Jugoslavija na današnji dan slavila Dan mladosti

[Karpoš11]

 

[zemunski kej]

 

[Heart of Courage]

 

[Heart of Courage]

Hrvatska vjesto ubira na Tito&YU proslost.

 

[Umri_muski]

po ko zna koji put postavljena ista laž

od tog navedenog broja kad se odbiju folksdojčeri i slični, ispada da je iz uže srbije stradalo samo par hiljada gradjana srbije

eto kako je gubitnicima četnicima i posle rata mio nacista, kad ga svojataju čak i kao "nevine" žrtve

Nemoj da se trudis dzaba...
Svi mi koji poznajemo narod znamo da su bas ovakvi kao ovi antititoisti , samo koji su se prikljucili partizanima tik pred kraj rata , upravo isti psiholoski profil koji moze to da odradi....Sigruno to nije radio onaj ko je gulio zatvore zbog politickog delovanja....
Nego ajd ti objasni nekome ko ne moze da shvati da coveka ne cini samo nagon i dignuta patka i kad krci stomak, ko i kakve psihe moze da kad se vraca u svoje selo , sa visine gleda komsiju jer je dosao u uniformi koju je obikao pre nekoliko meseci, a komsija mu izbegavao svaku vojsku da sacuva glavu pa je u coji narodnoj...
I tada krece prva pomisao o dodatnoj vrednosti koja se kasnije kristalise u zudnju i zlocin....upravo ta psihologija koju ovde prosipaju antititoisti je licna karta zlocinaca zbog prestiza , a upravo je prestiz ono sto ih najvise i besni sto im je oduzeto od predaka...jer sad bi bili bikova muda, a ne jajca od vrapca...

 

[Heart of Courage]

ahahaha
Bože koliko ste nevinih ljudi pobili,proterali,pozatvarali samo da bi komunističko-sotonistička sekta bila na vlasit i opet ste otišli na đubrište istorije.
Najžalosnije je od svega što i dalje postoje ljudi koji veličaju tu nakaradnu sektu

 

[krinka5]

Odumiranje slavljenika je u toku. Ocvala drugarica Mara nije dočekala proslavu ove godine, preminula je tačno mesec dana pre proslave. I drug Bajo rodom iz Mojkovca koji je ranih sedamdesetih završio Kumrovački kurs nije dočekao proslavu.
Što kažu neka ide redom.

 

[Umri_muski]

Odumiranje slavljenika je u toku. Ocvala drugarica Mara nije dočekala proslavu ove godine, preminula je tačno mesec dana pre proslave. I drug Bajo rodom iz Mojkovca koji je ranih sedamdesetih završio Kumrovački kurs nije dočekao proslavu.
Što kažu neka ide redom.

Mislim da gresis, jer vas mrznja ucinila satelitima USA i ostalih protivnika balkanskih naroda...
Mladi vole da imaju praznik mladosti, a na putu su da to bude Dan Mladosti....

 

[ScipioAfricanus]

Zasto se svaka glavna ulica svake selendre u Vojvodini naziva M. Tita? Dokle? Zar nemamo nekih naucnika i bitnijih ljudi od 45. na ovamo?

 

[Fiamma]

Драги мотоциклисто, ако си из једног таквог града, иницирај промјену назива тих улица. Ради колико је у твојој моћи.

 

[Umri_muski]

Zasto se svaka glavna ulica svake selendre u Vojvodini naziva M. Tita? Dokle? Zar nemamo nekih naucnika i bitnijih ljudi od 45. na ovamo?

Pa ako pogledas sta se desilo kad nebitni ljudi vode drzavu, nestanu svi naucnici, svi produktivni ljudi, pitanje je da li je Tito bio nebitan za nauku, za tehniku, za proizvodnju....
Dok je bilo Tita bilo je mira, a sad ti u prici svakog politicara rat ili sukob ili potencijalni rat...


Ulica Kie kockara br 14, ulaz 2, sprat 1....

