Кад немаш заједничку тему са колегом/колегиницом

fanstebre

Poznat
Poruka
9.718
Вероватно су ово ретке ситуације али да ли вам се десило да са колегом/колегиницом са којом радите готово да немате никакве заједничке теме ?
Ја радим са двоје колега и колегиницом у канц. и буквално немам шта да причам са њима осим да се некад убацим у неки разговор на брзака. И то ми је ок кад смо у групи, они 80% времена оговарају друге људе и у тих 20% ја нађем неки простор да се убацим али рецимо сад сам остао са колегиницом јер су остали на одмору и по пола сата или сат буде тишина, једва нешто и проговоримо јер она не зна ништа друго него да прича о другима и колико год ја некад покушао да променим тему она се увек врати на то да оговара неког небитно да ли започели причу о теретани, исхрани, путовањима, догађајима. Они су ок људи, не мислим ништа лоше о њима, слажемо се по многим питањима, никад ни најмању непријатност нисам доживео са њима али просто смо два света по питању филозофије разговора. На крају ја сам обележен као ћутолог јер стварно немам мотив да највећи део времена проведем причајући о другима, више волим да се дотакнем неких ширих општих тема, а не о појединцима да разглабам цео дан и о њиховим поступцима који су овакви или онакви.
 
Вероватно су ово ретке ситуације али да ли вам се десило да са колегом/колегиницом са којом радите готово да немате никакве заједничке теме ?
Ја радим са двоје колега и колегиницом у канц. и буквално немам шта да причам са њима осим да се некад убацим у неки разговор на брзака. И то ми је ок кад смо у групи, они 80% времена оговарају друге људе и у тих 20% ја нађем неки простор да се убацим али рецимо сад сам остао са колегиницом јер су остали на одмору и по пола сата или сат буде тишина, једва нешто и проговоримо јер она не зна ништа друго него да прича о другима и колико год ја некад покушао да променим тему она се увек врати на то да оговара неког небитно да ли започели причу о теретани, исхрани, путовањима, догађајима. Они су ок људи, не мислим ништа лоше о њима, слажемо се по многим питањима, никад ни најмању непријатност нисам доживео са њима али просто смо два света по питању филозофије разговора. На крају ја сам обележен као ћутолог јер стварно немам мотив да највећи део времена проведем причајући о другима, више волим да се дотакнем неких ширих општих тема, а не о појединцима да разглабам цео дан и о њиховим поступцима који су овакви или онакви.
Ti si čini se people pleaser. Što bi učestvovao u mučnom razgovoru sa bilo kim i to svaki radni dan ako ti za to ne plaćaju
Nećete nikad naći temu niste od iste mase srećom :bye:
 
Вероватно су ово ретке ситуације али да ли вам се десило да са колегом/колегиницом са којом радите готово да немате никакве заједничке теме ?
Ја радим са двоје колега и колегиницом у канц. и буквално немам шта да причам са њима осим да се некад убацим у неки разговор на брзака. И то ми је ок кад смо у групи, они 80% времена оговарају друге људе и у тих 20% ја нађем неки простор да се убацим али рецимо сад сам остао са колегиницом јер су остали на одмору и по пола сата или сат буде тишина, једва нешто и проговоримо јер она не зна ништа друго него да прича о другима и колико год ја некад покушао да променим тему она се увек врати на то да оговара неког небитно да ли започели причу о теретани, исхрани, путовањима, догађајима. Они су ок људи, не мислим ништа лоше о њима, слажемо се по многим питањима, никад ни најмању непријатност нисам доживео са њима али просто смо два света по питању филозофије разговора. На крају ја сам обележен као ћутолог јер стварно немам мотив да највећи део времена проведем причајући о другима, више волим да се дотакнем неких ширих општих тема, а не о појединцима да разглабам цео дан и о њиховим поступцима који су овакви или онакви.
Ja brate na poslu radim.
Ako me teme ne razgovora ne zanimaju ne ukljucujem se.
Biram s kim cu da pijem kafu i da razgovaram.
A uglavnom cutim jer je tako najbolje.
Kazu stari Grci u jednoj poslovici
bolje cutati pa da sumnjaju da si glup nego da progovoris i otklonis svaku sumnju
Tako i ja.
Naravno da se izrazavam u metaforama...ali shvatas poentu.
 
