A da pustimo malo te cene i plate? To je, kao što smo više puta utvrdili, relativna stvar - koliko vekni hleba ili čega god je neko mogao da kupi te i te godine a koliko danas. I da ostavimo po strani takve ekstreme kao što su devedesete godine.
Stvar je u opštem kvalitetu života a on se ne ogleda samo u materijalnom bogatsvu. Kako beše naziv one meksičke serije iz tih gladnih devevdesetih? I bogati plaču, zar ne?
Ako je u jednoj državi, društvu, stalno neka presija, stalno održavanje neke otrovne atmosfere, kako onda žitelji tog podneblja da žive dobro?
Butan je zemlja koja je godinama važila za državu sa najsrećnijim stanovništvom. Nije ni čudo kad je na državnom nivou usvojena ta doktrina 1972. kao smer u kome će se kretati u budućnosti. Ali, nije, očigledno ni tamo sve tako idealno, jer 2023. je, odjednom, niotkuda, došlo do značajnog iseljavanja mladih, prvenstveno u Australiju, koji su otišli u potrazi za kvalitetnijim školovanjem i bolje plaćenim poslovima. I gle čuda, te iste 2023. je Butan isto tako, odjednom, na listi razvijenosti država koju objavljuje UN, Butan, iz kategorije nerazvijenih, skočio u kategoriju zemalja u razvoju.
Srbija, nije ništa posebno u pogledu zamagljivanja stvarnosti, ona samo pliva u okviru te agende na svetskom nivou, da se građani stalno ubeđuju kako im je mnooogo dobro, a u stvari sve to znači samo sledeće: kupuj i troši.
I u to se odlično uklapa ovo domaće, brže, bolje, naprednije. Super, lepo je tako ići što brže napred. A ona provalija koja zjapi na putu ispred nas?
Pominjali smo već u zadnjih mesec ili malo više, odličan Karpenterov film Oni žive (They Live). Tu je sve objašnjeno.
a mesa puni zamrzivači.
