Kad bi svi ljudi na svetu..

[Jasna]

Baš kao sva deca na svetu, odlučili da..

Recimo da vide šta to sa ovim životom nije kako treba. Bilo da nam je Bog dao život ili se eto tako slučajno desio, nešto ne valja. Koliko god se trudili da budemo srećni, a ništa drugo i ne radimo, osim kratkotrajnih trenutaka sreće i zadovoljstva, sve ostalo je teška patnja.

I sad recimo svi ljudi najednom krenu da se interesuju za duhovnost i da ozbiljno istraže uzroke patnje i muke.

Kažu, zbog ravnoteže među zvezdama mora da postoji svrtlo i tama, dobro i zlo. Pa tako i među ljudima mora da bude onih koji su na nižem stepenu svesnosti, odnosno u mraku i onih koji su na višem stepenu svesnosti, jer bi se inače ravnoteža nsrušila.
Da li je to stvarno tako?

Šta bi se desilo kada bi na planeti postojale milijarde oboženih ljudi?
Da li bi se nebesa srušila? Nestalo bi dana i noći, dobra i zla?

 

[Jasna]

Neka anegdota iz indije kaže. Prosvetljeni ućitelj sa grupom sledbenika krenuo na neko brdo. I kada du stigli on pogleda u naselje i kaže, ah, kako je sve savršeno.
Učenici pogledaju dole, a ono jad i beda. Prašina, đubre, ljudi odrpani bedni tumaraju tamo i ovamo. Ne može gore biti, čini se, a njemu je savršeno.

Ego kaže da treba da bude drugačije. A učitelj vidi da je sve u savršenom skladu, sada. Eto na ptimer, tim ljudima patnja može biti okidač da počnu da razmišljaju.
Ali, da li to što je sve savršeno sada, važi za svako sada? Jer nama kada neko kaže da je nešto savršeno mi smatramo da je nepromenjivo.

 

[Jasna]

Al sam sad pojasnila..

 

[japageve]

znaš da imamo osobinu da brinemo,a onda da saznamo,logično to gradi neizvesnost,i eto patnje
isus je rekao da tako ništa ne rešavamo i ne produžujemo život
opet ishodi nam nisu podjednako dragi,pa biramo kako mislimo da je bolje,e sad već mislimo,što je isto nekad patnja
i na kraju imamo određenji duh,stanje koje je trenutno i po tome je promenljivo
neko ko posmatra duhove,može da kaže da je savršeno,jer bi stanja duhova bila uslovljena realnošću i uzajamnom vezom
opet to je kretanje i bolje je od nemenjanja,jer je u kretanju vera,nada i ljubav,znači bolje je sustinski,zato je savršeno sa strane,a unutra je ispitivanje duhova i traženje viših i životnijih sadržaja,u skladu sa realnošću materije i dostignutim istinama
a očigledno da dostizanje viših duhovnih stanja može da se ostvari i bez patnji,jer svaki put je znak da je neko već prošao tuda,i da je lakše drugima da prolaze kad je već napravljen put 🤷‍♀️

 

[UltraVioletna]

Al sam sad pojasnila..

Tema je odlična,jasno napisana no odgovori ne mogu biti površni.
Razmišljala sam o nama kao pojedincima,ako je cilj savršenstvo,šta dolazi posle toga? Ako su lekcije naučene i karmički dugovi odrađeni a stanje svesti došlo do najvišeg stupnja,šta onda sledi? Smrt i onostrano bivanje u formi energije?
A šta bi tek sledilo da se čovečanstvo odjednom osvesti i produhovi odjednom? Ne mogu da pojmim,nisam na tom nivou.

 

[Konan Obrelije]

Baš kao sva deca na svetu, odlučili da..

Recimo da vide šta to sa ovim životom nije kako treba. Bilo da nam je Bog dao život ili se eto tako slučajno desio, nešto ne valja. Koliko god se trudili da budemo srećni, a ništa drugo i ne radimo, osim kratkotrajnih trenutaka sreće i zadovoljstva, sve ostalo je teška patnja.

I sad recimo svi ljudi najednom krenu da se interesuju za duhovnost i da ozbiljno istraže uzroke patnje i muke.

Sama informiranost ne koristi ako čovjek svaki dan ne umire sebi i nije odgovoran za ono što mu je povjereno.

Kažu, zbog ravnoteže među zvezdama mora da postoji svrtlo i tama, dobro i zlo. Pa tako i među ljudima mora da bude onih koji su na nižem stepenu svesnosti, odnosno u mraku i onih koji su na višem stepenu svesnosti, jer bi se inače ravnoteža nsrušila.
Da li je to stvarno tako?

