Kad ljubavi dođe kraj

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

Trazim odstetu za zguzvane snove na starom komadu papira..
odstetu za prekinutu igru leptira..
za iskidane osmjehe,slomljene poglede..
trazim odstetu za sva sahranjena proljeca..
odstetu ,sto sam tako rano umrla...

U meni si bila... sva ljubav jedina...
plavi vetar bez krila...
uzdah koji nisam znao da obuzdam...
u pustim noćima...
zatočena sudbina...
olovnih vojnika...
u kavezu od paperja...

Trazim odstetu za sva moja lutanja u krilu sumraka..
kad sam svitanja ocima krala...
nista ponijela nisam, sve sam ti dala...
na krilima plavih vjetrova..
nisam bjezala...
zauvjek sam u tvojoj sudbini ostala..
vratiti se ne mogu ,nisam ni otisla...

A o tebi sam sanjao...
budan, užarenih očiju...
snove u naramcima ti davao...
ispruženim rukama...
ono malo ljubavi prosio...
sa ono malo okrajaka smeha...se davio...
Čeznuo da ti kažem...
da me čuješ..a ti si ćutala...
Glas tvoj u meni žudi...
za blizinom...
koju si odnela...
u kojoj slutim...
da me nisi volela...

Za ljubav sam prosila..
haljinu dusom krojenom za tebe nosila...
nisi vidjeo...
Za tebe sam na pragovima molila...
da me rane zbog tebe dozvolila..
nisi vidjeo...
zbog tebe sam posrcuci koracala...
zbog ljubavi i tvoje grijehe placala...
nisi ostao..

A tako si brzo otišla...
otrčala bosa...
za ciganima čergarima...
nisi videla...
nisi želela...
nisi se ni okrenula...
neko je zbog tebe zaplakao...
uzalud dozivao...
senku od vetra...
raskvašenih obraza...
sudbinu proklinjao...
al te nisam stigao...
mislima dodirnuo...
Mislio sam ,ako odeš...
da te neću voleti...

Moja sjena je ostala..
nije me pratila...
na nas se pocetak vratila....
dusa je ostala...
od tijela se rastala..
tebi se vratila...
golih pogleda sam ostala...

hurija & …gorki…

 

[Branko Lori]

Ne, nemoj mi reći....
pogled tvoj ječi glasnije od reči....
Osmeh tvoj peče....strašnije od vatre....
uzme me i vrtlog i u tamu satre....

Ne, nemoj mi reći....
nek i tišina ćuti....muk neka vlada
dok me bol probada....
onako ko kopljem što i čelik lomi....
neka me večeras ugasi....slomi....

Ne, nemoj mi reći....
neka dlan moj te spreči....
da mi zvezde istreseš u san...
lakše ću zorom pobeći od sebe.....
zakoračiti u nasmejani novi dan....


-by:Anja-

 

[Lorelajn]

 

[Neno]

 

[Kami]

 

[Lada]

 

[stranac119]

Ko izmisli rec dovidjenja
svima ona cesto zivot menja
kad je spominjemo
kad se oprastamo
uvek nesto hladno u dusi osecamo

 

[Lorelajn]

 

[Branko Lori]

 

[Kami]

 

[Branko Lori]

Noć se polako slivala
niz ulice,
niz sokake,
ovoga velikoga grada,
Mala stanica u predgrađu,
nas dvoje,
a jedna karta,
u jednom pravcu,
bespovratna...

Čekali smo voz,
voz naše nesreće,
osluškivali smo noć,
retke reči,
zamagljene poglede,
zagrljaj čežnje,
i uzdah zaustavljen...
Jedan pisak sirene,
rasterao je naše oblake,
rastrzao snove,
Crni voz je došao,
pristajao je polako,
umorni putnici,
gubili su se u tami,
nestajali u noći,
suviše dugoj...

Istrgla si ruku iz moje,
potrčala,
i nisi se ni okrenula,
brzo si nestajala,
sa crvenim koferom,
punim snova,
našim, zajedničkim...
Hteo sam još jednom
da te poljubim,
Da mi ostane
taj slatki osećaj
na hladnim usnama,
Da te zagrlim,
obgrlim rukama svojim,
pokažem moju bol,
al ti si se izmakla,
nestala u oblaku pare,
i tvoj glas se izgubio,
sa sirenom voza,
stopio sa njim...

Nisam čuo
te tvoje poslednje reči,
Da li si rekla
da me voliš,
da me želiš,
da ćeš se vratiti,
javiti,
bar da si mi neku
nadu dala...
Ili zbogom,
da se nećemo
više nikada videti,
ni čuti,
ni zagrliti,
da će tvoja ljubav prestati,
sa sirenom toga voza
nestati...

Stajao sam nemo,
pogledom pratio
svoju ljubav,
na daleki put ispraćao,
svoje snove,
u bespovrat poslao...
I nikada nisam shvatio,
zašto ti je to trebalo,
Da odeš,
da se ne javiš
nikada više...
Zar ti moja ljubav
ništa nije značila...
ili si i ti sa mnom patila,
ali nisi mogla
da se vratiš,
javiš...
Ili nisi mogla
da shvatiš,
kakva je to ljubav,
prava bila...

A evo i danas,
kao sedi starac,
još uvek dolazim,
i odlazim sam,
Na tu malu stanicu,
u predgrađu,
ovoga velikoga grada,
očekujući da se vratiš,
iz istog pravca
kojim si otišla,
iz istog razloga,
zbog kojeg sam ja došao...

Samo još jednom,
da te vidim,
da te čujem,
zagrlim,
Samo još jednom,
da mi se vratiš,
pa makar mi
to zadnje bilo,
Sve ti je oprošteno,
izbrisano sa godinama,
Skitaro...

...gorki...

 

[gost 346714]

Kad ljubavi dodje kraj
Kad preživim već taj prizor
Ja kroz život vozim dalje
Ne gledam u retrovizor

 

[stranac119]

 

[stranac119]

 

[celadon]

 

[stranac119]

 

[Lada]

 

[Lada]

 

[Lada]

Kada te život zaboli
i samo tuga ti ostane,
bol iz tvojih očiju tada i moja postane,
i osjećam koliko pelina
u svakom tvom uzdahu ima,
jer tada i moje srce
okuje ledena zima,
i drhti tada i moja duša s tvojom,
jet tvoju dušu
ja osjećam svojom.
Kada iz tvojih očiju
gorčina i sol se prelije,
tada i moje dane kiša boli zalije,
jer svaka tvoja tuga
što dane ti sjetom truje,
kroz oblake i kroz vjetar
do mene doputuje;
obuzima i moju dušu
bolom sve većim i težim…
i tada ne traži od mene da se smješim,
jer tvoja bol i moja je
i samo kad ti smiješ se
i ja kroz tebe
smješim se.