Добро дошли
Buduća legenda
- Poruka
- 27.854
Proglašenje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca
"Koja je to najsavršenija zemlja na svetu koja nikako da se iz tog savršenstva izvuče i stane na svoje noge?“
To je bila jedna od geografskih zagonetki Borisava Pekića u "Pismima iz tuđine“ krajem 1980-ih.
Reč je o Jugoslaviji - zemlji koja je u međuvremenu nestala, a sada, na stotu godišnjicu njenog osnivanja, mnogi se prisećaju sa nostalgijom "Juge“, u kojoj se živelo, kako veruju, makar bezbrižnije nego u državama naslednicama.
Ideja jugoslovenstva se rađa u 19. veku u vreme buđenja nacija, a Balkan je većim delom bio podeljen između austrougarske i otomanske imperije.
Glavni promoteri ideje jugoslovenstva su hrvatski intelektualci u okviru "Ilirskog pokreta“, dok su srpske elite u početku sumnjičave, smatrajući da je to "ujdurma“ Vatikana da bi se pravoslavci preobratili u katoličanstvo.
Istovremeno, srpski lideri su se fokusirali na "Načertanije“ Ilije Garašanina, odnosno na oslobađanje i pripajanje teritorija na kojima Srbi žive pod tuđinskom vlašću, pre svega u BiH.
Iako na samom početku Prvog svetskog rata i Srbija i Jugoslovenski odbor proklamuju kao cilj ujedinjenje Južnih Slovena, mnogo je prepreka na tom putu.
Najpre, nesuglasice oko karaktera nove države - unitarna ili federalna. Istovremeno, i dan danas deo srpske javnosti smatra da je Srbija napravila najveću grešku u 20. veku što nije prihvatila tajni Londonski ugovor 1915. kojim su joj saveznici nudili BiH i još neke teritorije.
Dimitrij Rupel, prvi šef slovenačke diplomatije, navodi za RSE da je odneo prevagu koncept Srbije kao pobednika:
"Problem Slovenaca i Hrvata je bio što su se našli na pogrešnoj strani u ratu pa su zbog toga morali biti spremni na više koncesija Srbima.“
Istovremeno, i u Beogradu su mnogi bili skeptični prema novoj zajednici.
Tako je vojvoda Živojin Mišić rekao regentu Aleksandru da "treba da se prostremo samo tamo dokle je srpski narod, a ne dalje“.
U svakom slučaju, u strahu od italijanske armije koja je odmah po završetku rata počela da zauzima delove Slovenije i Hrvatske, jer je smatrala da joj pripadaju po pomenutom Londonskom ugovoru, Narodno veće iz Zagreba žuri u Beograd, predlažući ujedinjenje, iako je jedan od hrvatskih lidera Stjepan Radić upozorio da "ne idu kao guske u maglu“.
Iako je Miroslav Krleža isticao 1918. da se hrvatskim političarima “srpska država” u poređenju sa "austrijskom perspektivom“ - "pričinjala toplim domaćim krovom” - ove i druge nesuglasice su bile rđav nagoveštaj da je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca bila osuđena na propast i pre nego što je stvorena.
https://www.slobodnaevropa.org/a/ju...ijal-sjecanje-raspad-godisnjica/29577113.html
*******************************
Tу треба додати и мегаломанство Карађорђевића за великом државом и у том заносу правили неопростиве грешке на штету Срба.
Poslednja izmena:
