Quantcast

Junakinje ruske književnosti

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.735
Ogromni svet ruske literature i nezaboravni zenski likovi, mahom nesrecni,jer ruske junakinje dele naklonost da stvari učine težim za sebe. I to je u redu, jer njihova lepota kao književnih likova proističe, u velikoj meri, iz njihovih tragičnih sudbina.
Njihove priče nisu o pobedi nad preprekama tako da mogu živeti sretno do kraja života. Kao čuvari ruskih vrednosti, ruske junakinje znaju bolje; znaju da je život više od sreće
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.735
Tatjana Larina, Evgenije Onjegin
U početku, beše Tatjana. Ona je Eva ruske književnosti. Ne zato što je prva nego zato što Puškin zauzima jedinstveno božansko mesto u ruskim srcima. Svaki Rus sposoban je da izrecituje cele poeme oca ruske književnosti (i, nakon par votki, mnogi će to i učiniti).

Puškinovo remek-delo, Evgenije Onjegin, zapravo je mnogo više priča o Tatjani nego o Onjeginu. Za razliku od Onjegina, koji živi po modernim bajronističkim principima, Tatjana, mlada i nevina devojka iz seoske sredine, prikazuje suštinu i čistoću zagonetne ruske duše.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.735
Ana Karenjina
Za razliku od Tatjane, koja odoleva iskušenju zvanom Onjegin, Tolstojeva Ana Karenjina odlučuje da napusti i muža i sina i pobegne sa Vronskim.

Mnogo se pisalo i govorilo o tome šta je Anin greh, odnosno izvor njene tragične sudbine, a jedan od mogućih odgovora je da ona strada zbog sebičnog pokušaja da zadovolji svoje romantične i seksualne želje.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.735
Sonja Marmeladova, Zločin i kazna
Sonja je jedna u nizu „svetih bludnica“ Dostojevskog. Ona ne ostavlja Raskoljnikova nakon što sazna za njegov zločin. Zajedno kreću na put spasenja, zajedno čitaju Bibliju i zajedno tumače priču o Lazarevom vaskrsenju.

Mnogi književni kritičari okomili su se upravo na lik Sonje, tvrdeći da je ona previše idealizovana i nerealna, kao Aljoša u romanu Braća Karamazovi. Za lik Sonje vezani su i melodramski elementi Zločina i kazne.
 

Sasha Smirnoff

Aktivan član
Poruka
1.542
Лик Полине Александровне, из дела Коцкар, од Достојевског, је напросто изванредан. Та структура личности је невероватно обрађена, као и у већине ликова поменутог дале.

Хајде да кажемо да је од женских ликова дела Коцкар веома битно поменути и Антонину Тарасавичеву.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.735
Лик Полине Александровне, из дела Коцкар, од Достојевског, је напросто изванредан. Та структура личности је невероватно обрађена, као и у већине ликова поменутог дале.

Хајде да кажемо да је од женских ликова дела Коцкар веома битно поменути и Антонину Тарасавичеву.
Polina – sposobna na sve strahote i divote života i smrti
Polina je možda najverniji prikaz same Apolinarije. Njenu intrigantnost i široku prirodu Dostojevski opisuje rečenicom:

Pogledajte je samo! Naročito kad sedi sama. Ona je sposobna na sve strahote i divote života i smrti.
Aleksej, protagonista romana, bolesno je zaljubljen u Polinu.

Ideja da sam jasno znao, kako je ona potpuno van mog domašaja, kako su sasvim nemogući bili moji ludi snovi, ta misao, uveren sam, pružala joj je izuzetno zadovoljstvo; ako ne, oprezna i inteligentna kakva je bila, zašto bi formirala tako intiman i otvoren odnos sa mnom?…Da, često me nije ni držala za ljudsko biće!
Polina, iako ne umire tragičnom smrću, mučena je svojom kontradiktornom ličnošću, što je samo po sebi tragičan način postojanja
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.735
Liza – bolesna, nervna, neprekidna uznemirenost
Tragična lepotica iz romana Zli dusi je Lizaveta Nikolajevna Tušina.

