Jos jedna tuga

Hiljadu puta ranjena,
jos vise puta prokleta!
Sreca je za mene zabranjena,
ljubav iz srca oteta!

Zivot me smara,iz dana u dan,
ponekad cini se da snage nemam!
Zatvaram vrata,dok prazan je stan,
zelim snove,da zauvek dremam!

Slaba sam jako...krhka i nezna,
kao stabljika mala,pred vetrom sto bije!
Tuga za mene uvek je tu...neizbezna,
iz prikrajka vreba da mi se smije!

Umorna sad sam od zivota i ljudi,
ljudi se bojim,strah me zivota!
Sreca ponekad samo proviri,ko da se nudi,
al tuga je odmah pod sebe smota!

 

[opanak]

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Pevaj i kada Ti je najteze,
zaplaci ponekad i kada ti smeh obuzme lice,
Svojim plavetnilom gledaj kako beze,
crne ptice zloslutnice....

ZK
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Pisi i dalje, a ja cu kad budem mogao stihom da ti "kritiku" dam..pesme ti i dalje disu uzdahom upijenog i izdahom osecaja.........
Pozdrav

 

[*Purple Baby*]

I meni se dopada nacin na koji ti pises!
Pisacu,naravno...i ocekivati tvoj komentar u stihu...
I disacu kroz pesme!

 

[*Purple Baby*]

.....