Кад неправда постане закон, отпор постаје обавеза

Khal Drogo

Elita
Poruka
15.449
Ауторска

Кад неправда постане закон, отпор постаје обавеза, ове се ријечи приписују извјесном Томасу Џеферсону, који по свој прилици није био Србин, али је свакако био паметан чова.

Задњих мјесеци пред судом ове дејтонске долине плача коју неки Босном зову у току је суђење предсједнику Српске и в/д директора "Службеног гласника" Српске Милошу Лукићу. Суђење које је побудило доста пажње, и процес који прате малициозни медијски спинови, конструкције, пропаганда којој је циљ што више стиигматизовати и оцрнити оптужене и по свој прилици трасирати пртина неким планираним политичким процесима. У тој оркестрираној паљби по Милету и Милошу медјима и политичарима из ефбиха, углавном из бошњачког корпуса, гостујући по медијима, подршку дају неке савремене потурице међу Србљем попут оног ошинутог Вукановића или пак Мирка Шаровића. Но у том мантрању кроз које се правда овај политички процес, нико да писне због чеха се заправо суди Милету и Милошу: Који је њихов гријех, деликт?

Деликт Милета и Милоша јесте тај што су извшавали своју дужност, Миле је потписао указе на два закона које је усвојило највише законодавно тијело Српске, јер му је дужност да их потпише. Закони су објављени у "Службеном гласнику" Српске јер им је то обавеза.
И сада имамо читав низ апсурда. Грађанин Шмит који се лажно представља високим представником поништио је ове законе. иако на то нема право ни као високи представник а свакако не као грађанин. Но у коначници како може поништити законе који нисзу указом потписани и објављени у "Службеном гласнику". Задњи који је тако покупшао радити са парламентом бјеше енглески краљ Чарлс I, и тај се није добнро провео 1649.године.

У тој тежњи силника који има топуз за кажњавањем непослушних а како не могу ударити на читав парламент, одабрани су они који су само извршавали своју дужност, предсједник Српске и в/д директора "Службеног гласника" Српске.

Данас завршава овај политички монтирани процес. Који није против Додика и Лукића већ је пасјалук усмјерен против самих темеља Српске и највише законодавне институције, скупштине Српске. Наручиоци овог удара на Српску бјелосвјетске хуље преко овог грађанина Шмита. Извршиоци прљавог посла, тужилаштво и суд ове чемерне државне заједнице БиХ.

Када суд постане инструментом политике са задатком подривања темеља Српске, када неправда пстане закон, обавеза сваког часног човјека коме је Српска у срцу јесте пружити отпор том сатирању Српске и силовању интелекта. Како нас је већ подучио Томас Џеферсон,
 
Poslednja izmena:
Ауторска

Кад неправда постане закон, отпор постаје обавеза, ове се ријечи приписују неком Томасу Џеферсону, који по свој прилици није био Србин, али је свакако био паметан чова.
To već godinama ima u potpisu i forumašica sa najvećim brojem postova na Krstarici, a ona jeste Srpkinja.
 
Ауторска

Кад неправда постане закон, отпор постаје обавеза, ове се ријечи приписују неком Томасу Џеферсону, који по свој прилици није био Србин, али је свакако био паметан чова.

Задњих мјесеци пред судом ове дејтонске долине плача коју неки Босном зову у току је суђење предсједнику Српске и в/д директора "Службеног гласника" Српске Милошу Лукићу. Суђење које је побудило доста пажње, и процес који прате малициозни медијски спинови, конструкције, пропаганда којој је циљ што више стиигматизовати и оцрнити оптужене и по свој прилици трасирати пртина неким планираним политичким процесима. У тој оркестрираној паљби по Милету и Милошу медјима и политичарима из ефбиха, углавном из бошњачког корпуса, гостујући по медијима, подршку дају неке савремене потурице међу Србљем попут оног ошинутог Вукановића или пак Мирка Шаровића. Но у том мантрању кроз које се правда овај политички процес, нико да писне због чеха се заправо суди Милету и Милошу: Који је њихов гријех, деликт?

Деликт Милета и Милоша јесте тај што су извшавали своју дужност, Миле је потписао указе на два закона које је усвојило највише законодавно тијело Српске, јер му је дужност да их потпише. Закони су објављени у "Службеном гласнику" Српске јер им је то обавеза.
И сада имамо читав низ апсурда. Грађанин Шмит који се лажно представља високим представником поништио је ове законе. иако на то нема право ни као високи представник а свакако не као грађанин. Но у коначници како може поништити законе који нисзу указом потписани и објављени у "Службеном гласнику". Задњи који је тако покупшао радити са парламентом бјеше енглески краљ Чарлс I, и тај се није добнро провео 1649.године.