Neću pokušavati da opišem lepotu Lizavete Nikolajevne. Čitav grad je o njoj govorio, mada su neke dame sa indignacijom reagovale na tu temu. Neke su je već i mrzile, prvenstveno zbog njenog ponosa. Drozdovi gotovo nisu još ni počeli sa posetama, a to je vređalo. Drugo, mrzile su je što je rođaka gubernatorovici. Treće, što svakog dana pravi šetnje na konju. Svi već znaju da ona jaše po lekarovoj naredbi, ali uz to zajedljivo govore o njenoj bolesti.
Ona je odista bila bolesna. Ono što se na njoj već na prvi pogled isticalo, bila je njena bolesna, nervna, neprekidna uznemirenost. Sirotica, mnogo je patila, no to se sve tek na kraju znalo. Sada, sećajući se prošlosti, više ne mogu reći da je ona bila lepotica kako mi se tada činilo. Može biti da čak nije ni bila lepa. Tanka, ali vitka i snažna, gotovo je iznenađivala nepravilnošću svojih crta. Lice joj je bilo bledo, koštunjavo i mršavo; ali je na njemu bilo nešto što pobeđuje i privlači! U vatrenom pogledu njenih mrkih očiju, čitala se neka moć; ona cela izgleda „kao pobednica i kao da pobeđuje“. Čini se ohola, a ponekad i smela, drska; ne znam da li ume da bude dobra, ali znam da to silno želi, i da se muči da sebe primora na malo dobrote. U toj naravi svakako ima lepih nagona, divnih težnji i sasvim istinskih poduzetnosti; ali sve u njoj kao da večito traži svoju ravnotežu i ne nalazi je, sve je u haosu, u uzburkanosti, u nespokojstvu. Možda ona stavlja sebi suviše stroge zahteve, a nikada ne nalazu u sebi dosta snage da te zahteve zadovolji.
Iz ovog majstorskog opisa vidimo nemir koji vlada u biću ove ambivalentne devojke, i patnju koja proizilazi iz neprekidnog unutrašnjeg konflikta.

Kada dolazi kod Stepana Trofimoviča, svog bivšeg učitelja, na zidu opaža svoju sliku.

O Bože, on drži moju sliku na zidu! Dajte je ovamo, sećam je se, sećam! Zar sam ja bila ovako lepo dete? Zar je ovo zbilja moj lik? – Ustade, i sa slikom u ruci pogleda se u ogledalu. – Uzmite je što pre! – uzviknu ona predajući mu sliku – ne vešajte je sad, kasnije, neću da je gledam! Jedan život prođe, drugi nastane, zatim prođe i drugi, nastane treći, i tako bez kraja. A svaki kao da se nožicama seče.
„Portret gospođe“, Konstantin Makovski
„Portret gospođe“, Konstantin Makovski
Slika u njoj izaziva bolno osećanje. Podseća je na bezbrižnost detinjstva za koju je zaboravila i koja se sada čini nedostižna.

Liza je zaljubljena u Stavrogina, koji je glavni lik romana. Privlači je snaga kojom Stavrogin odiše. Ali, ona nije svesna u kojoj meri je on zastranio u nihilizam. Njega privlači nekonvencijalno i bizarno; on se naslađuje osećajem moralne nastranosti. Liza ga voli, ali pošto joj on ne uzvraća pažnju i zaokupljen je svojim idejama, ona ga istovremeno i mrzi. U njegovom prisustvu gubi pribranost i odaje znake histerije.

Liza odlazi kod Stavrogina po cenu svoje časti. Nakon noći provedene zajedno, kod njih se na trenutke pojavljuje nada da njihova ljubav može da uspe i da im donese spasenje, ali ona brzo nestaje pred izazovima realnosti. Već tada Liza govori o svojoj smrti, i ubrzo po odlasku od Stavrogina, zaista umire. Dostojevski je učinio nejasnim okolnosti pod kojima je ubijena. Ona je smrt priželjkivala, i smrt je po nju došla.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.735
Nataša Rostova, Rat i mir
Nataša je svačiji san. Pametna, vesela, spontana. Nataša je zabavna. Ako Puškinova Tatjana izgleda previše dobra da bi bila istinita, Tolstojeva Nataša izgleda stvarna, živa. Dijelom zato što pored njenih mnogih kvaliteta, ona ume da bude i hirovita, naivna, koketna, čak i da zadirkuje.