Вероватно су ово ретке ситуације али да ли вам се десило да са колегом/колегиницом са којом радите готово да немате никакве заједничке теме ?
Ја радим са двоје колега и колегиницом у канц. и буквално немам шта да причам са њима осим да се некад убацим у неки разговор на брзака. И то ми је ок кад смо у групи, они 80% времена оговарају друге људе и у тих 20% ја нађем неки простор да се убацим али рецимо сад сам остао са колегиницом јер су остали на одмору и по пола сата или сат буде тишина, једва нешто и проговоримо јер она не зна ништа друго него да прича о другима и колико год ја некад покушао да променим тему она се увек врати на то да оговара неког небитно да ли започели причу о теретани, исхрани, путовањима, догађајима. Они су ок људи, не мислим ништа лоше о њима, слажемо се по многим питањима, никад ни најмању непријатност нисам доживео са њима али просто смо два света по питању филозофије разговора. На крају ја сам обележен као ћутолог јер стварно немам мотив да највећи део времена проведем причајући о другима, више волим да се дотакнем неких ширих општих тема, а не о појединцима да разглабам цео дан и о њиховим поступцима који су овакви или онакви.
To si stvarno u sateran u cosak. Mogu zamisliti kakav shit, po ceo dan da kljuca po mozgu: blja blja blja mirko ovo blja blja blja danica ono blja blja blja. Mozes li da trazis neki premestaj ili sl?
 
Ja na poslu izbjegavam tu standardnu ,,zajedničku kafu,,! Kao čavke su. Rzgovor nema ni početka ni kraja. Pričaju uglas. Nadmeću se. I svaka genije.
Ne, ne mogu ja to.
Ja izađem vani za vrijeme pauze ili u pušionu. Tu je obično jedna koleginica, namčor. Uđem i pozdravim. Ona klimne glavom. Kurtoazno komentarišem vrijeme, tek toliko da ubijem tišinu. Klima glavom, odobrava sve. Da zatvorim prozor? Opet klimne glavom. Ispušila je i mahne rukom i ode.
Ja palim odmah dvije. Jednu da razbijem maler poslije takve napetosti u vazduhu, a drugu da se ispričam sama sa sobom.
 
Ja brate na poslu radim.
Ako me teme ne razgovora ne zanimaju ne ukljucujem se.
Biram s kim cu da pijem kafu i da razgovaram.
A uglavnom cutim jer je tako najbolje.
Kazu stari Grci u jednoj poslovici
bolje cutati pa da sumnjaju da si glup nego da progovoris i otklonis svaku sumnju
Tako i ja.
Naravno da se izrazavam u metaforama...ali shvatas poentu.
Па и ја радим али посао је такав да има доста простора да се у току посла причају приче невезане за посао, а то су као што рекох углавном оговарања, оговарања, оговарања. Да сам мало глупљи осетио бих се одбачено од друштва јер стварно ако си мало лабилнији можеш лако да кренеш да се преиспитујеш шта није у реду са тобом и зашто се не уклапаш. Најчешће избегавам паузу за кафу са њима у оближњим кафићима, запуцам у супротном смеру и у почетку сам видео да ме гледају мало чудно, као да сам намћор неки али сад су већ навикли на моју рутину, навикли су да сам ћутолог и више нисам чудак сад сам само "он је просто такав".

Оно што ме највише фасцинира су колеге, а не колегинице. Претворили су се у папуче колико подилазе колегиницама. Ја разумем женску радозналост, то су жене просто, некад буде и симпатично кад схватиш колико воле да се хране трачевима и то им је неки ужитак на крају крајева али не схватам мушкарце који постају још већи трач мајстори од жена па се тркају ко ће пре да каже неки нови трач. Чак и да неко од њих има скривене разлоге, типа да се смува са неком колегиницом, опет ми делује мало непријатно да се претвориш у њихову папучу да би ето завредео пажњу неке колегинице.

