Kad Marko kaže...

Karlito Brigante

Poznat
Banovan
Poruka
9.306
Шта би требало да знате о Србији а нисте се сетили да питате
N_ifw9r8vkSmKGwzYCIBKsfvhuVnTVoltXfTp.jpg

Шта је Србија?
Србија је простор између Мађарске, Румуније, Бугарске, Македоније, Косова, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске.
Како је Србија ван Косова, кад је Косово центар наше душе?
Ево овако: Србија је 1999. водила рат за Косово, који је изгубила, па је с Косова морала да повуче војску, полицију и све органе власти. Тако је данас Косово можда центар наше душе, али свакако није део Србије. Додуше, некадашња јужна покрајина би се можда и приближила Србији, кад би неком из Србије неким чудом пало на памет да инвестира коју милијардицу у Косово, како би се отворила радна места за армију незапослених младих, у појам убијених, Албанаца (наши драги суграђани, којих се увек радо сетимо кад треба да се манипулише бирачким списковима). Али, наравно да се то неће десити, пошто Косово служи само за унутрашњи политички маркетинг, стога прелазимо на наредно питање.
Да ли је Србија држава?
Србија није баш права држава, пошто становништво није сигурно колика јој је територија, а и устав је донесен на такав начин, да је свака државност Србије урушена у темељу. Државност Србије је до те мере покопана да чак ни несрећни фудбалери (популарни „црвени орлови”) не могу да се натерају да замисле како играју за једну праву модерну државу, ма колико ви кукали богу у химни и трпали круну на заставу наше мале тужне републике.
Да ли волимо Србију?
Не.
Како, бре, не?
Зашто пљујете по улици, зашто пишате по лифтовима, зашто бацате ђубре кроз прозоре? Зато што мрзите земљу у којој живите. Ваша љубав се не простире чак ни до граница града у коме живите, а ван њега претвара се у отворену мржњу према суседном граду, одатле у мржњу према земљи у којој живите, а одатле у мржњу према околним земљама и народима. Ви не волите Србију, већ нешто што сте назвали Србија, а што се на западу граничи са Карлобагом, Карловцем, Огулином и Вировитицом, а на истоку с Токијом. Ви дакле волите отимачину туђих кућа и техничке робе из тих кућа, а гајите и нежна осећања према затварању припадника других народа у концентрационе логоре.
Ма ти нас ложиш, ми волимо Србију више него оца и мајку!
То није толико тешко, пошто бисте и оца и мајку продали, кад би вам се само на пар дана пружила могућност да се приближите барабама које владају Србијом, па да и ви учествујете у општој пљачки ваших дојучерашњих суграђана. Оно што свакако волите је да не радите, пошто, као и већина осталих генетски модификованих самоуправљача, капитализам доживљавате као нешто где се ради три недеље, а онда се до краја живота ужива у милионима. Добро, три недеље рада су можда и превише. Немојмо заборавити ни грађане Србије несрпског порекла, од којих се тек не може очекивати да доживе Србију као своју домовину, док је за Србе резервисана „бела куга”, па кроз коју десетину година неће ни морати да се брину око тога како ће да доживе Србију, пошто их у њој неће ни бити.
Како да се боримо против ,,беле куге”?
„Бела куга” је еволутивни одговор на план по коме ћемо стрпљиво чекати још неких двеста година да се Европска унија растури, па да коначно поново освојимо Книн. Сваке године нас има по неколико десетина хиљада мање, што значи да ће кроз тих двеста година остати њих четворо који ће да освајају неосвојиву (осим у једном несрећном случају, 1995) српску тврђаву на далеком западу. Власт помогнута тајкунима предано ради на томе да бела куга настави своје напредовање, одлучним игнорисањем парова који желе децу, али и одлучним неигнорисањем своје деце коју ваља школовати и кућити по западним земљама, од новца парова који желе децу. Константним медијским дизањем политичких тензија у друштву, ради се на стерилитету све нервознијих грађана, па чак и на њиховом физичком уклањању, када убијени у појам, нервозни и гладни, дигну руку на своје укућане. Ту је наравно и трговина хероином, који наши бандити купују од албанских бандита и продају нашој деци, а паре се већ годинама деле на равне части између бандита и политичара, који су такође бандити само што се у њиховом случају та реч пише другачије. Једини лек против беле куге би, дакле, била црна куга, која ће покосити систем вредности што је довео у питање опстанак целе нације, али не и њених најподлијих и најзлочиначкијих делова. Јасно?
Марко Видојковић
Politika.
Još jedan koji pljuje,a ne predlaže rešenja...samo takvi žive u Srbiji.:roll:
 
„Европејцима“
Шта би требало да знате о Европи, а нисте се сетили да питате
Марко Видојковић је написао текст „Патриотама“ ( „Политика“ 30. новембар), у којем их учи шта је Србија, што ме је инспирисало да ја мало учим „Европејце“. Што да не, одавно се зна да постоји барем и друга страна, да не кажемо екстрем.

