Jovan Rajic-otac srpske istorije

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
273.243
JOvan Rajić.jpg


Rodom je Karlovčanin. Završio je školu Emanuila Kozačinskog. Gimnaziju je učio u Komoranu i Šopronu. Čuvenu Duhovnu akademiju u Kijevu pohađao je od 1753. do 1756. Bio je profesor učilišta u Karlovcima i boravio u Hilandaru gde je prepisao istorijske izvore. Kao bogoslovski pisac radio je na prevodima, kompilacijama i samostalnim sastavima ("Katihizis mali", "Veliki sinodalni katihizis", "Kamen veri", "Teologičesko telo" i drugo) od kojih su neka ostala u rukopisu. Pisao je i stihove od kojih je najpoznatiji spev "Boj zmaja s orlovi".

Prvi značajan i obiman pokušaj da se prošlost Srba ali i drugih Južnih Slovena prikaže u celini i uporedi sa istorijom drugih naroda načinio je pre 225 godina
Jovan Rajić (Sremski Karlovci, 1726 – Kovilj, 1801) napisavši četvorotomnu „Istoriju raznih slavenskih narodov najpače Bolgar, Horvatov i Serbov“.

Istorija_serbov_raic.jpg


Naša prva pisana istorija štampana je u Beču, u štampariji Stefana Novakovića 1794−1795. godine. Svoje kapitalno delo Rajić je završio još 1768. ali je ono zbog cenzure bilo štampano tek četvrt veka docnije.

Mada u ovom Rajićevom delu pravog naučnog metoda još nije bilo, autorovo oslanjanje na pisana dokumenta i kritička razmatranja nesumnjivo ukazuju na značajan napredak u razvitku srpske istoriografije. „Istorija“ je dugo bila najvrednije svedočanstvo o prošlosti srpskog naroda i sve do šezdesetih godina 19. veka Rajić je slovio kao najveći srpski istoričar.

Srbi nikad nisu ljubili škole. Izgubili su carstvo, a nisu osnovali ni jednu jedinu školu. Nisu umeli da stvore diplomatsku veštinu zasnovanu na znanju. Nisu znali da predvide šta će im se desiti. Obrazovanje i nauka su ono što predstavlja kičmu jednoga naroda, ono što omogućuje uspravno držanje pred drugima i siguran, dalek pogled u budućnost, zapisao je krajem 18. veka Jovan Rajić, arhimandrit, pisac i istoričar.

Smatrao je da se bez poznavanja istorije susednih naroda ne može razumeti ni sopstvena, jer „sa susedima najviše i drugujemo, ali i ratujemo“.

Učeni Srbi su pre dva veka za Rajića govorili da je otac srpske istorije, a njegov „Katihizis“ zaustavio je vešto smišljeni plan Marije Terezije za unijaćenjem pravoslavnih Srba u Karlovačkoj mitropoliji.

Carica je imala želju da uvede „dobar katihizis za narod i škole“ zbog velike brige koju „nosi za verni ilirski narod svoj, naročito da bi obučen bio i u poznavanju Boga i njegove vrhovne vlasti i odavanja pravog poštovanja kako Bogu, tako i gospodaru svome u uzajamnim dužnostima.“

Katihizis je bio napisan na nemačkom, a preko carskog komesara dostavljen u Karlovce, ali ga je srpski Sinod odbio. Kraljica je to prihvatila uz uslov da Srbi za tri nedelje ponude svoju Knjigu vere pravoslavne. Jovan Rajić se prihvatio posla i za samo 17 dana sačinio Katihizis. Rajićev Katihizis kojim je osujećen plan Beča sastavljen je iz tri dela: o veri, ljubavi i nadi.

