku". Sama jela, a i drugima pravila...

!

Jao kada sam bila mala mrzela sam dzigericu da jedem ,ni sada je ne volim,odvratna mi je...Volela sam palacinke i danas ih volim...i to bakine palacinke sa pivom,:shock: nije koristila kiselu vodu,vec pivo,bile su mnogo dobre...

 

[zenazmaj]

Moj deda po majci bio je poslasticar u selu i pravio najbolji sladoled na svetu- ni prici danasnjim "Alomama" i sl. Kad god bismo preko leta otisli u posetu, po citav dan sam tamanila samo sladoled. Secam se,kao danas, sedim u radnji i cekam da naidje musterija. Deda onda, sav ponosan, predstavlja "unuku iz Beograda", a ja sa naivnom (he!) facom :"Deda, mogu li i ja sladoled?" ;-) I tako bukvalno citavog dana, jedino me stroga tetka "privodila" na pravi, backi nedeljni rucak. Kuku meni, gledam ja ogroman batak, i to sa kozicom (kozicu od pileta i kajmak sa mleka ni danas ne podnosim i ne jedem!), pa pogledam u tecu koji je sedeo pored mene. On, dobra dusa, ukapira moje muke, pa krisom napravimo malu diverziju, pa mi on prebaci u tanjir ostatke svog bataka, a ja njemu svoje sledovanje. Tako smuvamo tetku, pa ja opet predjem na sladoled... Ne znam ni sama kako mi nista nije falilo od tolikog jela!

 

[jesenja]

@Milly73
Ja sam bio ubijeđen da je pasta šuta makaroni+pasulj

Makaroni+pasulj se zovu paštafažol u Dalmaciji, jelo je iz italijanske narodne (seljačke) kuhinje, i fenomenalno je, probajte.