Шта је Европа?

Европа је западно полуострво Азије (Данилевски). Део становника тог полуострва га је прогласио за посебни континент, касније и за центар света. Још касније је међу Србима и осталом буранијом свесно ширено мњење које изједначава Европску унију са Европом, иако постоје веома богате европске земље које и не помишљају на чланство у ЕУ. Ова заблуда је популарна међу Србима који желе „у Европу“, иако су већ тамо.

Како је Европа полуострво Азије, кад она чини смисао нашег живота?

Лако: Европа је једини континент који нема јасне географске границе, па се на карти света јасно види као полуострво веће целине – Евроазије или само Азије. Полуострво, као рецимо Арабија. Приближна граница овог полуострва била би линија од Одре ка Јадранском мору, што је, занимљиво, била крајња граница руске континенталне империје. Урал није нека јасна граница, јер јасно не одваја две целине. Осим тога, стратези ЕУ (Друга Србија: „Европе“) и не желе да се „шире“ до Урала, односно то не сматрају реалним.

Јасно, то није толико битно, док има Европљана. А модерно је неговати идентитете које људи дају сами себи. То је чак захтев здравог разума. Нека свако буде оно што хоће. Али колико још има Европљана? Почетком 20. века становништво географске Европе чинило је петину светског становништва. Данас је то мање од десет одсто, при чему се убрзано мења структура тог становништва. Стара Европа одумире, а то што ће се становници нове Европе и даље сматрати Европом не мења ништа. Данашњи Египћани немају много заједничког с онима који су градили пирамиде. Вратићемо се на ово, питаћете ме још...

Да ли је Европа (за оне који нису из друге Србије: ЕУ) држава?

Наравно да није, а тешко да ће то икада бити. Французи и Холанђани су, драги моји „Европејци“, одбили предлог устава који би припадао тој новој држави. Сада се још увек натежу око неког провизорног документа, мада је нацрт усвојен. Но, тај докуменат неће мењати чињеницу да „Европа нема своју адресу“, како је давно рекао Кисинџер.

Да ли волимо Европу?

Не.

Како, бре, не?!?

Не волите ви Европу (за оне који нису друга Србија... ма знате већ...) него оно што очекујете да ћете од Европе добити. Како иначе објаснити слогу 70 одсто грађана (а било је 80) око уласка у ЕУ. По свакој статистичкој логици, добар број радикала је ту. Е, кад се постави питање да ли изручити Ратка Младића, тај проценат пада. Кад је питање Косово, пада још више. За улазак у НАТО мали је број грађана, а кажу неки – то ће нам такође бити услов. Или можда неће...

А колики би број био за Европу под условом да сместа добије отказ?! Јасно, многи ту и немају шта да изгубе, па су „радикалнији“. Може им се. За такве је значајан и недостатак животног искуства, који се онда надомешта надама које су покупили из топлог родитељског дома. То су, дакле, оне генерације генетски модификованих самоуправљача, које капитализам доживљавају као нешто где се ради три недеље, упс... напорно ради, испоштујмо фразе Ђелића, Ђинђића и многих пре и после... па се онда до краја живота ужива у милионима.

Наравно, има и оних Европејаца с дна каце, којима је битан „систем вредности“ за који мисле да је европски, односно тако се рекламирају.

Ма ти нас ложиш, волимо ми Европу више него оца и мајку!

То није толико тешко, пошто бисте и њих продали, само вама да буде добро. Онда није тешко схватити што бисте продавали туђег оца и мајку, децу, светиње, куће и окућнице... Туђе, јер ви српско не доживљавате као своје. Шта ви имате са Србима на Косову и Метохији, Србима у Српској или Црној Гори, сутра у Рашкој и Војводини!?

Како бисте се и оца и мајке отресли (наравно не брутално, постоје разни цивилизовани начини), али и децу схватате као терет, не треба се чудити „белој куги“ међу Европејцима. Та куга се онда проширила и међу Србљем које је много више европско него што они са дна каце икада признају.

Ето, и сам кажеш да је „бела куга“ наш проблем, што онда причаш о „белој куги“ у Европи?