Jovan Rajić, osim što je bio vrlo obrazovan i talentovan, bio je neobično vredan čovek. Dnevno je radio po 16-17 sati, dva-tri sata se molio Bogu a četiri-pet sati je spavao. Njegovo životno načelo bilo je da je greh provoditi vreme u besposlici.
„U jedinom mom životu vremena imam dovoljno, nepravedno, pa je grešno provesti ga tiho i besposleno.“
(wikipedija)
http://srpskaenciklopedija.org/doku.php?id=јован_рајић
 
Poruka
72.923
Pogledajte prilog 1139030

Rodom je Karlovčanin. Završio je školu Emanuila Kozačinskog. Gimnaziju je učio u Komoranu i Šopronu. Čuvenu Duhovnu akademiju u Kijevu pohađao je od 1753. do 1756. Bio je profesor učilišta u Karlovcima i boravio u Hilandaru gde je prepisao istorijske izvore. Kao bogoslovski pisac radio je na prevodima, kompilacijama i samostalnim sastavima ("Katihizis mali", "Veliki sinodalni katihizis", "Kamen veri", "Teologičesko telo" i drugo) od kojih su neka ostala u rukopisu. Pisao je i stihove od kojih je najpoznatiji spev "Boj zmaja s orlovi".

Prvi značajan i obiman pokušaj da se prošlost Srba ali i drugih Južnih Slovena prikaže u celini i uporedi sa istorijom drugih naroda načinio je pre 225 godina
Jovan Rajić (Sremski Karlovci, 1726 – Kovilj, 1801) napisavši četvorotomnu „Istoriju raznih slavenskih narodov najpače Bolgar, Horvatov i Serbov“.

Pogledajte prilog 1139031

Naša prva pisana istorija štampana je u Beču, u štampariji Stefana Novakovića 1794−1795. godine. Svoje kapitalno delo Rajić je završio još 1768. ali je ono zbog cenzure bilo štampano tek četvrt veka docnije.

Mada u ovom Rajićevom delu pravog naučnog metoda još nije bilo, autorovo oslanjanje na pisana dokumenta i kritička razmatranja nesumnjivo ukazuju na značajan napredak u razvitku srpske istoriografije. „Istorija“ je dugo bila najvrednije svedočanstvo o prošlosti srpskog naroda i sve do šezdesetih godina 19. veka Rajić je slovio kao najveći srpski istoričar.

Srbi nikad nisu ljubili škole. Izgubili su carstvo, a nisu osnovali ni jednu jedinu školu. Nisu umeli da stvore diplomatsku veštinu zasnovanu na znanju. Nisu znali da predvide šta će im se desiti. Obrazovanje i nauka su ono što predstavlja kičmu jednoga naroda, ono što omogućuje uspravno držanje pred drugima i siguran, dalek pogled u budućnost, zapisao je krajem 18. veka Jovan Rajić, arhimandrit, pisac i istoričar.

Smatrao je da se bez poznavanja istorije susednih naroda ne može razumeti ni sopstvena, jer „sa susedima najviše i drugujemo, ali i ratujemo“.

Učeni Srbi su pre dva veka za Rajića govorili da je otac srpske istorije, a njegov „Katihizis“ zaustavio je vešto smišljeni plan Marije Terezije za unijaćenjem pravoslavnih Srba u Karlovačkoj mitropoliji.

Carica je imala želju da uvede „dobar katihizis za narod i škole“ zbog velike brige koju „nosi za verni ilirski narod svoj, naročito da bi obučen bio i u poznavanju Boga i njegove vrhovne vlasti i odavanja pravog poštovanja kako Bogu, tako i gospodaru svome u uzajamnim dužnostima.“

Katihizis je bio napisan na nemačkom, a preko carskog komesara dostavljen u Karlovce, ali ga je srpski Sinod odbio. Kraljica je to prihvatila uz uslov da Srbi za tri nedelje ponude svoju Knjigu vere pravoslavne. Jovan Rajić se prihvatio posla i za samo 17 dana sačinio Katihizis. Rajićev Katihizis kojim je osujećen plan Beča sastavljen je iz tri dela: o veri, ljubavi i nadi.

Jovan Rajić, osim što je bio vrlo obrazovan i talentovan, bio je neobično vredan čovek. Dnevno je radio po 16-17 sati, dva-tri sata se molio Bogu a četiri-pet sati je spavao. Njegovo životno načelo bilo je da je greh provoditi vreme u besposlici.
„U jedinom mom životu vremena imam dovoljno, nepravedno, pa je grešno provesti ga tiho i besposleno.“
(wikipedija)
http://srpskaenciklopedija.org/doku.php?id=јован_рајић

Lep i informativni članak, ali ne bih ga nazvao baš ocem srpske istorije.

Mada jeste nesporno da je njegov rad nemerljivo veći i značajniji od svih njegovih prethodnika, istina.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.