nije tacno, ne lazi.
Toma kaze Boze moj kada se sokirao vidjevsi Isusa, kao sto mi kazemo Moj boze kada se zacudimo necemo...nema veze s vezom sta ti ove propovjedas.
Pa sad ti rekao da je Bog, pobogu si brateeeeeeeeeeeeeeeeeee
KOliko ste slijepi i nelogicni da dva centemtra teksta jedno od drugog kontradikciju pises a nisi svjestan
Kaze Isus bog
pa onda kazew BOg poslao Isusa, ,znaci Bog poslao Boga....pa jeste li vi normalno ikako ljudi moji????
Dozovite se pameti vise , ovo je postao ocit nonsens.
ako ces ti furati 1+1=3 nema od tebe nista, slobodno se posipaj pijeskom po glavi....
ako neces se drzati logike, svaka budaletina moze ti prodati suplju pricu a ti onda bez logike sve to progutati bez promisljanja.
Тројство је настало у 4. веку у крајњој фази хришћанства.
Пре тога је на медитерану доминирао други принцип.
Имао си Бога творца креатора и посредника ствараоца на земљи чију је улогу имао Исус Христ.
Како је комуникација постојала преко Светог Духа.
У јудаизму син Божији би значило што и мешија. Божији изабраник или помазник не директно биолошко сродство са Богом.
Међутим у јуадаизму је постојао један други принцип adaption. Дакле Бог је усвојио Абрахама и Јакова и Израиљ.
У том смислу они су Божи народ усвојени од Бога којима је Бог дао законе Тору.
Идеја апостола Павла да је линију наслеђивања продужио од Ноја и 70 нација које такође преко мешије Исуса Христа могу бити такође усвојени од Бога и примљени у доховни Израиљ кроз тело Исуса Христа откупљени његовом крвљу.
Дакле ни апостал Павле Исуса Христа не зове Богом већ Божијим сином. Свакако најважнијим у мисији Бога према Израиљу и човечанству и васкрсењу мртвих.
Павле је себе сматрао генерацијом која живи између апокалипсе и васкрсења и сасвим сигурно је очекивао много брже и пре.
У том смислу када су времена постала битна и године то је отприлике време Хасмонида ,Есена који су календарски рачунали време од Адама до потопа од потопа до Абрахама па до Давида и слично почињу да се појављују велике омашке у времену и испуњавању пророка.
и то прилагођавања списа новонасталим ситуацијама.
Јевреји су већ у првим вековима то знали да свако пророчанство значи више ствари и условно не односи се стриктно ја једну одређену ствар догматски.
Тако да су те ствари читали и разумевали симболички и на тај начин читали поруке које су свевремене и универзалне.
Наравно идеја апостола Павла је била револуционарна и напредна да је потискивала све остале идеје и стоицизма и платонизма једино што је Павле вукао теологију апокслиптичних Јевреја који су били мањина негде.
Међутим по образовању и знању далеко је надмашивао већину људи и теолога свог времена па и већине црквених отаца касније који нису били Јевреји и нису познавали јудаизам и његову идеју.
Начин на који је Павле пренео јудаизам у медитерански свет је генијалан никад ништа слично није виђено после њега нити би хришћанство постојало.
Хришћани јевреји би нестали под притиском фарисеја и римских власти преовладао би ипак рабински јудаизам.
Сад питање васкрсења и апокслипсе је дао Исус у јеванђељима и мислим да нико даље од тога није требао ићи.
Царство небеско је сматрао духовном револуцијом човечанства која се десила са хришћансрвом које је ревидирало и јудаизам и римску и светску религију.
Дакле да је опстала јудеохришћанска теологија коју је одбацио Павле ми бисмо се још неколико векова гађали камењем са Јеврејима и камењем до смрти кажњавали преступе према Тори.
Иако данашњи Јевреји који негде презиру Павла и Исуса због укидања Торе коју ни они не могу поштовати нити каменовати људе нити вола нити газду од вола ако је знао да је во агресиван нити жену прељуби остаје питање како то данашњи Јевреји практикују Тору и Божије законе и зашто су Исус и Псвле узорпатори.
Да заборавио сам тројство у 1 је каснији продукт строгог монотеизма који никад као такав није постојао ту је хришћансво иступило из закона јудаизма и платонизма.
Ја га могу схватити филозофски али догмстски никако једноставно хришћанству непотребно као догма али у оквиру филозофије религије прихватљиво.
У том смислу апологетски ставови према религији и догматизам неће опстати у времену никако ни у јудаизму нити хришћанству нити исламу.
Ја јесам хришћанин али апологетске ставове не могу прихватити Библија не значи исто данас и у првим вековима бц и це и није писана нама нити за нас и требамо је разумети на начин на који је писана и како су је аутори замислили.
После Павла и каснијих црквених отаца хришћанство губи главну есенцију додира са јудаизмом платонизмом и плако постаје апологетска религија неки урбани ислам у којем се људи такмиче ко боље разуме Бога и Исуса од других људи и народа до граница да често разумеју и боље Бога и Исуса од њих самих како су сами себе разумевали.
И доживљавају стално да су Исусу и Богу потребни тумачи и преводиоци и заштитници на земљи да им треба њихово лично обезбеђење кад се врате и сиђу опет на земљу да их људи не пребију као да требају да их бране од људи или демонстраната.
Ту се јавља једна апологетска фикција религије која је слична као у исламу.