Зато што је овде тема Европа, односно оно чему стремите. Може се, наравно, говорити и о белој куги у Србији. Није ли она наступила упоредо с прихватањем европских вредности!? Жалите се на економске услове, а знате ли колико се некада сиромашно живело, па су се деца рађала!? Изгледа да што је неко еманципованији, то му се...

књижевник
Иван Вукадиновић
 
„Европејцима“
Шта би требало да знате о Европи, а нисте се сетили да питате
Марко Видојковић је написао текст „Патриотама“ ( „Политика“ 30. новембар), у којем их учи шта је Србија, што ме је инспирисало да ја мало учим „Европејце“. Што да не, одавно се зна да постоји барем и друга страна, да не кажемо екстрем.

Шта је Европа?

Европа је западно полуострво Азије (Данилевски). Део становника тог полуострва га је прогласио за посебни континент, касније и за центар света. Још касније је међу Србима и осталом буранијом свесно ширено мњење које изједначава Европску унију са Европом, иако постоје веома богате европске земље које и не помишљају на чланство у ЕУ. Ова заблуда је популарна међу Србима који желе „у Европу“, иако су већ тамо.

Како је Европа полуострво Азије, кад она чини смисао нашег живота?

Лако: Европа је једини континент који нема јасне географске границе, па се на карти света јасно види као полуострво веће целине – Евроазије или само Азије. Полуострво, као рецимо Арабија. Приближна граница овог полуострва била би линија од Одре ка Јадранском мору, што је, занимљиво, била крајња граница руске континенталне империје. Урал није нека јасна граница, јер јасно не одваја две целине. Осим тога, стратези ЕУ (Друга Србија: „Европе“) и не желе да се „шире“ до Урала, односно то не сматрају реалним.

Јасно, то није толико битно, док има Европљана. А модерно је неговати идентитете које људи дају сами себи. То је чак захтев здравог разума. Нека свако буде оно што хоће. Али колико још има Европљана? Почетком 20. века становништво географске Европе чинило је петину светског становништва. Данас је то мање од десет одсто, при чему се убрзано мења структура тог становништва. Стара Европа одумире, а то што ће се становници нове Европе и даље сматрати Европом не мења ништа. Данашњи Египћани немају много заједничког с онима који су градили пирамиде. Вратићемо се на ово, питаћете ме још...

Да ли је Европа (за оне који нису из друге Србије: ЕУ) држава?

Наравно да није, а тешко да ће то икада бити. Французи и Холанђани су, драги моји „Европејци“, одбили предлог устава који би припадао тој новој држави. Сада се још увек натежу око неког провизорног документа, мада је нацрт усвојен. Но, тај докуменат неће мењати чињеницу да „Европа нема своју адресу“, како је давно рекао Кисинџер.

Да ли волимо Европу?

Не.

Како, бре, не?!?

Не волите ви Европу (за оне који нису друга Србија... ма знате већ...) него оно што очекујете да ћете од Европе добити. Како иначе објаснити слогу 70 одсто грађана (а било је 80) око уласка у ЕУ. По свакој статистичкој логици, добар број радикала је ту. Е, кад се постави питање да ли изручити Ратка Младића, тај проценат пада. Кад је питање Косово, пада још више. За улазак у НАТО мали је број грађана, а кажу неки – то ће нам такође бити услов. Или можда неће...

А колики би број био за Европу под условом да сместа добије отказ?! Јасно, многи ту и немају шта да изгубе, па су „радикалнији“. Може им се. За такве је значајан и недостатак животног искуства, који се онда надомешта надама које су покупили из топлог родитељског дома. То су, дакле, оне генерације генетски модификованих самоуправљача, које капитализам доживљавају као нешто где се ради три недеље, упс... напорно ради, испоштујмо фразе Ђелића, Ђинђића и многих пре и после... па се онда до краја живота ужива у милионима.

Наравно, има и оних Европејаца с дна каце, којима је битан „систем вредности“ за који мисле да је европски, односно тако се рекламирају.

Ма ти нас ложиш, волимо ми Европу више него оца и мајку!

То није толико тешко, пошто бисте и њих продали, само вама да буде добро. Онда није тешко схватити што бисте продавали туђег оца и мајку, децу, светиње, куће и окућнице... Туђе, јер ви српско не доживљавате као своје. Шта ви имате са Србима на Косову и Метохији, Србима у Српској или Црној Гори, сутра у Рашкој и Војводини!?