Dakle, prvo, ideja da mora postojati ravnoteža između dobra i zla temelji se na pretpostavci da su ove dvije kategorije jednako snažne i važne. Međutim, većina moralnih sustava smatra da je dobro prevladavajuće, a zlo je samo njegov nedostatak. Drugim riječima, dobro ne treba zlo da bi postojalo, ali zlo ne može postojati bez dobra.

Drugo, tvrdnja da postoji "niži stupanj svijesti" nije nužno točna. Postoje različite razine svijesti, ali to ne znači da su neke "niže" ili manje vrijedne od drugih. Također, ideja da bi se ravnoteža srušila ako bi svi ljudi bili na "višem stupnju svijesti" nije jasna. Zašto bi ravnoteža bila narušena ako svi ljudi rade na razvoju svoje svijesti i postaju bolji ljudi?

Treće, ideja o potrebi ravnoteže između dobra i zla nije jedina moguća perspektiva. Na primjer, u filozofiji i etici postoje druge perspektive koje naglašavaju različite vrste ravnoteže i harmonije, poput ravnoteže između slobode i odgovornosti ili ravnoteže između individualnih i zajedničkih interesa. Stoga nije nužno da postoji ravnoteža između dobra i zla.

Četvrto, ideja o neophodnosti zla u svijetu nije nužno ispravna ili opravdana. Postoje brojne vrste u prirodi koje žive u skladu, bez prisutnosti zla. Također, čak i u ljudskom društvu, postoji mogućnost stvaranja harmonične zajednice koja ne mora biti zasnovana na konceptu ravnoteže između dobra i zla. Stoga, ideja o neophodnosti zla u svijetu nije nužno ispravna ili opravdana.

Šta bi se desilo kada bi na planeti postojale milijarde oboženih ljudi?
Da li bi se nebesa srušila? Nestalo bi dana i noći, dobra i zla?

Za početak trebalo bi definirati te "obožene ljude". Nakon toga možemo razmišljati u kojem smjeru bi išao ovaj svijet...

 

[Jasna]

Za početak trebalo bi definirati te "obožene ljude". Nakon toga možemo razmišljati u kojem smjeru bi išao ovaj svijet...

Recimo da obožen čovek nikada ne čini loše sebi i drugima. Što je samo deo definicije, ali ostalo nije bitno za ovu temu.

 

[Konan Obrelije]

Recimo da obožen čovek nikada ne čini loše sebi i drugima. Što je samo deo definicije, ali ostalo nije bitno za ovu temu.

To bi značilo da je takav čovjek slobodan od želja i pobijedio je samoga sebe. Izr 16:32 - "Bolji je strpljiv čovjek nego ratni junak; tko svlada samoga sebe, veći je nego osvojitelj gradova."
Takvi ljudi su rijetki u današnjem svijetu, no ako bi se mentalitet nekog naroda reformirao u tom smjeru, vidjeli bi se pozitivni učinci u svakom aspektu društva. To bi uključivalo pravične suce u pravosuđu, odgovornu vlast te trezven narod koji ne robuje porocima i umjesto toga ulaže svoj imetak u razvoj obitelji i posla. Takav čovjek ili narod ne bi bio izmanipuliran, ucijenjen ili izložen slabostima svijeta jer su slobodni od želja i pobijedili su sami sebe. Kao takvi, mogu pružiti ljubav, razumijevanje i poštovanje te zajedno graditi napredno društvo. Nažalost, ovakva situacija je još uvijek rijetka u većini zemalja, uključujući i naše, gdje reformacija mentaliteta još nije dovoljno provedena.

 

[bmaxa]

Šta bi se desilo kada bi na planeti postojale milijarde oboženih ljudi?
Da li bi se nebesa srušila? Nestalo bi dana i noći, dobra i zla?

Тада би овај свет постао боље место за живот, а патње би престало. То је зато што поглавито похлепни и зли људи владају светом...

 

[a bre Milun]

Baš kao sva deca na svetu, odlučili da..

Recimo da vide šta to sa ovim životom nije kako treba. Bilo da nam je Bog dao život ili se eto tako slučajno desio, nešto ne valja. Koliko god se trudili da budemo srećni, a ništa drugo i ne radimo, osim kratkotrajnih trenutaka sreće i zadovoljstva, sve ostalo je teška patnja.

I sad recimo svi ljudi najednom krenu da se interesuju za duhovnost i da ozbiljno istraže uzroke patnje i muke.

Kažu, zbog ravnoteže među zvezdama mora da postoji svrtlo i tama, dobro i zlo. Pa tako i među ljudima mora da bude onih koji su na nižem stepenu svesnosti, odnosno u mraku i onih koji su na višem stepenu svesnosti, jer bi se inače ravnoteža nsrušila.
Da li je to stvarno tako?