To si stvarno u sateran u cosak. Mogu zamisliti kakav shit, po ceo dan da kljuca po mozgu: blja blja blja mirko ovo blja blja blja danica ono blja blja blja. Mozes li da trazis neki premestaj ili sl?
Ја имам ту моћ да се искључим као да нема нико око мене али не можеш константно бити у том моду и кад то траје недељама, месецима зафали ти мало нека промена.
 
To si stvarno u sateran u cosak. Mogu zamisliti kakav shit, po ceo dan da kljuca po mozgu: blja blja blja mirko ovo blja blja blja danica ono blja blja blja. Mozes li da trazis neki premestaj ili sl?

Треба и он и ја да мењамо посао.

п.с. Требам мошнице на зајам. Хитно је!
 
Треба и он и ја да мењамо посао.

п.с. Требам мошнице на зајам. Хитно је!
Једино неки онлајн посао да нађем јер у супротном сваки други посао где си физички у истој просторији са неким људима мислим да неће бити ничега новог јер свуда је овако.
 
Па и ја радим али посао је такав да има доста простора да се у току посла причају приче невезане за посао, а то су као што рекох углавном оговарања, оговарања, оговарања. Да сам мало глупљи осетио бих се одбачено од друштва јер стварно ако си мало лабилнији можеш лако да кренеш да се преиспитујеш шта није у реду са тобом и зашто се не уклапаш. Најчешће избегавам паузу за кафу са њима у оближњим кафићима, запуцам у супротном смеру и у почетку сам видео да ме гледају мало чудно, као да сам намћор неки али сад су већ навикли на моју рутину, навикли су да сам ћутолог и више нисам чудак сад сам само "он је просто такав".

Оно што ме највише фасцинира су колеге, а не колегинице. Претворили су се у папуче колико подилазе колегиницама. Ја разумем женску радозналост, то су жене просто, некад буде и симпатично кад схватиш колико воле да се хране трачевима и то им је неки ужитак на крају крајева али не схватам мушкарце који постају још већи трач мајстори од жена па се тркају ко ће пре да каже неки нови трач. Чак и да неко од њих има скривене разлоге, типа да се смува са неком колегиницом, опет ми делује мало непријатно да се претвориш у њихову папучу да би ето завредео пажњу неке колегинице.


Ја имам ту моћ да се искључим као да нема нико око мене али не можеш константно бити у том моду и кад то траје недељама, месецима зафали ти мало нека промена.
Kapiram. Treba da te boli ali opet i hoces nesto po tvom fazonu zanimljivo u tim pauzama a ne da si okruzen goship seljankicama. Ok nekad progovoriti nesto o nekome, ali da ti trubi po ceo dan.
Mozda da stvoris rutinu gde zamisljas da im gori kosa i goozice im se zapalile i skakucu okolo i pljeskaju jedna drugu po kancelariji i da to sve bude u vidu nekog performansa. Uga cha ka uga uga. Mozes i midjurney da promptujes pa da bude na monitoru.
 
Једино неки онлајн посао да нађем јер у супротном сваки други посао где си физички у истој просторији са неким људима мислим да неће бити ничега новог јер свуда је овако.

Ја имам скроз нормалне сараднике па сам опет на**кан пречесто.
 
Vec zamisljam sliku.
Danijeli gori doope dok se drzi za zavesu popela skoro do plafona, dok joj suzana lupa da ugasi a i suzani gori kosa a nju lupa po glavi svetlana. A svetlana skinula gace.hehehee hehehe he he he.
Jednom im i priznas da si ih tako zamisljao. Uz unapred izvinjenje: izvinite za ovo, znam, ali jace je od mene, mnogo vas gotivim.
 