Како бисте се и оца и мајке отресли (наравно не брутално, постоје разни цивилизовани начини), али и децу схватате као терет, не треба се чудити „белој куги“ међу Европејцима. Та куга се онда проширила и међу Србљем које је много више европско него што они са дна каце икада признају.

Ето, и сам кажеш да је „бела куга“ наш проблем, што онда причаш о „белој куги“ у Европи?

Зато што је овде тема Европа, односно оно чему стремите. Може се, наравно, говорити и о белој куги у Србији. Није ли она наступила упоредо с прихватањем европских вредности!? Жалите се на економске услове, а знате ли колико се некада сиромашно живело, па су се деца рађала!? Изгледа да што је неко еманципованији, то му се...

књижевник
Иван Вукадиновић


Je l' ovo neki vic? Nasekirani pa sta je ovo :lol: :lol:

Ma LOOOOOOOOOOOOOOOOLLLLLLLCINA :d
 
Видим да имам обожаваоце овде...
Ето, сад су се "чуле" обе стране :)

Једино сам још дужан једно објашњење: лично не користим израз "књижевник", то је била њихова редакцијска измена. Уосталом, можете видети на теми Европејцима оригиналан текст ;)
 
Понекад је, пак, најефикасније само пренети оно што говоре, можда уз нека подебљања. Како су на претходним темама развијене другачије расправе, замолио бих само да ова остане отворена док "Пешчаник" не објави на сајту транскрипт поледње емисије.
Да видимо мало како се изражава "европејац" Марко, који неким "патриЈотама" замера некултуру.
Ја сам вриштао од смеха слушајући га.
 
Понекад је, пак, најефикасније само пренети оно што говоре, можда уз нека подебљања. Како су на претходним темама развијене другачије расправе, замолио бих само да ова остане отворена док "Пешчаник" не објави на сајту транскрипт поледње емисије.
Да видимо мало како се изражава "европејац" Марко, који неким "патриЈотама" замера некултуру.
Ја сам вриштао од смеха слушајући га.
On je jedan narcisoidni mamlaz.
 
„Европејцима“
Шта би требало да знате о Европи, а нисте се сетили да питате
Марко Видојковић је написао текст „Патриотама“ ( „Политика“ 30. новембар), у којем их учи шта је Србија, што ме је инспирисало да ја мало учим „Европејце“. Што да не, одавно се зна да постоји барем и друга страна, да не кажемо екстрем.

Шта је Европа?

Европа је западно полуострво Азије (Данилевски). Део становника тог полуострва га је прогласио за посебни континент, касније и за центар света. Још касније је међу Србима и осталом буранијом свесно ширено мњење које изједначава Европску унију са Европом, иако постоје веома богате европске земље које и не помишљају на чланство у ЕУ. Ова заблуда је популарна међу Србима који желе „у Европу“, иако су већ тамо.

Како је Европа полуострво Азије, кад она чини смисао нашег живота?

Лако: Европа је једини континент који нема јасне географске границе, па се на карти света јасно види као полуострво веће целине – Евроазије или само Азије. Полуострво, као рецимо Арабија. Приближна граница овог полуострва била би линија од Одре ка Јадранском мору, што је, занимљиво, била крајња граница руске континенталне империје. Урал није нека јасна граница, јер јасно не одваја две целине. Осим тога, стратези ЕУ (Друга Србија: „Европе“) и не желе да се „шире“ до Урала, односно то не сматрају реалним.

Јасно, то није толико битно, док има Европљана. А модерно је неговати идентитете које људи дају сами себи. То је чак захтев здравог разума. Нека свако буде оно што хоће. Али колико још има Европљана? Почетком 20. века становништво географске Европе чинило је петину светског становништва. Данас је то мање од десет одсто, при чему се убрзано мења структура тог становништва. Стара Европа одумире, а то што ће се становници нове Европе и даље сматрати Европом не мења ништа. Данашњи Египћани немају много заједничког с онима који су градили пирамиде. Вратићемо се на ово, питаћете ме још...

Да ли је Европа (за оне који нису из друге Србије: ЕУ) држава?

Наравно да није, а тешко да ће то икада бити. Французи и Холанђани су, драги моји „Европејци“, одбили предлог устава који би припадао тој новој држави. Сада се још увек натежу око неког провизорног документа, мада је нацрт усвојен. Но, тај докуменат неће мењати чињеницу да „Европа нема своју адресу“, како је давно рекао Кисинџер.

Да ли волимо Европу?

Не.

Како, бре, не?!?