Šta bi se desilo kada bi na planeti postojale milijarde oboženih ljudi?
Da li bi se nebesa srušila? Nestalo bi dana i noći, dobra i zla?

milijarde poboznika.........o tome sanja svetska vlada vec 200 godina.

 

[anajade]

Тада би овај свет постао боље место за живот, а патње би престало. То је зато што поглавито похлепни и зли људи владају светом...

Mozda mir i sigurnust ali bolesti i smrti ko to da resi.Ko se pomiri s tim da.je smrt normalna prirodna stvar fali.mu daska u glavi.

 

[bmaxa]

Mozda mir i sigurnust ali bolesti i smrti ko to da resi.Ko se pomiri s tim da.je smrt normalna prirodna stvar fali.mu daska u glavi.

Смрт је једина извесност, и нема везе са овим што говорим… дакле, бавимо се животом, тј боравком на земљи...

 

[anajade]

Смрт је једина извесност, и нема везе са овим што говорим… дакле, бавимо се животом, тј боравком на земљи...

To moze sta fali evropsloj uniji australiji kanadi.Eto obozeni.ljudi.

 

[anajade]

Смрт је једина извесност, и нема везе са овим што говорим… дакле, бавимо се животом, тј боравком на земљи...

Svedokinja ima taj film.Cemo beremo travu i cvece kad hristos dodje posto ostaju i zivotu ti obozeni.A ima i svabo slican film.Po njemu milijarda ina pravo na zivot posto su zlatni obozeni.

 

[Jasna]

Svedokinja ima taj film.Cemo beremo travu i cvece kad hristos dodje posto ostaju i zivotu ti obozeni.A ima i svabo slican film.Po njemu milijarda ina pravo na zivot posto su zlatni obozeni.

Paranojica ima smisla, ali kao sasvim druga tema. Ko i kako sve može da zloupotrebi ideju o boljem svetu od Hitlera pa do sada.

Međutim, to sa ovom temom nema nikakve veze. Ovde se postavlja pitanje da li je mrak, neznanje, zlo, kako god ga nazvali, neophodno.

 

[Jasna]

Tema je odlična,jasno napisana no odgovori ne mogu biti površni.
Razmišljala sam o nama kao pojedincima,ako je cilj savršenstvo,šta dolazi posle toga? Ako su lekcije naučene i karmički dugovi odrađeni a stanje svesti došlo do najvišeg stupnja,šta onda sledi? Smrt i onostrano bivanje u formi energije?
A šta bi tek sledilo da se čovečanstvo odjednom osvesti i produhovi odjednom? Ne mogu da pojmim,nisam na tom nivou.

U ovoj sada situaciji ovo jeste škola. Pozitivan stav da se iz loših iskustava može učiti je svakako dobrodošao i daleko je bolji od apatije u koju ljudi upadaju.

Kada ne bi bila škola, šta bi bilo?
Kao kada završiš školu i dobiješ diplomu, pa tek onda počneš time da se baviš i znanje nadograđuješ, ali na drugaćiji način. Na primer, kada Tole kaže da je patnja apsolutno neophodna, sve dok ne shvatiš da nije, to znači da se može učiti na više načina. I kroz patnju i kroz zadovoljstvo.

I sad, ostali su nam hiljadama godina daleko, pa se možemo pitati šta se dalje zbiva, ali sa Toletom vidimo da se život može nastaviti ovde.
Prvo je bio savršeno srećan ne radeći ama baš ništa. Onda je dobio inspiraciju da podučava. Vidim i oženio se...

 

[anajade]

Paranojica ima smisla, ali kao sasvim druga tema. Ko i kako sve može da zloupotrebi ideju o boljem svetu od Hitlera pa do sada.

Međutim, to sa ovom temom nema nikakve veze. Ovde se postavlja pitanje da li je mrak, neznanje, zlo, kako god ga nazvali, neophodno.

niko zlo ne namece spolja da bi bilo neophodno.U srce gde je i dobro tu se nalazi i zlo pa ko sta izabere.Da iscupas delic srca ne mozes.Cak i da nam.bude citavom.svetu obaveza da iscitavsmo biblijske stihove kako zlo.pobediti nemoguce nista postici na silu.

 

[Jasna]

niko zlo ne namece spolja da bi bilo neophodno.U srce gde je i dobro tu se nalazi i zlo pa ko sta izabere.Da iscupas delic srca ne mozes.Cak i da nam.bude citavom.svetu obaveza da iscitavsmo biblijske stihove kako zlo.pobediti nemoguce nista postici na silu.

