Србија неће никад ући у ЕУ из више разлога.
За улазак у ЕУ потребно је колико-толико функционално раздвајање законодавне, извршне и судске власти. Ово је кључна ставка. То се неће никад догодити. Са овом ставком муче се и неке земље које су већ у ЕУ (Вишеградска Четворка, Хрватска, Грчка, Румунија и Бугарска), али у њима је ситуација много боља него у балканским земљама. Ово је разлог што Турска, Србија, Албанија, Македонија Црна Гора, Украјина никад неће ући у ЕУ. Дакле потребно је независно судство, или судство које макар тежи ка томе да буде независно. Као и независно функционисање полиције. Не мора да буде савршено, али мора да има неки полицајац као Начелник Гордон и неки тужилац као што је Харви Дент. Без њих нема ни ЕУ.
Друго, Бриселу мање битно, али се исто провлачи као ставка, потребно је имати стабилну демократску смену власти и минимум медијске и личне слободе. И ово је проблем у рецимо Пољској и Мађарској, где постоји стабилна демократија и лична слобода, али је медијска упитна. У Србији постоји само лична слобода, док су демократија и медијска слобода...
Упитне.
Треће, што се у српским медијима представља као најважније, је проблем Косова. Србија мора да престане да блокира улазак Косова у међународне институције.
Четврто, што се у Срб исто предствља као битно, али у ствари није толико, већ је више као минус, је што су кинеске и руске канџе дубоко у свакој пори српског ткива.
Пето и последње су расизам и предрасуде самих Европљана. Европа је до Беча. У неким описима се ту провлаче и Чешка и Словенија. Даље не. То је ускогрудо претежно протестантско-центрично виђење ствари, али је просечан Ханс тек од скора прихватио, донекле, да су Италија и Шпанија Европа.
Ставке један и два су биле веома велики проблем свих балканских режима.
Србија је у вртлогу короне постала кинеска провинција, јер су изманипулисани грађани, већ слуђени полуистинама да Европа хоће да нам отоме наше Косово, дочекали руске и кинеске солдатеске као ослободиоце од злих Европљана.
Србија и ЕУ?
Темпи пасати.