Не волите ви Европу (за оне који нису друга Србија... ма знате већ...) него оно што очекујете да ћете од Европе добити. Како иначе објаснити слогу 70 одсто грађана (а било је 80) око уласка у ЕУ. По свакој статистичкој логици, добар број радикала је ту. Е, кад се постави питање да ли изручити Ратка Младића, тај проценат пада. Кад је питање Косово, пада још више. За улазак у НАТО мали је број грађана, а кажу неки – то ће нам такође бити услов. Или можда неће...

А колики би број био за Европу под условом да сместа добије отказ?! Јасно, многи ту и немају шта да изгубе, па су „радикалнији“. Може им се. За такве је значајан и недостатак животног искуства, који се онда надомешта надама које су покупили из топлог родитељског дома. То су, дакле, оне генерације генетски модификованих самоуправљача, које капитализам доживљавају као нешто где се ради три недеље, упс... напорно ради, испоштујмо фразе Ђелића, Ђинђића и многих пре и после... па се онда до краја живота ужива у милионима.

Наравно, има и оних Европејаца с дна каце, којима је битан „систем вредности“ за који мисле да је европски, односно тако се рекламирају.

Ма ти нас ложиш, волимо ми Европу више него оца и мајку!

То није толико тешко, пошто бисте и њих продали, само вама да буде добро. Онда није тешко схватити што бисте продавали туђег оца и мајку, децу, светиње, куће и окућнице... Туђе, јер ви српско не доживљавате као своје. Шта ви имате са Србима на Косову и Метохији, Србима у Српској или Црној Гори, сутра у Рашкој и Војводини!?

Како бисте се и оца и мајке отресли (наравно не брутално, постоје разни цивилизовани начини), али и децу схватате као терет, не треба се чудити „белој куги“ међу Европејцима. Та куга се онда проширила и међу Србљем које је много више европско него што они са дна каце икада признају.

Ето, и сам кажеш да је „бела куга“ наш проблем, што онда причаш о „белој куги“ у Европи?

Зато што је овде тема Европа, односно оно чему стремите. Може се, наравно, говорити и о белој куги у Србији. Није ли она наступила упоредо с прихватањем европских вредности!? Жалите се на економске услове, а знате ли колико се некада сиромашно живело, па су се деца рађала!? Изгледа да што је неко еманципованији, то му се...

књижевник
Иван Вукадиновић

odlican tekst!
 
Kolega Ivane, čini mi se da se ovde kod nekih shemale forumašica javlja misteriozna osobina koja se naziva zavist, zloba i pakost. Htele bi da budu kalif umesto kalifa, ali nemaju kuran :lol:

Uzgred, sve čestitke na tekstu u Politici.
 
:lol: :lol: :lol: :lol:

Neko swingersko okupljanje koliko vidim.... Marloncino nemoj da balis sad ce Jeremija sa bananom.... Pa sa svoje 34 godine i tri slobodno se moze reci priglupa romana, uz pomoc rodbinske veze konacno da izadje jedan clanak..... sto bi rekao Jerry iz katuna na Pesteru :" SVAKA CAST "...... :lol: :lol: :lol:
 
VREME 724 / POŠTA << PRETHODNI NAREDNI >>



Ivan Vukadinović:
Uspeh u promilima

"Metla za Sablju"; "Vreme" br. 723

piše: Ivan Vukadinović, elektronskom poštom
U Sablji je lišeno slobode oko 12.000 ljudi, a protiv većine nije podignuta nikakva optužnica. Bilo je tu i poznatih ličnosti pa se može misliti da je neko imao razloga da im napakosti. Uhapšeni su i pušteni bez ikakve optužnice Ceca, Aca Tomić, Rade Bulatović... Bilo kako bilo, kada podelimo rezultate sa brojem uhapšenih, dobijemo koeficijenat korisnog dejstva Sablje: 29/12.000 = 0,0024167 ubistava po uhapšenom, dalje tom metodologijom 0,0024167 ubistava u pokušaju po uhapšenom, 0,001167 silovanja po uhapšenom, 0.00067 otmica po uhapšenom, 0.005833kg droge po uhapšenom. Rešavanje Sablje je pitanje katarze. Ova katarza kršenja ljudskih prava u ime Evrope i reformi sada je bitnija od katarze po pitanju ratnih zločina. To je prosto zato što su ratovi prošlost, a evropske integracije budućnost i potrebno je da raščistimo šta je sve rađeno u ime evropskih integracija, reformi, demokratije i tranzicije.


Ovaj mi je najjaci.....
 

Back
Top