Ја имам скроз нормалне сараднике па сам опет на**кан пречесто.
Можда не осећаш да је то твој свет
Јер мени је ово је онај осећај кад схватиш да то није твој свет. мој свет је био спорт, фудбал тачније и ту сма упознао праве људе ма шта ко мислио о фудбалерима. Од кад радим ово више није мој свет
 
Вероватно су ово ретке ситуације али да ли вам се десило да са колегом/колегиницом са којом радите готово да немате никакве заједничке теме ?
Ја радим са двоје колега и колегиницом у канц. и буквално немам шта да причам са њима осим да се некад убацим у неки разговор на брзака. И то ми је ок кад смо у групи, они 80% времена оговарају друге људе и у тих 20% ја нађем неки простор да се убацим али рецимо сад сам остао са колегиницом јер су остали на одмору и по пола сата или сат буде тишина, једва нешто и проговоримо јер она не зна ништа друго него да прича о другима и колико год ја некад покушао да променим тему она се увек врати на то да оговара неког небитно да ли започели причу о теретани, исхрани, путовањима, догађајима. Они су ок људи, не мислим ништа лоше о њима, слажемо се по многим питањима, никад ни најмању непријатност нисам доживео са њима али просто смо два света по питању филозофије разговора. На крају ја сам обележен као ћутолог јер стварно немам мотив да највећи део времена проведем причајући о другима, више волим да се дотакнем неких ширих општих тема, а не о појединцима да разглабам цео дан и о њиховим поступцима који су овакви или онакви.
u slicnoj sam situaciji, sve to traje vec 15 godina i uspostavila se neka vrstta simbioze, koja nije idealna al je posve prihvatljiva

u osnovi referirala bih se na ovu konstataciju:
"Mali ljudi pričaju o drugim ljudima. Prosečni ljudi pričaju o događajima. Veliki ljudi pričaju o idejama!"

ali nezavisno o nivou svesti mnogo je bitnije da su ljudi u osnovi ok, a ti si taj deo osvestio :)
 
Можда не осећаш да је то твој свет
Јер мени је ово је онај осећај кад схватиш да то није твој свет. мој свет је био спорт, фудбал тачније и ту сма упознао праве људе ма шта ко мислио о фудбалерима. Од кад радим ово више није мој свет

НЕМА ПРЕДАЈЕ!
 
Uzgred, ogovaranje je zapravo zakonom zabranjeno na radnim mestima?
Jer je to deo mobinga i rusenja necije reputacije.

Pod zlostavljanjem na radu se podrazumeva svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor

Zlostavljanjem će se naročito smatrati one radnje koje su po svojoj svrsi, prirodi i intenzitetu takve da je očigledno da su usmerene na prouzrokovanje posledica koje se mogu nazvati zlostavljanjem na radu.

3. ponašanja koja mogu da dovedu do narušavanja ličnog ugleda zaposlenog, kao što su: verbalno napadanje, ismejavanje, ogovaranje, izmišljanje priča, širenje neistina o zaposlenom uopšte i u vezi sa njegovim privatnim životom, negativno komentarisanje ličnih karakteristika zaposlenog, imitiranje glasa, gestova i načina kretanja zaposlenog, ponižavanje zaposlenog pogrdnim i degradirajućim rečima, kao i druga istovrsna ponašanja;

Izvor:

https://www.paragraf.rs/100pitanja/posao/zlostavljanje_na_radu-mobing.html
 
Ja na poslu izbjegavam tu standardnu ,,zajedničku kafu,,! Kao čavke su. Rzgovor nema ni početka ni kraja. Pričaju uglas. Nadmeću se. I svaka genije.
Ne, ne mogu ja to.
Ja izađem vani za vrijeme pauze ili u pušionu. Tu je obično jedna koleginica, namčor. Uđem i pozdravim. Ona klimne glavom. Kurtoazno komentarišem vrijeme, tek toliko da ubijem tišinu. Klima glavom, odobrava sve. Da zatvorim prozor? Opet klimne glavom. Ispušila je i mahne rukom i ode.
Ja palim odmah dvije. Jednu da razbijem maler poslije takve napetosti u vazduhu, a drugu da se ispričam sama sa sobom.
Da prestanes sa pusenjem
 

Back
Top