U Ratu i miru, Nataša se prvi put pojavljuje kao šarmantna tinejdžerka, koja zrači radošću i vitalnošću. Sa novim uspjesima i godinama, uči lekcije koje joj život donosi, smiruje svoje promjenljivo srce i postaje mudrija. Neuobičajeno za ruske junakinje, ona je nasmijana i nakon više od hiljadu stranica.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.735
Irina Prozorova, Tri sestre
Na početku Čehovljeve drame Tri sestre, Irina, najmlađa, zrači i puna je nade. Dok su njene starije sestre nezadovoljne životom u provinciji, plačljive i neraspoložene, Irina je naivna duša ispunjena beskrajnim optimizmom. Ona sanjari da se vrati u Moskvu, gdje će pronaći pravu ljubav i gdje će svi biti srećni.

Međutim, kako nema priliku za odlazak u Moskvu, Irina shvata da bi mogla zauvek da ostane u selu. Kroz Irinu i njene sestre, Čehov pokazuje kako je život dugo ređanje dosadnih trenutaka, koji su povremeno prekinuti kratkim mlazevima radosti.

Irina provodi vrijeme rastrojena beznačajnim stvarima, sanjareći o boljoj budućnosti, ali postepeno prihvata beznačajnost svog postojanja.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.735
Liza Kalitina, Plemićko gnijezdo
Liza je mlada, naivna i čistog srca. Nalazi se između dva udvarača: mladog, zgodnog i veselog oficira i starijeg oženjenog muškarca. Ona se jasno opredjeljuje za bijedu, odlazi u manastir, prihvata život požrtvovanosti i oskudice.

Njene reči su: Sreća nije za mene.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.735
Margarita, Majstor i Margarita
Bulgakovljeva Margarita je neobična junakinja. Ona je izvor energije za Majstora, postaje, kao Sonja za Raskoljnikova, njegov iscjelitelj, njegova ljubavnica, njegov spasilac.

Margarita traži pomoć od Satane za Majstora, i nakon dogovora, ona je konačno sa svojim dragim, iako ne na ovom svijetu.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.735
Olga Semjonova, Draga
U Dragoj, Čehov govori o Olgi Semjonovoj, zaljubljenoj i nježnoj duši, jedinstvenoj osobi koja živi da bi volela. Sirota Olga postaje udovica. Dva puta. Ostavši bez čovjeka kog voli i bez razloga da živi, osamljuje se, a jedino društvo joj je mačka.

Tolstoj je napisao da je u Dragoj Čehov slučajno stvorio najdraži ženski lik. Prema Tolstoju, Olga je oličenje mogućnosti ruskih žena da bezuslovno vole, a to je vrlina nepoznata muškarcima.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.735
Nastasija Filipovna, Idiot
Nastasja, junakinja djela Idiot, u pokušaju da se oslobodi svoje sudbine ne može da pobjegne od osjećaja krivice koji će baciti sjenku na sve njene odluke i zbog kog polako polazi ka svom tragičnom kraju.

Ona se nalazi u nekoj vrsti nervnog rastrojstva. Doživela je mnogo uvreda, poniženja i bola. Nastasja skoro zaboravlja da ipak ume da voli.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.735
Lara - Larisa - Doktor Živago
Ljubavna himna ruske književnosti
U ljubavi i ratu sve je dopušteno, a ovaj roman dobrano je protkan i jednim i drugim Larin karakter krasila je širina i odsustvo svake ćudljivosti, a i bila je gordo lepa, stoga ne čudi što se, uprkos nervnim groznicama, dopala mladom doktoru živa i privlačna uma, i što je njihov ljubavni poj himna svim nesretnim ljubavnicima koje život misteriozno razdvaja, pa, ako su dovoljno sretni, ponovno spaja.

Kod junakinja romana Doktor Živago, žena koje je volio glavni junak, postoje prototipovi u stvarnom životu. Lik Tonje Gromeko, žene Živaga, imao je u sebi crte dve Pasternakove žene – prve, umtnice Evgenije Lurje, i druge, pijanistice Zinaide Nejgauz. U liku Lare, glavne i najupečatljivije junakinje romana, pisac je uspeo, kako smatraju istraživači, utjeloviti likove i jedne i druge žene, ali je u Lari najviše odražena Oljga Ivinskaja – poslednja pesnikova ljubav s kojom nije bio u braku.

O Larinom prototipu Pasternak je pisao 1958. da je Oljga Ivinskaja ''Lara mojeg dela'', ''utjelovljenje volje za životom i samopožrtvovanja''. U intervjuu za engleski časopis pisac je 1959. izjavio: ''U mojoj mladosti nije bilo jedne, jedinstvene Lare... No Lara moje starosti upisana je u moje srce njezinom krvlju i njezinim zatvorom''.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.