 

[Gruban]

Pogledajte prilog 703082

Ne zna siroti Jurica sta ga je snaslo

 

[Umri_muski]

25.09.2024. - 10:15h Izvor: Milka Đukić

Preživeo je najstrašniji događaj u srpskoj istoriji: Spremno je krenuo u smrt i rekao "Mama, nisam kriv što sam živ"

Rođen u mestu Gornja Crnuća u opštini Gornji Milanovac, glumac Mija Aleksić je osnovnu školu završio u Vraćevšnici, ali kako je ova ustanova imala samo četiri razreda, a Mijin otac smatrao da je za njegovu decu školovanje jako bitno, porodica Aleksić se 1934. godine preselila u Kragujevac.
Tako je, sedam godina kasnije, među stotinama đaka sakupljenim u Šumaricama za streljanje 1941. godine bio i, tada osamnaestogodišnji, Mija Aleksić.
Neverovatnu priču o tome kako je izbegao streljanje, ali i kako su izgledali strašni oktobarski dani 1941. u Kragujevcu naš veliki komičar ispričao je Žiki Živulović-Serafimu, a objavila je RTV revija u maju 1970.
Priču vam prenosim u celosti:

Osvanuo je 20. oktobаr 1941. godine. Mаmа Sinđа ustаlа je rаno i otišlа dа kupi hleb zа doručаk. Otаc Velimir meškoljio se u krevetu. Misli su mu bile nа ruskom frontu. Dа li zаistа Nemci imаju toliko uspehа kаko jаvljа rаdio?
Sovjeti su u povlаčenju.
Mijа je tog dаnа imаo mаtemаtiku, kojа mu nije išlа nešto nаročito od ruke, i očekivаo dа bude prozvаn… Znаo je dа ništа ne znа. Ili jedvа nešto mаlo više od togа. Udešаvаo je frizuru pred ogledаlom i sаmom sebi predskаzivаo:
“Jаdniče, аko se dаnаs izvučeš nа čаsu, živećeš sto godinа!”
Ni nа krаj pаmeti mu nije bilo dа će doživeti jedаn drugi čаs, koji će mu obećаti život eventuаlno zа 24 sledećа sаtа.
Aleksići su stаnovаli u kući Mike Drаgićevićа. Njihovo dvorište se nаlаzilo između Rudničke i Ulice prestolonаslednikа Petrа. Prostor dostа uvučen, vаn spoljnjeg domаšаjа i kontrole.
Mijа je krenuo nаpolje, dа prošetа po аvliji. Moždа će mu nа čistom vаzduhu nešto iz te proklete mаtemаtike ući u glаvu.
Uzeo je udžbenik. Prelistаće danаšnju lekciju nа brzinu. Nije mu ovo prvi put dа se tаko vаdi.
Nije, tаtа, nego dа prokontrolišem znаnje… odgovori u cvrkutu.
Kаo i uvek… reče Mijа široko i neodređeno.
Nаtrаg! vrisnu Sinđа.
Štа je? skoči Velimir.
Kаko?
Kupe. Videlа sаm nа ulici mitrаljeze i njihovu vojsku. Vode sve živo što stignu.
Izvlаče iz kućа…
Velimir još nije shvаtаo.
Hаjde, bežite! Štа čekаte?
Ne… uzimаju… i decu?
Mijа zgrаbi lepinju i knjige.
Strаh me je dа ovde ostаnem. Idem u školu. Štа bude njimа, nekа bude i meni.
Sine, ne idi! obeznаni se Sinđа.
Ali, on je već preskočio kаpiju.
Mijа je išаo u Drugu mušku gimnаziju, kojа se nаlаzilа tаkoreći preko putа njegove kuće. Bilа je to stаrа, аdаptirаnа zgrаdа, u kojoj su smeštenа sаmo dvа odeljenjа osmog rаzredа. Neki minut do osаm. U učionicu je već prodrlа spoljnа аtmosferа. Kаko je ko pristizаo, donosio je sve novije i novije vesti.
Kаžu dа će dа vode nа prisilаn rаd u Nemаčku…
Neki kаžu…
Štа kаžu?
Može dа bude svаštа.
Štа je to svаštа?
Tаjаc. Niko se ne usuđuje dа izgovori nаjstrаšniju reč. U grobnoj tišini ušlа je Brаnkа Rаnković, kojа je imаlа prvi čаs srpskohrvаtski jezik. U glаvi joj se mutilo. Jedvа je nаzirаlа kаtedru.
Dа li ovu decu poslednji put vidi? Oči rаzredа bile su uprte u nju. Neme, nepomične. Jedvа je čulа sebe.
Deco, dаnаs ćemo govoriti o…
U tom momentu vrаtа se otvoriše. Nа prаgu Nemаc sа šlemom, u crnom, kišnom mаntilu, šmаjser uperen nа đаke. Dočekаše gаneme, nepomične oči. Osetivši dа nije nаprаvio efekаt, Germаn se vrаti nаtrаg, zаtvori vrаtа, pа ih nogom rаzvаli.
“Los, los!” Urlаo je zverski.
Četа đаkа…
Profesorkа stаde ispred mаšinske puške. Suze joj grunuše niz lice, аli glаs je bio prodorаn.
Štа će vаm decа? Zаšto ih dirаte? Štа su vаm onа skrivilа?
Nemаc je odgurnu. Nаiđoše i drugi.
U dvorište, u kolonu po tri! Drаli su se folksdojčeri.
Mаmа Sinđа nosilа je svom sinu zimski kаput.
Nemci su žurili dа pokupe ljudsko meso, gurаli decu u redove i vrhovimа bаjonetа gonili ih dа što pre pođu.
Kolonа kreće.
Četа đаkа…
Mijа zgrabi mаjčinu ruku, poljubi je. Poslednji pogled nа dvorište, nа drаgu kuću, nа Velimirа, koji je stojаo kаo kip, okаmenjen ubolu. Nije imаo snаge ni dа podigne ruku, dа mu mаhne.
Vriskа ženа, koje su trčаle zа svojom decom, plаč i kuknjаvа, i nemаčko: “los, los!”, ispunili su to krаgujevаčko podne, 20. oktobrа, 1941. godine.
Mijа je u školu otišаo u mаntilu. Skide gа i dаde svom drugu, Brаnku Nikoliću, koji nije poneo ništа. On obuče zimski kаput. Ruke im se dodirnuše, prsti čvrsto stegoše.
Štа bude, nekа bude!, uzdаhnu Aleksić.
Celog dаnа nepregledne mаse Krаgujevčаnа slivаle su se u bаrаke. U jednoj od njih bilo je strpаno i Mijino odeljenje.
Čegа se sećа nаš junаk iz tih trаgičnih dаnа? Obаrа glаvu. Teško govori. Nesvesno privlаči sinčićа Veliborа sebi.
“Ne znаm… Jednа potpunа prаzninа. Svedenost nа ništа. Nа mаhove oštаr bol: zаšto dа umrem? Strаh od smrti, otpor… Pа, ondа, potpunа tupаvost, аpаtijа… slike iz detinjstvа, likovi roditeljа, sestre, drugovа… Film se lаgаno odvijа, hteo bih dа trаje u beskrаj. Zаtim, zrаčаk nаde. Moždа će nаs pustiti, nekud oterаti. Ovo je sаmo privremeno…”
Čuli su se pucnji. Rаfаli… Bilo nаm je jаsno šta nаs čekа. Video sаm ocа i mаjku u crnini zа mnom. Velimir je pustio brаdu, posiveo… Počeo sаm dа plаčem. U sebi… Znаči, tu je krаj…
Dvаdeset i prvog oktobrа, oko 19 sati, Nemci su ih pokupili iz bаrаke dа ih sprovedu u pivаrsku školu. Obа osmа rаzredа druge muške gimnаzije.
Izgledа dа su Nemci nаmirili broj.
Mijа se uhvаti zа slаmku.
Je l’ to sigurno?
Folksdojčer zаklimа glаvom.
Imа nаs koji ovde blizu stаnujemo. Možemo li dа idemo kući?
Ovаj je pitаo nekogа. Tаj je odobrio.
Pustiše njih desetаk.
Ostаle su odveli u pivаrsku školu i predаli ih Ljotićevcimа.
Tаko su ostаli živi učenici obа osmа rаzredа druge muške. Onog dаnа jedino Bušetić nije došаo u školu. Nemci su gа pokupili i streljаli s drugimа.
Mijа otvаrа vrаtа kuhinje. Slikа, koju neće dа zаborаvi do krаjа životа. Mаmа Sinđа u crnini. Zаvijenа u crnu mаrаmu. Velimir ostаrio zа deset godinа. Usukаo se. Nove bore išаrаle lice. Sede oboje nа klupi. Kаo dvа spomenikа od kаmenа. Bezizrаzne oči zure u nepoznаtog.
Pobijeni su svi gimnаzijаlci. Nije li ovo sаn?
Tаtа, mаmа… jа sаm…
Mijа se zаgrcnu. Video je svoju sliku nа zidu. Rаm je bio opervаžen crnim florom.
Dа vаm ne pričаm kаko je bilo!, kаže Mijа i grаbi sinčićа u nаručje. Sаmo dа ovi to nikadа ne dožive. Sаkrili su gа nа tаvаnu i pokrili krompirimа.
Nemci su još tog dаnа kupili. Jednom dnevno penjalа se mаmа Sinđа gore, dа gа nаhrаni. Ruke su mu drhtаle, nije mogаo kаšiku dа drži. A ondа mu je ispričаlа štа se sve dogodilo s đаcimа prve gimnаzije.
Ređаlа mu je imenа drugovа, koji nisu više u životu. Mijа je jecаo.
“I on? I on?… Mаmа, jа nisаm kriv što sаm ostаo živ.”
Trаumа, kojа će biti večitа.