У тој тежњи силника који има топуз за кажњавањем непослушних а како не могу ударити на читав парламент, одабрани су они који су само извршавали своју дужност, предсједник Српске и в/д директора "Службеног гласника" Српске.

Данас завршава овај политички монтирани процес. Који није против Додика и Лукића већ је пасјалук усмјерен против самих темеља Српске и највише законодавне институције, скупштине Српске. Наручиоци овог удара на Српску бјелосвјетске хуље преко овог грађанина Шмита. Извршиоци прљавог посла, тужилаштво и суд ове чемерне државне заједнице БиХ.

Када суд постане инструментом политике са задатком подривања темеља Српске, када неправда пстане закон, обавеза сваког часног човјека коме је Српска у срцу јесте пружити отпор том сатирању Српске и силовању интелекта. Како нас је већ подучио Томас Џеферсон,
Otpor svakako, ali s kakavim pozicijama ulazimo u njega?
 
Кад неправда постане закон, отпор постаје обавеза
И зато су студенти истакли захтеве и позвали житеље Србије да протестима искажу своје незадовољство.
 
И зато су студенти истакли захтеве и позвали житеље Србије да протестима искажу своје незадовољство.
Dobro. U međuvremenu su počele tektonske promene u odnosu na koje De Sistijeve Šolakove želje i planovi izgledaju sasvim detinjasto.

C53A6FB8-4F42-438F-A9F7-06897C2E6B5A.jpeg
 

Кад неправда постане закон, отпор постаје обавеза​



У Србији је неправда постала закон, те су се студенти и народ ујединили у отпору, јер, кад неправда постане закон, отпор постаје обаеза!
 

PODSJEĆANJE Kako je Dodik reagovao kada je Poplašen smijenjen sa mjesta predsjednika RS FOTO​

19.02.2025.

Visoki predstavnik u BiH Carlos Westendorph je 1999. godine smijesnio tadašnjeg predsjednika Republike Srpske Nikolu Poplašena, a premijer u ostavci Milorad Dodik je tada podržao odluku.

Naime, Dodik je tada naveo:

“Instituciju predsjednika RS ugrožava predsjednik Nikola Poplašen i treba učiniti nešto da se ona zaštiti, a odluka Karlosa Vestendorpa bila je dobar potez da se to učini”.

Treba dodati kako su poslanici iz njegove stranke u skupštini ipak bili “uzdržani”, i nisu dizanjem ruke stali na stranu Carlosa Westendorpha.


Kada su se “strasti smirile” Dodikova desna ruka Nenad Baštinac je izjavio 9. marta 1999. godine po konačnoj “estendorpovoj odluci da je smijenio Poplašena:

“Poplašen za nas nije predsjednik. Westendorp je u pravu, jer ima ovlašćenja da to uradi”, naveo je tada.
1739970616-odluka-dodik-810x1381.jpg
 

Кад неправда постане закон, отпор постаје обавеза​



У Србији је неправда постала закон, те су се студенти и народ ујединили у отпору, јер, кад неправда постане закон, отпор постаје обаеза!
Ujedinili su se i Bošnjaci protiv ujedinjenih studenata i vikali da ne priznaju njihovo pravo da drugačije misle.
 
Ovo je zaista strašno šta se dešava Dodiku,

Imamo i mi neke manje nepravde u Srbiji protiv kojih se borimo, jedno 15 ljudi je ubijeno na najstrašniji mogući način a dvoje doživotno unakaženo, dosta je tu bilo dece i mladih ljudi ali to zaista sve to ne može da se poredi sa ovim što se sprema protiv jednog političara.

Zamislite, možda mu zabrane da se bavi javnim poslom, strašno, tragedija, čoveku sa decenijskim iskustvom u politici, istaknutom ratnom profiteru gde je i borbeni nadimak zaradio, vlasniku pola svega u RS neko sada treba da zabrani da se bavi politikom.

Ima či veće tragedije i nepravde, sve treba da se zaboravi samo o ovome moramo svi da pišemo i da se borimo protiv nepravde
 
Ako se to djesi, običnome narodu nijema života više utoj zemlji. Sunce više nijeće grijati i sve zvijezde će s njeba pasti.

Već ga vidim kako hrabro izlazi pred dželate, rolajući se u fotelji iz koje neće da ustane, cepa košulju, otkriva junačke grudi i kaže "pucajte, ubijte me, ja iz fotelje ustati neću". To je scena koja će ostati u srpskom narodu sledećih 1000 godina.

Kakav crni Hajduk Veljko Petrović i njegovo "glavu dajem, Krajinu ne dajem", to se više ne računa, sad je "glavu dajem, fotelju ne dajem" nešto što će slepi guslari pevati u vekovima koji dolaze dok ih kudrava dečurlija zadivljeno sluša okupljena oko ognjišta
 

Back
Top