Kad je neko suviše iskren...

To su uglavnom ljudi koji se ne eksponiraju puno, objektivni su i realno rezonuju stvari. Ne veruju političarima, nisu nešto zaslepljeni religijom i ne svrstavaju sebe u kojekakve grupe i čopore. Ali biti objektivan i reći onako kako jeste, oduvek je nailazilo na preke, čak i podrugljive poglede mediokriteta i raznih poltrona.
 
Kad je neko suviše iskren... niko mu ne veruje
drag.gif
 
Super je sto imas sa kim da se druzis. Mozda u nekom momentu i shvatis gde gresis. I mozda shvatis da najvise stetis samom sebi.
S obzirom da si dosao na forum da ubiras hvalospeve za svoju "iskrenost" (citaj posebnost), pomalo sumnjam da imas zdrave medjuljudske odnose sa bilo kim.
Imam odnose, al sam skrptik sa tim osobama. Nikad im ne verujem do kraja.
E samo kad se setim... Kasnila nam plata tri meseca, hoće firma da štrajkuje. Najbučniji jedan stariji kolega - ja ću ovo, ja ću ono, videćete šta ću im sve reći...
Ja ih samo posmatram i ćutim. Kad je došlo vreme da se štrajkuje, nigde nikog. A ja ti lepo oteram autobus u garažu i parkiram. E sad šefe vozi ti, a sad će i ostali da ti dođu.
E tada sam ih u firmi slagao da će se još njih isključiti iz saobraćaja, mada sam verovao da će barem jedan autobus doći u garažu. Odjednom frka u garaži, mene na pola puta zove šef i moli me da se vratim, jer će da plate silnu kaznu ako im ne radi autobus. Uz obećanje da će biti plata to veče, vratio sam se i nastavio da radim. I bila je plata to veče kao što su obećali. Žučno sam se raspravljao sa direktorom u kancelariji, a portir se samo šetka oko prozora i osluškuje, al da priđe ne sme. Svi šoferi su se povukli ko najgore jajare, samo su pokupili pare i pobegli kući. Samo sam ja ostao da se raspravljam, sve sam mu sunuo u lice. I gle čuda - nisam dobio otkaz. Ostao sam posle još 4 godine u toj firmi.
Da je bar trećina kolega ustalo kao ja, ne samo da bi nam isplatili što su dužni, nego bi nam i podigli plate.
Sutradan dolaze jedan po jedan kolega da mi čestitaju, bravo ljudino, svaka ti čast, ti jedini imaš muda... Kupuju mi sokove, čokolade. Ma terajte se u tri lepe i vi i vaše čokolade. A oni se pocepaše od smeha.
Išao sam na sve ili ništa i kamo sreće da je više takvih. Znam da su me mnogi gledali čudno posle toga, čak se pronela priča da sam gazdin čovek, a ja mu oči video samo jednom. Na kraju sam svojevoljno napustio preduzeće i otišao u drugo.
I zašto i da se ne pohvalim tim? To znači da sam drugačiju od ostalih, da me izdvaja iz mase ta moja posebnost. Ako mogu jedni obični homoseksualci da kažu kako su nešto posebni, zašto to ne bih mogao ja reći za sebe. U neka stara ratna vremena, takvi ljudi su se nazivali herojima, danas se na njih gleda kao na čudake.
 
Super je sto imas sa kim da se druzis. Mozda u nekom momentu i shvatis gde gresis. I mozda shvatis da najvise stetis samom sebi.
S obzirom da si dosao na forum da ubiras hvalospeve za svoju "iskrenost" (citaj posebnost), pomalo sumnjam da imas zdrave medjuljudske odnose sa bilo kim.
A ko s kim pa ima danas zdrave odnose? Pođi od porodice. Rođaci se parnične, komšiluk se ogovara. Pune su novine porodičnih ubistava, tuča i silovanja sopstvene dece.
Kakav je odnos među decom u školi? Snimaju tuče da bi bili popularni.
Narkomani namerno gaze ljude kolima.
Popovi diluju drogu, monasi siluju decu...
Nema nijedna kriminalna grupa koja je uhapšena, a da među njima nema bar jedan policajac.
I..? Kakav je to odnos?
Makar nisam među takvima, po cenu i da samom sebi ne valjam.
 
Da ne bih suviše skrenuo sa ove teme, želeo sam samo da kažem kako ustvari ljudi bolje prihvataju laž nego istinu. Laž se nekako lakše vari, a može po želji i da se oblikuje, dok se sa istinom treba suočiti. Laž se svuda čuje, na televiziji, u prodavnici, u sudu... Ona je postala deo nas i mnogima je teško da se nje odreknu. A i kako bi inače došli do svojih ciljeva, jer istina mnogima ne prija.
Ono što me je isprovociralo da postavim ovakvu temu, jeste da društvene mreže pršte od statusa "iskren", a među njima koji to postavljaju najviše ima nekih sumnjivih tipova.
Neko ko je okačio zlatnu kajlu od pola kile, seo u audi od 100 hiljada evra, istetovirao zmije po bicepsima da priča o poštenju i iskrenosti, to ne pije vodu...
S druge strane, kad mi neko kaže kako se tri puta razvodio, na moj odgovor da nešto s njime nije kako treba, odmah negoduje. A zašto? - pa zato što ga boli istina.
 
Sećam se kada sam radio u prvom preduzeću... Dolazim jedno jutro i zatičem kolege, a oni se svi snuždili. Šta ste obesili noseve? - pitam.
Eeee... umro gazda.
Ma šta umro - crkla džukela!
Nemoj tako...
Ma šta nemoj, do juče ste ga pljuvali i kukali kako vam zakida platu, sad ga ovde oplakujete.
A dobro, nije više živ, o mrtvima sve najbolje.
E neće biti - govedo je govedo, živo ili mrtvo.

Odjednom, svi uprti pogledi u mene. Iskrivili svoje iskreveljene face, pa samo sležu ramenima začuđeni. E tada sam još uvideo koliko su ljudi dvolilični i ne vole da čuju čak ni ono što misle, jer im valjda nije bio trenutak za istinu.
Ne razumes koncept.
Kritikujes nekog dok mozes da utices na njega. Kad vise ne mozes, kad umre, prastas mu i zelis mu spokoj.
Kao sto zelis da i tebi bude oprosteno.
 

Back
Top