Pa odakle ti ideja da na ovoj temi pišeš o postizanju nečega na silu?
Ko uopšte pita kako se to može postići. Pitanje je šta bi bilo kad bi bilo da se tako nešto desi. To je tema.

 

[anajade]

Pa odakle ti ideja da na ovoj temi pišeš o postizanju nečega na silu?
Ko uopšte pita kako se to može postići. Pitanje je šta bi bilo kad bi bilo da se tako nešto desi. To je tema.

E sta bi bilo da nismo ovo sto jesmo.Aj nek ti bude raj na zemlji.

 

[coco bill]

znaš da imamo osobinu da brinemo,

Mi imamo osobinu da se vežemo za nešto ili nekog, a iz tog vezivanja nastaje briga da bi to za šta smo se vezali mogli da izgubimo.
Dakle, da bismo se oslobodili brige, koja je negativna emocija, moramo pokušati da se ne vežemo, a to možemo samo ukoliko smo svesni sebe u trenutku identifikacije.

Razmišljala sam o nama kao pojedincima,ako je cilj savršenstvo,šta dolazi posle toga? Ako su lekcije naučene i karmički dugovi odrađeni a stanje svesti došlo do najvišeg stupnja,šta onda sledi?

To je greška u startu, ne možemo znati šta dolazi posle cilja, ako ne znamo ni kakvo nam je stanje sa dostignutim ciljem.
To je daleko buduće vreme, a mi živimo sada i ovde.
Ako je cilj da se probudimo, tek kad se probudimo ćemo saznati u kakvom stanju se naše biće nalazi i koje nam se mogućnosti tada otvaraju.
U stanju u kojem smo sada, u stanju uspavanosti, možemo samo da maštamo o tome.

 

[anajade]

Mi imamo osobinu da se vežemo za nešto ili nekog, a iz tog vezivanja nastaje briga da bi to za šta smo se vezali mogli da izgubimo.
Dakle, da bismo se oslobodili brige, koja je negativna emocija, moramo pokušati da se ne vežemo, a to možemo samo ukoliko smo svesni sebe u trenutku identifikacije.

To je greška u startu, ne možemo znati šta dolazi posle cilja, ako ne znamo ni kakvo nam je stanje sa dostignutim ciljem.
To je daleko buduće vreme, a mi živimo sada i ovde.
Ako je cilj da se probudimo, tek kad se probudimo ćemo saznati u kakvom stanju se naše biće nalazi i koje nam se mogućnosti tada otvaraju.
U stanju u kojem smo sada, u stanju uspavanosti, možemo samo da maštamo o tome.

Coco sad ce jasna Ko uopste pita kako se to moze postici.

 

[Jasna]

U hinduizmu postoji priča o cetiri juge, gde je u ptvoj Satja jugi potpuno dobro, pa se postepeno kroz ostale juge sve kvari do potpunog kolapsa i onda pčinje novi ciklus.
Pa opet iz nekih se hinduističkih škola može čuti da je ovo svet takav kakav je sada i da drugačiji ne može ni biti. Da postoje neki viši svetovi u kojima je bolje. Kao da je Satja juga bila nematerijalna, a ne ovde na Zemlji.

U hrišćanstvu je slično. Nejasno je da li je raj na zemlji bio ili je to neki viši svet. I često se može čuti da je ovo mesto za iskušenja i patnju gde se stiču zasluge za neki večni, nematerijalni život. Kao da je Bog stvorio pakao zvani Zemlja, a ne da smo mi napravili pakao ovde.

 

[Konan Obrelije]

U hrišćanstvu je slično. Nejasno je da li je raj na zemlji bio ili je to neki viši svet. I često se može čuti da je ovo mesto za iskušenja i patnju gde se stiču zasluge za neki večni, nematerijalni život. Kao da je Bog stvorio pakao zvani Zemlja, a ne da smo mi napravili pakao ovde.

S obzirom na opis Edena i neke geografske odrednice, možemo zaključiti da se Eden nalazio na Zemlji. Neka pretpostavka bi bila da bi to moglo biti područje Iraka ili oko njega...

 

[UltraVioletna]

Kao da je Bog stvorio pakao zvani Zemlja

Pakao i raj u isto vreme.

 

[bmaxa]

Svedokinja ima taj film.Cemo beremo travu i cvece kad hristos dodje posto ostaju i zivotu ti obozeni.A ima i svabo slican film.Po njemu milijarda ina pravo na zivot posto su zlatni obozeni.

Сведокиња верује да ће нестати кад умре, тј не верује у душу… е сад не знам на коју фору онда мисли да ће је Бог реконструисати,
кад више не постоји?