budim se opet, novi dan, isti kao i juce, isti snovi, ista nada, isti bol, ista patnja... a gde je snaga?? ne, okrecem se izgubljen na polju sirokom kao nebo, prostranstvo iznad puno zvezda nosi setu, u dusi nemiri... moze li srce sa tim da se pomiri?? tesko... ali pokusava... boli ga, to ga sputava... ne daje se, za ucinjena dela ne kaje se... opet bi, iznova i iznova... ponekad vidis nekog, pogled posustane, oko zadrhti, a obrva zaigra... lagan smesak pokrece usne, beli zubi se ukomponovase sa sjajem u ocima... mislis to je to... gotovo je, proslo je... ides dalje, nema nazad... ne hajes, ne stajes... cini ti se, varas se... nisi toga svestan, ne, jos uvek si u bunilu... glava ti je sludjena, ne znas sta mislis ni gde udaras... opet, stara scena, nova lica, iznad tebe jato ptica, nestaju u trenu, lete, da li se mene sete oni moji stari, prijatelji i drugari, daleko su sada, ne vide, ne osecaju, kako meni dusa strada... povuces se nazad, korak, dva, cini ti se malo, a u stvari si daleko k'o vecnost... tako blizu, a tako daleko... ima li veceg paradoksa?? pomislis, gde mi je hrabrost?? cuvas je u sebi, da li si toga svestan?? okreces se za svakom, zudis, samom se sebi cudis... i pitas sta mi je?? dokle vise, zar je neko vredan toga?? mislis, nije, a znas, duboko u sebi, ona je tu, lezi kao nesto cisto, neiskvareno, skriveno od svih, samo za tebe se tu skrilo, i cekas dan, mesec, godinu, kada ce te prihvatiti... a u medjuvremenu, pogled luta, oci prazne, zenit se gubi daleko od svega, negde u beskraju se spaja, ti i ona, san il' java?? ovo drugo, svestan nisi, tesko bice... ovo prvo, budan stojis, dane brojis, sudbu svoju u tom trenu krojis... hm, mislim da nije ni ovo prvo... opet sa vracas, nazad jos dalje, tama te guta... kad stignes na kraj puta, odgovor znaces, kada ovo osetis, zasto ovo pisem shvatices, a kada prebolis, nikom reci neces, jer te shvatiti ne mogu, dok kro sve ovo ne prodju... zivote, suvise kratak si, svi smo mi samo mali pijuni, DUST IN THE WIND, trazimo koru hleba, malo srece i utehe pod ovom nebeskom kapom, nadamo se i molimo, zivimo za svoje snove i nade... shvatiti ovo retko ko ce moci, mozda ce dani i meseci proci, dok ne shvatim i ja sam, sto mi je sve ovo trebalo, ali birao nisam, niti sam trazio ovo... sada je tu, borba je duga, verom u sebe, napred se krecem... i za kraj, recu samo ovo... NE ZNAS DA SI ZIVEO, NE ZNAS DA SI VOLEO, AKO NIJE BOLELO... 
