комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
"JUTARNJI LIST" O VUČIĆU Kosovo je izgubio, u Crnoj Gori propao, a ni Moskvi više nije drag
Desetak dana pre izbora u Srbiji, zakazanih za nedelju 21. juna, sve je više-manje jasno: Aleksandar Vučić i njegov SNS, te njegovi trabanti poput Ivice Dačića i bivšeg Arkanovog saradnika Dragana Markovića Palme, nekadašnjeg sluge Mirjane Marković u klijentelističkom JUL-u Aleksandra Vulina te još nekih manjih stranaka šarenolažne opozicije uzeće najmanje dve trećine Skupštine, što će mu omogućiti nesmetano i "miloševićevsko-orbanovsko" vladanje Srbijom.
10. 06. 2020.
No, koliko god to izgledalo za njega lepo, apsurdnost ovog pandemijskog izbornog cirkusa (u Srbiji se na nekim mestima ponovo razbuktao koronavirus, ali to nije uticalo na izborni proces) u tome je što Vučić, uprkos takvoj uverljivoj pobedi, nikad nije imao više problema.
Nadolazeće nedaće i dileme već mu izazivaju blagu paniku i znojenje dlanova. Vučić će potpuno kontrolisati Skupštinu, politički život u Srbiji biće u njegovim rukama, ali problemi mu se samo gomilaju, a on ima sve manje vremena i manevarskog prostora da ih odradi onako kako obećava otkad je 2012. godine (formalno je prvi i jedini od 2014.) zahvatio vlast u Srbiji.
Naime, ova kampanja nije imala neke uobičajene teme. U prvom redu, Vučić je želeo skloniti Kosovo iz fokusa zanimanja srpske javnosti te ga zameniti isto tako delikatnom, neostvarljivom i na kraju balade "gubitničkom" Crnom Gorom. Ali ta politika stalnog zavaravanja, odlaganja i prenemaganja ionako je Vučićev aksiom na koji dobar deo javnosti u Srbiji naseda, još uvek sluđen svim onim porazima, posrtajima i događajima u poslednjih 30 godina koje nikako da prihvate i pogledaju istini u oči.
Vučić sebe i srpsku javnost hrani krizama te stvaranjem i širenjem napetosti na celo srpsko društvo i kad je svestan da ide glavom kroz zid i nema šanse da prođe onako kako on to predstavlja. Ipak, to želi proširiti i na okruženje.
Vučić je želeo da ostavi po strani Kosovo, čak do te mere da na "svom" delu Kosova, u Severnoj Mitrovici, nije provodio nikakvu izbornu agitaciju. O tom problemu govorio je onako kao u poslednjih pet-šest godina - "borimo se do kraja za naše Kosovo kao deo Srbije", iako zapravo celo vreme nastoji otegnuti neizbežno priznanje gubitka i poput onog vlasnika psa koji svom ljubimcu reže rep pomalo, tako i Vučić nespretno priprema javnost Srbije na konačni krah.
Recimo, srpska javnost slepa je kod očiju pa ne vidi da se pregovori s EU vode bez Kosova kao dela Srbije i da će, kada jednom uđe u EU, to Srbija učiniti bez Kosova. I sve se to zna, ali se u javnosti stalno podgreva teza da se još pregovara o "statusu Kosova" koji je odavno definisan, uprkos tome što su Runada i Nauru, na muzikalni nagovor Ivice Dačića, povukli priznanje Kosova.
No, Vučić nastoji to da prolongira do krajnjih granica uzdajući se u Ruse, a sada i u Kinu. Naime, hvata se za slamku i otvoreno se zalaže za politiku "jedne Kine" kada je u pitanju kinesko uplitanje i "upijanje" Hong Konga gde u potpunosti podržava "svog brata Sija". Tu će imati probleme s Briselom, s kojim je ionako u nategnutim odnosima, zbog usporavanja pregovaračkog procesa. Setimo se da je tokom pandemije Srbija iz EU dobila nerazmerno veću pomoć nego od Kine i Rusije, ali je pomoć iz tih država prenaglašavana, a ona briselska zanemarivana i omalovažavana.
Ipak je ponovo poslao poruku Srbima i neshvatljivo je da se tamošnja javnost pravi kao da zna što ona znači. A znači "a sad - definitivno - adio". Vučić je poručio: "Za nas nema srećnog rešenja za Kosovo, nije posao predsednika Srbije da obmanjuje ljude. Biće pokušaja da se stvari reše u narednih godinu dana, ali hoće li biti rešeno, ne zna se".
Vučić je ove izbore želeo da pretvori u "brigu" za srpski narod u Crnoj Gori. No, osim zadriglih pretnji provučićevskih medija, sličnih onima iz 90-ih koje su tada išle na račun Hrvatske i BiH, nije uspeo da destabilizuje Crnu Goru, niti ostvari "prodor na Jadran" i ponovo vraćanje Crne Gore u okrilje Srbije. Padale su grozomorne pretnje na račun Crne Gore i onih koji se zalažu za crnogorsku nezavisnost, ali ni tu Vučić nije - barem do finiša izborne kampanje - napravio neki uspeh, osim što je ponovo stvorio mučnu atmosferu u srpskom društvu i sve svoje susede naterao da budu vrlo oprezni prema njegovim najnovijim ekspanzionističkim tendencijama.
Bizarno je da pokušava obnavljanjem krize u Crnoj Gori ojačati svoj tragikomično neomiloševićevski koncept dok s druge strane potpuno ignoriše - a njegovi ubogi ratoborni mediji "zaštitnici srpstva" se prave Toše - otvorena posezanja njegovog prijatelja Viktora Orbána na Vojvodinu.
To nije kraj Vučićevim brigama. EU je sve dalje, iako on ne odustaje od "strateškog cilja" - članstva u briselskom klubu. Okrenuo se Kini, očigledno ne verujući Rusima do kraja, kao, uostalom, ni oni njemu. Moskvi nije baš lepo selo to očijukanje Vučića sa Si Đinpingom čiji dolazak u Srbiju najavljuju prorežimski mediji. U Moskvi škrguću zubima kako je Srbija ipak premala da bude prozor u Evropu, odnosno poligon za uticaj na Evropu i Rusiji i Kini, a istovremeno želi u EU, ali tako da se ne poštuje i ne sledi politika Brisela prema Moskvi i Pekingu.
Prema nekima, to zaigravanje s Moskvom i Pekingom Vučić koristi kako bi ubrzao brizelske birokrate. Možda je to tako, ali moskovski i pekinški činovnici ne misle tako, niti su skloni da budu Vučićeva "moneta za potkusurivanje Brisela", što mu je, barem iz Moskve, (često) poručivano.
I da rezimiramo - Vučić će glatko dobiti izbore, količina problema koji mu lebde nad glavom mogu ga doći "glave", ali verojatno će potrajati. link
Браво за хрватски дневни лист. Сјајна анализа! Александар Вучић је "проваљен" у Региону и то је добро. Иначе Jutarnji list je познат по својим успесима у домену истраживачког новинарства, међу којима је и откриће тајних банковних рачуна тадашњег председника Републике Хрватске Фрање Туђмана.