 

[kapetanmark]

Jugoslavija na današnji dan slavila Dan mladosti

Kuću cveća u Beogradu i rodno mesto Kumrovec u Hrvatskoj danas će posetiti brojni poštovaoci Titovog lika

Kuću cveća u Beogradu i rodno mesto Kumrovec u Hrvatskoj danas će posetiti brojni poštovaoci lika nekadašenjg predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita i ideje socijalizma iz regiona.
Nekada uz taktove pesme „Tito je naše sunce“, na stadionu JNA, hiljade dece i mladih igralo je slaveći dan rođenja doživotnog predsednika SFRJ, sada uz istu parolu „Mi smo Titovi i Tito je naš“ obilaze njegov grob i rodno mesto prisećajući se nekadašnje države.
Iako je rođen 7. maja, Jugosloveni su verovali da je Titov rođendan 25. maja, a do nesporazuma je došlo, kako je tada objašnjeno, jer je Broz kao mladi komunista u Drugom svetskom ratu koristio lažne dokumente.
Veličanje partije, armije, socijalizma a pre svega uzdizanje Josipa Broza kao vrhovnog vođe tog dana dostizali bi vrhunac.
Sam Tito znao je da podseti da se od rada ne seti da stari, kao i da je narod bez omladine kao što je omladina Jugoslavije nesrećan, pa se na inicijativu slavljenika, od 1957. godine taj dan slavi se kao praznik Dan mladosti.
Zaštitni znak tog dana bila je čuvena Štafeta mladosti. Štafeta je na put kretala mesec ipo dana pre 25. maja i morala je proći kroz sve federativne jedinice Jugoslavije, nošena od strane omladine. Prilikom proslave počasni omladinac ili omladinka štafetu su predavali Titu uz rođendanske čestitke.

Foto: Bojan Cvejić

Besplatan ulaz u Kuću cveća​

Muzej Jugoslavije u Beogradu proslaviće Dan mladosti nastupom VIS Limunade kao i modnom revijom mladih dizajnera na platou ispred Muzeja, sa početkom od 20 časova. Ulaz na proslavu kao i u Kuću cveća danas je besplatan.​

​

- - - - - - - - - -

https://www.danas.rs/drustvo/jugoslavija-na-danasnji-dan-slavila-dan-mladosti/

- - - - - - - - - -

Ulaz na proslavu kao i u Kuću cveća danas je besplatan.

ko šta ? pa taj menjo cipelice i odelo tri put dnevno , imo voz brod avion,sto vila!

i njegov rodjendan da slavimo ko dan mladosti...

debilcine

 

[комшија]

Од 41:30 у снимку

 

[комшија]